Tokio Hotel in Serbian hearts

TH 4ever the best band in the world!
 
HomeFAQSearchRegisterLog in

Share | 
 

 'Sorry' isn't enough

View previous topic View next topic Go down 
AuthorMessage
LadyLillis
Administrator
Administrator
avatar

Number of posts : 2862
Age : 22
Registration date : 2008-05-02

PostSubject: 'Sorry' isn't enough   Tue Jun 08, 2010 1:56 am

Setila sam se jedne recenice iz ove fikcije, i rekla je Ally, i naravno, zahtevala je da odmah nadjem ffikciju... Posle par sati trazenja onog CD-a i kopanja po folderima, napokon sam ga nasla... Ovo je moj nacin da se oduzim Ally i Joxzy sto jos uvek nisam update-ovala Emu i Toma....

Maybe ‘Sorry’ isn’t enough


Moje oci lagano se otvaraju. Mogla bih da se zakunem da sam cula zvono.

Pazljivo slusam nekoliko trenutaka, ali u mom stanu vlada tisina, te odlucujem da se okrenem na drugu stranu I pripisem moguce halucinacije preopterecenju na poslu.

Polazem glavu na jastuk I osecam se kao na sedmom nebu dok moja glava uranja u mekanu tkaninu I mirisljavu posteljinu. Sklapam oci I cekam da me san obuzme, da zaboravim na stvarnost, ali vec sledeceg trenutka se otvaraju kada se zvono piskavo I zahtevno oglasi.

Besno se otkrivam I ustajem iz kreveta, jedva se suzdrzavajuci da ne vrisnem kada osetim da moje noge dodiruju ledeni laminat. Moje raspolozenje se momentalno kvari I spremna sam da kazem sve najgore osobi koja se usudila da me probudi u ovo doba.

U tom momentu prolazim pored vrata dnevne sobe, zastajem I gledam na sat. 3.00 ujutru. Divota! Sada necu moci da zaspim, a sutra idem na visecasovno putovanje koje ukljucuje presedanje u nekoliko gradova I ni sekund odmora.

Nekako stizem do vrata I dva puta okrecem kljuc na desnu stranu. Zevajuci pritiskam kvaku I vucem je te se vrata uz skripu otvaraju.

Ne stizem ni da vidim ko je na vratima, kada me ruka te osobe grabi I nasa tela se grubo sudaraju, dok se nas eusne spajaju. Prvo ne uzvracam poljubac, uspanicena sam I sirom otvorenih ociju, sada potpuno budna, pokusavam da se prisetim nekih poteza sa treninga karatea na koje me je drugarica odvukla, ali bezuspesno. Ne pokusavam da uzmem neki tup ili tezak predmet jer znam da ih u hodniku nema.

A onda osecam kako se te usne pomeraju na meni vrlo poznat nacin I moje oci se lagano zatvaraju, a usne se pomeraju u savrsenoj sinhronizaciji. Ja znam ove usne, tako meke, toliko da mogu biti I nestvarne. Znam svaki milimetar tih usana jer sam ih toliko puta poljubila.
Obavijam ruke oko njegovog vrata. Posle toliko vremena, napokon sam kod kuce.

A onda se bolna istina vraca poput bumeranga I prekida taj trenutak harmonije.


Stoji preda mnom, drzeci jednom rukom carsav na boku kako ovaj ne bi spao. Mogu da vidim da mu je neprijatno, ali me I nije briga. Plavusa koja se takodje umotala u belu posteljinu kada sam usetala u sobu gleda u mene, a po nacinu na koji to cini pomislio bi covek da imam cetiri glave.

- Slusaj – on pokusava da kaze, ali reci su nejasne. Slusam kako cisti grlo I cekam taj bedni izgovor. – Mislim da je bolje da se ne zabavljamo vise.
Prvo ne mogu da verujem. Njegove reci ne dopiru do mog mozga, kao da su na jedno uvo usle, a na drugo izasle.

I samo je to: "Mislim da je bolje da se ne zabavljamo vise", hladno rekao, polu go, obavijen samo belom posteljinom koju je brzo pokupio sa kreveta u trenutku kada je cuo moje korake. A sada kada trazim njegov pogled i ignorisem plavusu koja izbezumljeno bulji u mene, nakon sto vec 5 minuta tu stojim, i dokazuje da zaista jeste jedna od onih glupih devojaka, on kao da namerno gleda u drugu stranu, a meni ocajnicki treba uverenje da je to laz. Ali to uverenje ne dobijam iz njegovih ociju, ociju koje sam toliko volela, koje su bile tako tople, koje sada lome razum u meni, umesto da svojom toplinom pokusaju da zalepe ono sto je ostalo od mog srca.

Tada, tada nesto u meni puca, lomi se poput stakla koje je vise puta lomljeno I ponovo sastavljano u pokusaju da se nesto spasi, ali nikada zapravo nije moglo poprimiti onaj prvobitan oblik.

A kako bi I moglo, kada covek koji to staklo iznova lomi I sada drzi cekic u ruci, spreman da ponovo zada smrtonosan udarac.

Sva griza savesti koju sam osecala dok sam ga pratila ovde sada isparava zato sto znam dasa m bila u pravu.

Koliko dugo vec ovo traje, koliko dugo se vec nalazi sa njom u ovoj hotelskoj sobi? Volim ga, a koliko je vremena proslo od kada sam ga izgubila?

- Volim ga… volim ga… - Ponavljam te reci I ne shvatam da ih sapucem dok mi se suze slivaju niz lice.

I to je ono sto najvise boli. Boli to sto ga volim, sto mu pruzam bezuslovnu ljubav I podrsku protekle dve godine, a ne dobijam ni trunku sazaljenja I paznje natrag. Dobijam samo jedno beznacajno I hladno: “Mislim da je bolje da se ne zabavljamo vise”.

Njegova ruka polazi prema meni, na milimetar je od mog lica, ali je uz bolnu grimasu I jos nekoliko vrelih suza guram sto dalje od sebe.

Ne osecam se cisto. Osecam se prljavo I odvratno.

Prvi jecaj probija se kroz barijeru u mom grlu I izlazi napolje, a zatim I drugi, I prestala sam da ih brojim dok sam trcala niz hodnik sestog sprata hotela cijeg se imena uopste ne secam. Rukavom brisem suze ne bih li mogla da vidim, guram izlazna vrata hotela, a onda se saplicem o sopstvena stopala I padam na beton. Moji dlanovi su sada oguljeni I bolno pulsiraju. Ne volim ga! Naprotiv, mrzim ga!

Zelim to da vrisnem, ali I sama znam da to nije istina, da je to samo pusta zelja I da cu ga vremenom mozda zamrzeti. Ali ne, opet laz. Mozda cu vremenom samo zaleciti rane na srcu, dlanovi ce vec proci, a mozda ce moje srce, nakon sto ga ponovo sastavim, samo ocvrsnuti I postati hladno, poput betona koji mi sada jedini pruza utehu.



Osecam peckanje suza sok ga guram od sebe I nakon par sekundi, dok stoji zbunjen ispred mene, moj dlan se sudara sa njegovim obrazom I proizvodi zvuk koji sam zelela da cujem jos od one veceri pre godinu dana.

- Sta hoces? – sikcem dok palim svetlo u hodniku I zatvaram ulazna vrata.

Prelazim pogledom preko njegove forme. Mokar je, sto znaci da napolju verovatno pada kisa, ali me nije briga. Zanima me samo zasto je dosao sada kada se nije trudio da me kontaktira posle one noci.

- Kako to mislis sta-

- Lepo! – prekidam ga. – Dolazis u 3 ujutru, a znas da ne zelim da te vidim.

Na trenutak me samo gleda, kao da ne moze da se odluci za cvoj sledeci potez, a onda mu se lice opusta I oci mu ispunjava neznost.

- Dosao sam da ti se izvinim…

Stavlja ruku na moj obraz I palcem brise suzu koja je pobegla iz mog oka.

- Izvinjenje nije prihvaceno – pokusavam da kazem hladno, ali glas mi podrhtava I on to moze da cuje. Dok pokusavam da smirim disanje koje se bese ubrzalo zbog njegovog dodira idem ka vratima I otvaram ih. – Izvinio si se, sada mozes da odes.

Ponovo mi prilazi, sada obujmivsi moje lice svojim sakama.

- Izvini. Nisam…-

- Samo nemoj da kazes da nisi hteo – cvimlim I zatvaram oci dok se jos toplih suza sliva niz moje lice.

- Nisam mislio. Necu okriviti alcohol, nisam pio te veceri, ali nisam razmisljao, to je cinjenica.

Otvaram oci, ali ne gledam u njega, vec skrecem pogled I pustam donju usnu da podrhtava dok oseanja izlaze iz mene.

- Nisi nu odgovarala na poruke, nisi se javljala kada sam te zvao… Mislio
sam da ti se nesto desilo…

- B…bacila sam karticu – mucam.

- Izvini – kaze jos jednom.

- Da, pa ‘izvini’ nije dovoljno – slabasno govorim I pomeram ruku na kvavi.
Glavom mu pokazujem na vrata. Time mu dajem do znanja da zelim da ode, ali on se ne pomera.

- Volim te – sapuce nakon par tihih minuta.

Cutim, a suze teku. Ako ne budem rekla nista, mozda ce shvatiti da ne padam na te fore, da mu necu dozvoliti da me prevari , da zelim da ode.
Ali on pogresno tumaci moju tisinu I vec primice svoje usne mojima.

- Ne zanima me – kazem hladno I on zastaje, ukopan u mestu. – Izvinio si se, nasalio, sada mozes da ides – besno brisem suze dok to govorim.

Sakupljam snagu da to kazem sto mirnije mogu.

- Ja se ne salim… –

- Idi! – jos jednom ga prekidam, sada malo glasnije.

- Izvini – ponavlja I pocinje da zvuci kao pokvareni gramofon.

- Samo idi… - kazem tiho.

Okrece se I izlazi, a ja zatvaram vrata za njim.

Gegam se do kuhinje. Ne zelim da me bol ponovo obuzme, ne zelim da budem kao prazna skoljka, da bezvoljno obavljam sve svoje obaveze I ne uzivam u zivotu. Ne zleim da to ponovo bude zbog njega…

Iz frizidera vadim flasicu ledenog caja, ali ona nece da se otvori. Plastika ne zeli da popusti. Besno otvaram fioku I vadim dugacak noz, prinoseci ga zatvaracu. Ali kada sam htela dag a pritisnem I nateram veze od plastike da puknu, flasa ispade iz moje ruke I pade na hladne plocice, a sekundu kasnije pored nje padose nekoliko kapi krvi.

Sedim na podu. Ne znam koliko je sati. Oci peku, prsti krvare, krvari I stakleno srce. Znam, nema mu spasa, ovoga puta ne moze se popraviti. Posekotine na prstima vec ce zarasti, bol ce se izgubiti, ali moje srce pripada samo njemu, on ga je slomio I kod njega je zauvek ostao onaj kljucni komadic stakla bez kojeg moje srce ne moze da se spoji I bude ono staro.

Tom...

__________________________________________________


You say I'm fixed but I still feel broken
Come and rescue me

xXx 28.03.2010. xXx

When that day comes I shall futterwacken... vigorously. - The Mad Hatter (Johnny Depp), Alice in Wonderland (2010)
Back to top Go down
View user profile
Ally Kaulitz
Great fan
Great fan
avatar

Number of posts : 317
Age : 20
Registration date : 2010-04-07

PostSubject: Re: 'Sorry' isn't enough   Tue Jun 08, 2010 2:51 pm

AHHHHH!!! OVO JE TAKO JEBENO DOBRO! *_______*
JA OVU PRICU VOLIM!
MA STA VOLIM?! OBOZAVAM! *-*
PrePrePrePrePrePreDobro jeeeeee!!!
Jao Makitze. Najbolja si. obozavam te. ahhhhh!
hvala sto si stavila. Very Happy

*ne obracaj paznju na to sto sve sto pisem nema smisla, jer sam pod utiskom*
Back to top Go down
View user profile
diamond.luxury
VIP member
VIP member
avatar

Number of posts : 4267
Age : 23
ËîęŕöčĽŕ : Tom's left egg *enjoying*
Registration date : 2008-11-12

PostSubject: Re: 'Sorry' isn't enough   Tue Jun 08, 2010 2:58 pm

hug pls hug pls hug pls

Why so sad???
Oh Gosh...


Ne znam sta da ti kazem. Odlicno je mala rec.

hug pls
Back to top Go down
View user profile http://www.myspace.com/l0st_princess
billovka94
Moderator
Moderator
avatar

Number of posts : 4186
Age : 22
Registration date : 2008-07-16

PostSubject: Re: 'Sorry' isn't enough   Thu Jun 10, 2010 12:46 pm

ne svidja mi se kraj jer mislim da svako moze da se izbori sa raskidom ako to stvarno zeli.
i da sam ja ta devojka nikada ne bih oprostila tomu s obzirom kakav je, da je neko drugi u pitanju verovatno bih ako ga volim ali tom, no way...
i da, ovakvi krajevi stvarno ne lice na tebe.. zato mi je cudno, ali celokupna prica je napisana fenomenalno Smile

__________________________________________________
Back to top Go down
View user profile
LadyLillis
Administrator
Administrator
avatar

Number of posts : 2862
Age : 22
Registration date : 2008-05-02

PostSubject: Re: 'Sorry' isn't enough   Thu Jun 10, 2010 1:52 pm

Hehe, tnx ljudi...

@ Ally
Znaci, dok sam trazila, ti si bila dosadnaaaaa xDDDD Ali nadam se da si rly zadovoljna sad kad si napokon dobila tu pricu xDDDDD I btw, drago mi je da ti OBOZAVAS ovu pricu xDDDD

@ Joxzy
Xaxa, da... Tuzno, tuzno, tuzno... ^^

@ Twiny
Pa, ako se ne varam, ona mu nije oprostila xDDDDD *cita kraj*
Njap, ali sam htela da je predstavim kao devojku koja se zaista zaljubila u njega. Znas kad kazu da je samo jedna ljubav prava i da ona traje... Nezz gde sam procitala da 'prkosi prostornoj rastavljenosti' xDDDDD Rekla bih da je to bila poenta xDDD

__________________________________________________


You say I'm fixed but I still feel broken
Come and rescue me

xXx 28.03.2010. xXx

When that day comes I shall futterwacken... vigorously. - The Mad Hatter (Johnny Depp), Alice in Wonderland (2010)
Back to top Go down
View user profile
Sponsored content




PostSubject: Re: 'Sorry' isn't enough   

Back to top Go down
 
'Sorry' isn't enough
View previous topic View next topic Back to top 
Page 1 of 1

Permissions in this forum:You cannot reply to topics in this forum
Tokio Hotel in Serbian hearts :: Tokio Hotel :: One-shot-
Jump to: