Tokio Hotel in Serbian hearts

TH 4ever the best band in the world!
 
HomeFAQSearchRegisterLog in

Share | 
 

 Meet me on the bridge [oneshot]

View previous topic View next topic Go down 
AuthorMessage
LadyLillis
Administrator
Administrator
avatar

Number of posts : 2862
Age : 22
Registration date : 2008-05-02

PostSubject: Meet me on the bridge [oneshot]   Sat Apr 10, 2010 7:30 pm

Yay, I'm back! xDDD Ovako, ovo je bio san i odlucila sam da ga prenesem na papir (bolje receno u Word xD) i postavim ga ovde...
Bitno mi je ono sto vi mislite o ovome... Licno, mislim da nije nista posebno, ali kad god citam ovo, prisetim se onog divnog sna. Ova fikcija mi je jedna od omiljenih koje sam ikada napisala i iskreno se nadam da ce vam se svideti


Btw, ne znam da li u Magdeburgu uopste ima nekog mosta, ali kao sto sam rekla ovo je bio san, a nije ni bitno zbog toga sto je ovo fikcija...


Meet me on the bridge – Nadjimo se na mostu


25. Novembar 2004. – Magdeburg, Nemacka

I mada to ne bi bio poseban dan za bilo kog drugog, ona ga se uzasavala. Da joj je neko pre par meseci rekao, kao sto je I trebalo, d ace do ovoga doci, sakrila bi se u najmanju rupu I u njoj sacekala da se ta godina zavrsi. Ali cinjenica da se morala suociti sa njim I to rano izjutra terala je strah da izjeda njene kosti I slama njeno srce. Zasto?
Zaista, zasto?
Desilo bi se da ne mora da uradi ono na sta je teraju. Sigurno, da nije te selidbe, postal bi vise nego prijatelji. I Bill joj je rekao, a I neke njene takozvane drugarice su primetile nacin na koji gledaju jedno drugo, ili kako im se jezik uveze kada god pokusaju da kazu jedno drugom nesto sto se nije ticalo grafita ili muzike ili, mozda, menjanja zica na gitari. A sigurno su primetili crvenilo koje im oboji obraze kada vide jedno drugo sa manje odece nego obicno.
Desilo bi se…
Namestajuci torbu na ramenu, ta crna stvar ucini joj se mnogo teza nego ikada ranije, kao da je u njoj sav teret danasnjeg susreta. Ali znala je da umislja, znala je da je to samo privid, da nije stvarno.
No, ono sto jeste bilo stvarno bilo je to da se ona zaista seli, da odlazi I da se ne vraca. Ali najteze od svega bilo je to sto ostavlja svog najboljeg prijatelja za sobom.
U trenutku kada je njena ruka bila na oko milimetar od vrata, spremna da pokuca, poput munje je udari prava istina. Tom joj nikada nije bio samo prijatelj.
Zar ne? On nikada nije I nikada nece biti samo prijatelj. Prijatelji docu I prodju, a on je uvek bio tu kada joj je bio potreban. Mozda bi se moglo reci da je to samo ona vrsta prijateljstva koja traje, ali to nije ono sto joj je njeno srce govorilo.
Na samu pomisao da ga nece videti u narednih godinu dana, njeno srce bolno se zgrci, a ruka joj se tesko nasloni o vrata. Pokucala je, nema nazad.
Malo buke I jedna prigusena psovka sa one strane vrata naterase je da se nasmeje I na trenutak prkosi trenutnom jadu koji ju je obuzimao. Njena glava ponovo pade kada se setila zasto je dosla po njega I ona pronadje svoje patike fascinantnim.
- Zdravo – Tomov glas je prenu I ona shvati da on stoji ispred nje u svoj toj nestvarnoj lepoti koja joj se u momentu uvuce pod kozu. Slabasno se osmehnula, a osmeh koji joj je uputio trenutak kasnije je obori sa nogu.
- Zdravo – uzvratila je, odstupajuci od ulaznih vrata ne bi li on izasao napolje I pridruzio joj se.
- Necu dugo! – doviknuo je preko ramena nekome za koga je pretpostavljala da je Bill, a zatim tiho zatvorio vrata.
Setali su cutke, ruku ukrstenih na vrlo opusten nacin, onako kako im je oboma prijalo I bilo udobno. Ponekad bi podigla pogled I ugledala nebo koje je postajalo sve tamnije, ali bi njene oci ubrzo odlutale ka njegovom licu I tada bi shvatila da je on posmatra dok mu nedokuciv osmeh obasjava usne, I njen pogled brzo bi pao, nalazeci sve neverovatnije detalje na njenim patikama.
Ubrzo stigose do mesta na kojem se njihova setnja uvek zavrsavala. Tu bi se rastali, ona bi otisla svojoj kuci, a on svojoj, a onda bi se sastali sledeceg dana I ponovo rastali na tom istom mestu. Na mostu koji im je bas iz tog razloga bio drag, nijedan rastanak nije bio dugog veka, nijedan nije bio pravi.
Osim ovog, pomislila je ocajno, oslobadjajuci svoju ruku I pritrcavajuci ogradi mosta. Umesto reke, na dnu je bilo samo trave. Nadvoznjak, ne most, ispravila je sebe. Ili mozda ne… Sta god da je bilo, to mesto je bilo posebno. Za njih, bilo je sveto.
Ni minut kasnije ona oseti kako se njihove ruke dodiruju na ogradi.
- Nesto nije u redu – rekao je, a nesto u njenom stomaku kao da je bilo preseceno. Pogodio je da nesto nije kako treba. – Ponasas se cudno – dodao je zatim.
To je mozda zato sto moram da se odselim, a vec neko vreme sve sto zelim jeste da te poljubim zato sto sam shvatila d ate volim jos od kada smo imali dvanaest godina. – Zato sam te I zvala – rekla je, strepeci od trenutka kada ce one sudbonosne reci napustiti njene usne. Njegovo lice sada ukrasi grimasa, nesto sto je zelela da izbrise, dag a zagrli I kaze mu da je sve kako treba kako se nikada vise ne bi namrstio.
- Vec par dana si nekako daleka… Ne moram da budem genije da bih shvatio da te nesto muci – okrenuo se, naslonivsi se ledjima o ogradu. – Jedina stvar koja preostaje jeste da mi kazes sta je to sto muci lokalnu lepoticu.
Jos jednom, osmeh zaigra na njenim usnama zbog njegovih reci, Znao je da je natera da pocrveni ili da je oraspolozi kao niko na svetu.
A onda je registrovala njegove reci. Da mu kaze sta je muci.
Cinjenica da nikada necu saznati koliko su zapravo tvoje usne meke?
- Selim se!
Eto! Rekla je to! Izletelo joj je kao da mu je rekla dobar dan! I nikada nece moci iz glave da izbrise izraz tupog soka koji mu se nalazio na licu dok je obradjivao tu informaciju.
- Kako to mislis, selis se? – procedio je dok su mu se dlanovi skupljali u pesnice.
- Selim se u Berlin. Tata je nasao novi posao, a ne daje mi da ostanem sa mamom… - krenula je bujica reci, a sa svakim izgovorenim slovom, njene zelene oci sve vise su se punile suzama. – Ja ne zelim da odem – dodala je uz jecaj.
Privukao ju je sebi, obgrlivsi je I tada se zaista osetila bezbednom.
Ali morace da me pusti…
- U redu je, naci cemo nacin da se vidimo – uveravao ju je, mazeci joj dugu bronzanu kosu.
- Bojim se da je u tome problem – zajecala je, osecajuci se zaista maleno u njegovom narucju. – Necemo moci da se vidimo. Imacemo obaveze. Ti imas bend, oboje idemo u skolu. Sigurno ces uskoro potpisati ugovor sa nekom izdavackom kucom. Ja se ne uklapam ni u jednu kombinaciju!
- Cucemo se telefonom! – protestovao je, malo je odgurnuvsi od sebe kako bi je pogledao u oci, jos uvek je drzeci za ramena.
- Tom, znas I sam kako to ide. Ali postoji jedna stvar… - zastala je na trenutak, a njeno lice zgrci se od bola na pomisao da se nece cuti ni videti sa njim toliko dugo.
- Sta? Majo, reci mi! – zahtevao je, prodrmavsi je.
- Nadjimo se ovde! Kada mi ostane jos godinu dana srednje skole! – rekla je, zagrlivsi ga. – Sta god da se desi, Cekacu te ovde za tacno 4 godine, Tom! Ako prestanemo da se dopisujemo I cujemo, sastanimo se ovde!
Njene reci ga pogodise. Cetiri godine! Da li je poludela! Ne, kako moze od njega da ocekuje da izdrzi toliko a da je ne vidi?! Ludost!
- Ako… Ali – poceo je, no njene ga reci presekose.
- Obecaj mi, Tom… - jedan pogled bio je dovoljan. Njene zelene oci sijase tada jace no ikada, delimicno od suza, delimicno od uzbudjenja zbog nove ideje.
- Obecavam – prosaputao je, nakon sto ju je privukao u zagrljaj, obmotavsi snazno svoje ruke oko nje kao da je nikada nece pustiti. – Sta god da se desi, cekacu te ovde za tacno cetiri godine! Obecavam…

~~~~~***~~~~~

25. Novembar 2008. – Magdeburg, Nemacka
Devojka duge bronzane kose I zelenih ociju koje su sijale od uzbudjenja polako se probijala kroz masu ljudi. Bilo je rano, ali nije zelela da rizikuje I mimoidje se sa njim.
U trenutku, siroh osmeh zablista na njenom licu I toplina se rasiri celim njenim telom. Ponovo ce ga videti, posle cetiri godine provedene u samoci.
Nekoliko kapljica kise padose joj na lice I ona spremno rasiri svoj crveni kisobran. Slucajno ugazivsi u baru, ona zamalo ne opsova, ali se uveri da je sa njenom odecom sve u redu cim baci pogled na uske sive farmerice I teget duksericu koju je nosila. Sve je bilo suvo.
Mozda sam ipak trebala da obucem nesto drugo, pomislila je, ali se setila da to I onako nece biti od velike vaznosti. Ali jeste planirala da obuce onu slatku crvenu bluzicu, no vreme ju je odgovorilo od te ideje.
Od kada se okrenula I otisla, jedva se iscupavsi iz njegovog stiska na taj dan pre tacno cetiri godine, pomislila je da se ceo njen svet srusio. Ali njegovi uporni pozivi iznova su joj ulivali neku neobjasnjivu snagu.
Jos uvek se jasno secala kada ju je pozvao I rekao da imaju ugovor sa Universalom. Sreca u njegovom glasu bila je zarazna, te je pocela da skace I telefon joj umalo nije ispao iz ruke.
- To je divna vest! – rekla je tada, osecajuci se pomalo potisteno, ali neverovatno srecno zbog ostvarenja Tomovog sna.
A onda je dosao letnji raspust te iste godine… Nisu se videli. Nije ni dolazila u Magdeburg, znala je da on nece biti tu. Bila je glupa sto se uopste nadala. Tri gopdine za redom, za svaki letnji raspust bi nesto iskrslo, I iskreno, dojadilo joj je da ceka. Koliko god razumevanja imala za njegovu karijeru, njegova najbolja prijateljica vise nije mogla dobiti ni sat vremena sa njim.
Dok god je on srecan, mislila je. Ali kada se nije javio sledeca dva meseca, polako je nestajala nada koju je osecala kada bi cula telefon kako zvoni, podigla ga I videla njegov broj. Vise nije bilo osmeha, a telefon je cesto ostajao na noncom stocicu, zaboravljen.

Prelazeci preko ulice, mogla je gotovo osetiti kako im se ruke dodiruju na ogradi mosta. Na ogradi njihovog mosta.
Mogla je da vidi tacno mesto na kome su stajali zadnji put, I taj neverovatan osecaj pripadnosti rasiri joj se celim telom dok su njene noge potrcale, zaustavljajuci se tek kada su njene zelene oci mogle da vide srebrnkast odsjaj I kapljicama prekriven metal.
Bila je kod kuce.
Njena ruka krenu ka njenom dzepu iz kog trenutak kasnije izvadi telefon. 14:20, pokazivao je sat.

~~~~~***~~~~~

15:30. Ponovo se osvrnula, ne bi li uhvatila maker malo vrecaste odece ili njegovog osmeha svojim pogledom, ali njene zelene oci bivale su obeshrabrene kada god bi je sacekala samo praznina mosta.

16:30. Zezas me, mislila je besno. Kisa je sada padala jace, uporno udarajuci o povrsinu njenog crvenog kisobrana. Bio je to pravi pljusak, ali manje se nije moglo ni ocekivati.

18:00. Nece doci!
I zaista, dok je bilo malo svetlosti koja se jedva probijala kroz sivilo kisnih oblaka, on se nije pojavio. Nadala se da ce doci, ali svaki ponovni osvrt govorio je drugu pricu.
Nece doci…

19:00.
Utuceno je spustila kisobran na zemlju, dozvoljavajuci kapljicama kise da slobodno padaju po njoj, kvaseci joj odecu, kosu, razmazujuci I ono malo sminke koju je tog podneva stavila na lice u toaletu autobuske stanice. Da li je bilo bitno da li joj je ten sa tim puderom izgledao blistavo, ili sto su joj trepavice delovale duze sa tom crnom maskarom? Ne, zato sto se on nije pojavio.
Sta god da se desi…
Vidim kako drzis svoje glupavo obecanje!
Kosa joj je sada vec bila skroz mokra. Navalila se na ogradu, sklanjajuci sa lica bronzane pramenove sa kojih se cedilla voda. Nije bitno.
Cudan, kiseo smeh predje joj preko usana u trenutku kada kisa krenu jace da pljusti. Odlucivsi da joj je telefon I ovako mokar I da ce morati da kupi novi (a cinjenica da kartica posle ovoga verovatno nece funkcionisati kako treba ju je delimicno tesila) ona ga izvadi iz dzepa I ponovo pogleda u sat. Proslo je svega 15 minuta. Boze, trebala je da odredi I tacno vreme sastanka.

~~~~~***~~~~~

Pogledao je na sat. 19:15. Taj cudan osecaj u stomaku koji mu je govorio da nesto nije u redu postajao je jaci. Da li je ona tamo? Da li ga dugo ceka?
Jedva da je uspeo da se iskrade iz studia I pozuri u svoj rodni grad. Vracajuci obe ruke na volan svog auta Audi R8, ponovo je ukljucio brisace. Boze, napolju pljusti!
Ali, brisaci nisu bili od neke velike pomoci. Vec je pao mrak I jedva da je nesto video. Skrenuvsi desno, on bi obasjan ulicnim svetiljkama I on se osmehnu, donekle osecajuci olaksanje, kada ugleda poznati predeo.
Nagazivsi jace papucicu za gas, on oseti kako motor ubrzava. Uskoro ce stici.
Na tu pomisao, u njemu se rasplamsa krivica koja poput plamena prostruji njegovim venama. Kako je uopste mogao da pomisli da se ne pojavi? Cekala bi ga ceo dan po ovoj kisi.
Verovao je da mu nije oprostila to sto je prestao da se javlja, ali rekli su, sta god da se desi. Ona je uvek bila devojka koja je ispunjavala svako svoje obecanje.
Crveno svetlo upravo se upalilo na jednom od semafora I on uz negodovanje zaustavi auto. Bilo je to predzadnje skretanje, a onda bi prosao kroz svoju ulicu, skrenuo desno I ugledao most.
Crvena sijalica se na trenutak ugasila, samo da bi se upalila zuta, a sekundu kasnije I zelena. Jos jednom nagazivsi papucicu za gas, on dade zmigavac I okrenu volan levo, uspesno skrenuvsi u svoju staru ulicu.
Jos samo malo…
Skretanje za most nije bilo daleko, I zaista, ubrzo je vec okretao volan I nepropisno se parkirao.
Izlazeci iz auta, njegove oci padose na usamljenu figure koja je sedela na mokrom tlu, kolena povucenih na grudi I spustene glave, slabo osvetljenu I potpuno mokru.
Majo…

~~~~~***~~~~~

19:40. Definitivno nece doci.
Dozvolivsi slanim suzama da skliznu niz njene obraze, brzo se okrenula I sela na mokro tlo, leda okrenuvsi ogradi. Povukavsi kolena na grudi, polozila je glavu na svoje mokre farmerice. On sigurno nece doci…
Crveni kisobran bio je davno zaboravljen I lezao je otvoren na oko pola metra od mesta na kojem je sedela. Telefon koji je drzala u ruci na trenutak je zavibrirao, pre nego sto ga je besno tresnula o asphalt. Komadici plastike od maske razleteli su se svida, a baterija je odskocila do barice I sada je lezala u njoj, dok su kapi kise odlucno padale svuda oko nje, kvaseci vec mokru zemlju.
Ovo je bilo ono cega se bojala. Bilo bi glupo reci da je znala da se nece pojaviti, ali je tokom godina osecala onaj dosadni ugriz nelagode I strepnje koji je pokusavala da potisne tako sto bi mu poslala poruku na koju on nikada ne bi odgovorio ili ga pozvala, a on bi taj poziv odbio ili bi bio nedostupan. Tada bi je strepnja potpuno obuzela. Okretala se ucenju…
I kada bi se nekim cudom pojavio, upravo sada, sta bi mu uopste I rekla? Sta bi neko mogao reci nekoj osobi u koju je zaljubljen, ali je nije video cetiri godine, ciji glas nije cuo skoro isto toliko? Sta bi neko mogao da kaze u takvoj situaciji?

~~~~~***~~~~~

Oklevajuci, zakoracio je prema njoj, ignorisuci kapi kise koje su mu vec potpuno pokvasile kacket I ramena.
Koliko je vec dugo ovde?
- Da sam znao da ces da sedis na kisi, dosao bih ranije – rekao je uz isvesnu dozu nelagode, posmatrajuci svoju najbolju drugaricu cija su se ramena odjednom ukrutila.
Polako podizuci pogled, njene zelene I vlazne oci susretose se sa njegovim cokoladnim ocima, koje smesta omeksase.
Nastao je trenutak neudobne tisane u kome su se gledali, upijajuci jedno drugo, memorisuci sto vise detalja. Promenio je frizuru, izbusio uvo I stavio neku cudnu crnu mindjusu.
Kosa joj je duza, oci tamnije, a usne izgledaju lepse I mekse nego ikada.
Kleknuo je, ne mareci sto je pokvasio farmerice, jako je zagrlivsi, kao sto je to nekada cinio. Nekako je izgledala jos manje tako sklupcana u njegovom zagrljaju posle tako dugo vremena.
- Izvini – prosaputao je, I sam do gole koze mokar. Prigusen jecaj dosao je iz njenog pravca, te je on jace privi uz sebe.
- C..cekala sam te ceo dan I m...mislila sam… mislila sam da neces doci – zajecala je, priblizivsi mu se jos vise, ako je to ikako bilo moguce.
- Nisam nameravao – priznao je, osecajuci kako se zamrzla u njegovim rukama. – Ali…
- Shvatam – procedila je, prekidajuci ga. Iskobeljala se iz njegovog zagrljaja I brzo ustala. – Vise nisam dovoljno dobra za velikog Toma Kaulitza.
- Nisam na to mislio – brzo je rekao, takodje ustajuci. – Ti me poznajes, znas da nikada ne bih rekao tako nesto.
- Da li te poznajem? Nekako vise nisam sigurna u to – rekla je, bocnuvsi ga prstom u grudi. – I zaista, ne brini o tome da cu te ikada vise zvati, ili ti dosadjivati pricama. Mislim, ti si mi samo jedini prijatelj, nista posebno – besnela je, pokupivsi svoj kisobran. – Izvini ako sam ti omela danasnje planove kada sam te zamolila da mi obecas da ces doci ovde.
Okrenuvsi se na peti, ona htede da krene svojoj kuci kako bi se istusirala I obukla nesto suvo, kada je njegova ruka uhvati oko struka, drzeci je u mestu.
- Znas vrlo dobro da nisam mislio nista slicno onim sto sam rekao - prosaputao je.
- Zapravo, ne znam.
- Prestani – rekao je I okrenuo je. – Mislio sam da ti neces doci! Nisi mi uzvracala pozive, nisi mi odgovarala na poruke… Sta sam mogao da ocekujem?
- Lazes I ti to odlicno znas! – uzvratila je glasom punim otrova. – Ti si taj koji je prestao da zove, onaj koji nije odgovarao na poruke…
Suze se ponovo nagomilase u njenim ocima, I ona nevoljno spusti glavu kada jecaj protrese njeno telo.
- Izvini – rekao je, ponovo je zagrlivsi.
- Ti si mi jedini prijatelj – promumlala je. – Naravno da sam dosla. Cekala sam te…
- Znam, znam – pokusao je da je utisa, ponovo joj mazeci kosu kao I ranije.
Tisina se jos jednom nadvila nad njima, ovaj put potpuno bezopasna, a ipak njeni jecaji nisu se utisali.
- Ti mi nikada nisi bio samo prijatelj – priznala mu je. Podigavsi pogled, njihovi oci ponovo se sretose. – Mislim da sam se zaljubila u tebe onog dana kada si mi prisao u trecem razredu I pitao me da crtamo zajedno… - zakikotala se, I sama shvatajuci da je ljubav u tim godinama nista ako ne nemoguca.
- Stvarno? – nasmejao se.
- Da. I sada kada znam da se posle ovoga verovatno nikada necemo videti… - duboko je udahnula. – Volim te, Tome…
Njene reci ga na trenutak ostavise potpuno nemog, ali na kraju osmeh obasja njegove usne I on polozi ruku na njen vrat, malo se sagnuvsi.
- Ni ti meni nikada nisi bila samo prijatelj Majo – rekao je, moment kasnije spojivsi njihove usne sto kao da posla varnice niz njenu kicmu I toplina im se rasplamsa po celim telima, cineci kisu neprimetnom I nevaznom. Ti sinhronizovani pokreti cinili sui m se tako savrseni, das u oboje pomislili kako na svetu ne postoji iceg lepseg, iceg boljeg od ovoga.
Njena ruka pomeri se do njegovog obraza, a zatim se obe ruke obmotase oko njegovog vrata kada ona oseti kako jezikom prelazi preko njene donje usne. Malo rasmaknuvsi usne, ona oseti kao da pluta.
Bila je kod kuce…

20:00
- Volim te – bilo je sve sto je prosaputao pre nego sto se njihove usne ponovo spojise.

__________________________________________________


You say I'm fixed but I still feel broken
Come and rescue me

xXx 28.03.2010. xXx

When that day comes I shall futterwacken... vigorously. - The Mad Hatter (Johnny Depp), Alice in Wonderland (2010)


Last edited by xNayumi Vampirex on Sat Apr 10, 2010 10:47 pm; edited 1 time in total
Back to top Go down
View user profile
JovannaBenNoda
Super fan
Super fan
avatar

Number of posts : 779
Age : 21
Registration date : 2009-12-01

PostSubject: Re: Meet me on the bridge [oneshot]   Sat Apr 10, 2010 8:15 pm

Divno <33
Rasplaka sam se. xD
Back to top Go down
View user profile
LadyLillis
Administrator
Administrator
avatar

Number of posts : 2862
Age : 22
Registration date : 2008-05-02

PostSubject: Re: Meet me on the bridge [oneshot]   Sat Apr 10, 2010 9:43 pm

Heh, tnx... Odavno nista nisam napisala, pa mi komm dobro dodje...
Msm, i pored plakanja ti se dopada, zar ne? xDDDDD
Hvala jos jednom...

__________________________________________________


You say I'm fixed but I still feel broken
Come and rescue me

xXx 28.03.2010. xXx

When that day comes I shall futterwacken... vigorously. - The Mad Hatter (Johnny Depp), Alice in Wonderland (2010)
Back to top Go down
View user profile
JovannaBenNoda
Super fan
Super fan
avatar

Number of posts : 779
Age : 21
Registration date : 2009-12-01

PostSubject: Re: Meet me on the bridge [oneshot]   Sat Apr 10, 2010 9:51 pm

Ofc da mi se dopada.. ;]
Ma nema na cemu. xD
Back to top Go down
View user profile
LadyLillis
Administrator
Administrator
avatar

Number of posts : 2862
Age : 22
Registration date : 2008-05-02

PostSubject: Re: Meet me on the bridge [oneshot]   Sat Apr 10, 2010 11:09 pm

Heh, tnx jos jednomsto si procitala...

A zelim da se izvinim svima koji su citali ili ce tek procitati zbog mnogobrojnih gresaka xDDD Mrzi me da ih sve ispravljam, naravno...

__________________________________________________


You say I'm fixed but I still feel broken
Come and rescue me

xXx 28.03.2010. xXx

When that day comes I shall futterwacken... vigorously. - The Mad Hatter (Johnny Depp), Alice in Wonderland (2010)
Back to top Go down
View user profile
billovka94
Moderator
Moderator
avatar

Number of posts : 4186
Age : 23
Registration date : 2008-07-16

PostSubject: Re: Meet me on the bridge [oneshot]   Sat Apr 10, 2010 11:55 pm

twiny, samo cu reci da je bozanstveno....

__________________________________________________
Back to top Go down
View user profile
LadyLillis
Administrator
Administrator
avatar

Number of posts : 2862
Age : 22
Registration date : 2008-05-02

PostSubject: Re: Meet me on the bridge [oneshot]   Sun Apr 11, 2010 2:43 am

Awww, tnx twiny... Znas da obozvam kad ti se svidi neka moja fikcija xD

__________________________________________________


You say I'm fixed but I still feel broken
Come and rescue me

xXx 28.03.2010. xXx

When that day comes I shall futterwacken... vigorously. - The Mad Hatter (Johnny Depp), Alice in Wonderland (2010)
Back to top Go down
View user profile
Sarah Kaulitz
New fan
New fan
avatar

Number of posts : 58
Ëîêàöè¼à : in Toms pants &gt;.&lt;
Registration date : 2010-04-10

PostSubject: Re: Meet me on the bridge [oneshot]   Sun Apr 11, 2010 10:16 am

prosto je divno!!!! :angel:
stvarno, ja ovako nesto nikad ne bih uspela da napisem...
prosto divno...
Back to top Go down
View user profile
Die Kaiserin
Nice fan
Nice fan
avatar

Number of posts : 261
Age : 23
Ëîêàöè¼à : :)
Registration date : 2009-06-04

PostSubject: Re: Meet me on the bridge [oneshot]   Sun Apr 11, 2010 12:48 pm

Predivno...:'(
Meni se u zadnje vrijeme place na ovakve stvari
Back to top Go down
View user profile
LadyLillis
Administrator
Administrator
avatar

Number of posts : 2862
Age : 22
Registration date : 2008-05-02

PostSubject: Re: Meet me on the bridge [oneshot]   Sun Apr 11, 2010 9:07 pm

Hvala vam na komentarima n_n
Mnogo znace...
I Sara, to sam i ja mislila pre oko dve godine kad sam prvi put pocela sa fikcijama, i vidi gde sam sada... Stil mi se toliko poboljsao da me je gotovo strah da procitam ranije fikcije...
Naravno, i sada je daleko od savrsenog, ali u odnosu na ranije fikcije, ovo je stvarno divno xDDD

__________________________________________________


You say I'm fixed but I still feel broken
Come and rescue me

xXx 28.03.2010. xXx

When that day comes I shall futterwacken... vigorously. - The Mad Hatter (Johnny Depp), Alice in Wonderland (2010)
Back to top Go down
View user profile
diamond.luxury
VIP member
VIP member
avatar

Number of posts : 4267
Age : 23
Ëîêàöè¼à : Tom's left egg *enjoying*
Registration date : 2008-11-12

PostSubject: Re: Meet me on the bridge [oneshot]   Sun Apr 11, 2010 10:11 pm

Majo..svaka ti cast *___*
Znaci, nisam ostala ravnodusna dok sam citala ovo.
Prelepo je *-*
Kakav san...ah..pod utiskom sam idalje <3
Back to top Go down
View user profile http://www.myspace.com/l0st_princess
LadyLillis
Administrator
Administrator
avatar

Number of posts : 2862
Age : 22
Registration date : 2008-05-02

PostSubject: Re: Meet me on the bridge [oneshot]   Sun Apr 11, 2010 10:59 pm

Heh, tnx Joxzy...
A zamisli mene, ja sam se rasplakala kad sam se probudila...
Najvise zbog onog "Volim te" dela...

__________________________________________________


You say I'm fixed but I still feel broken
Come and rescue me

xXx 28.03.2010. xXx

When that day comes I shall futterwacken... vigorously. - The Mad Hatter (Johnny Depp), Alice in Wonderland (2010)
Back to top Go down
View user profile
little.girl.crazy.in.love
Funtastic fan
Funtastic fan
avatar

Number of posts : 1932
Age : 22
Registration date : 2008-07-12

PostSubject: Re: Meet me on the bridge [oneshot]   Wed Apr 14, 2010 8:25 pm

samo cu reci predivno <33
Back to top Go down
View user profile http://www.kaca995.piczo.com
LadyLillis
Administrator
Administrator
avatar

Number of posts : 2862
Age : 22
Registration date : 2008-05-02

PostSubject: Re: Meet me on the bridge [oneshot]   Wed Apr 14, 2010 8:33 pm

Awww, tnx hun <3

__________________________________________________


You say I'm fixed but I still feel broken
Come and rescue me

xXx 28.03.2010. xXx

When that day comes I shall futterwacken... vigorously. - The Mad Hatter (Johnny Depp), Alice in Wonderland (2010)
Back to top Go down
View user profile
Sponsored content




PostSubject: Re: Meet me on the bridge [oneshot]   

Back to top Go down
 
Meet me on the bridge [oneshot]
View previous topic View next topic Back to top 
Page 1 of 1
 Similar topics
-
» SusaHumor Representative Denies Meet-and-Greet Rumors
» KING JAMMYS: Bridge Park Complex, Stonebridge, London. 1989
» Jah Tubbys Meet King EarthQuake 2003
» 2012.10.20 - Bridge School Benefit, Mountain View, USA
» The Crimson Bridge Ministry

Permissions in this forum:You cannot reply to topics in this forum
Tokio Hotel in Serbian hearts :: Tokio Hotel :: One-shot-
Jump to: