Tokio Hotel in Serbian hearts

TH 4ever the best band in the world!
 
HomeFAQSearchRegisterLog in

Share | 
 

 Poslednji otkucaj

View previous topic View next topic Go down 
AuthorMessage
billovka94
Moderator
Moderator
avatar

Number of posts : 4186
Age : 22
Registration date : 2008-07-16

PostSubject: Poslednji otkucaj   Thu Oct 22, 2009 11:03 pm

Sve sto je rekao, bilo je tacno. Sve cemu sam se protivila bilo je ispravno, sve sto sam zelela donelo je crnilo… I zasto jos stojim na istom mestu, kada su reci odavno izgubile smisao…?



- Neces valjda opet da se vidis sa njim?!-
- Bill, prestani da ides zamnom! Davis!-
- Da li si normalna? On se drogira, pije, to je olos! Kapiras?! OLOS!-
- Ti si feminiziran, pa sta?! Da li treba da te mrzim?-
- Molim?-
- Salim se…- Nasmejah se, potapsavsi ga po ramenu. – Brother ne brini, samo cemo prosetati do nekog kluba.-
- Samo?- Progundjao je, shvativsi da me ne moze oduvratiti od namere da izadjem. Dirnuta njegovom brigom, poklonih mu jedan poljubac u obraz, ipak je on bio brat koji je uvek pravdao sve moje greske kod roditelja, cuvao moje tajne, znala sam da moje nepromisljene gluposti prelaze preko njegovih ledja, svejedno, nisam osecala preveliku krivicu.
- Nije smak sveta Billy.- Dobacih, izlazeci.
- Nemoj da ostanes do kasno!-
- Haha!-



Da li su ti dani bili najlepsi u mom zivotu? Svakako ne, mozda samo najrazuzdaniji, ali previse prazni da bi bili oni najvredniji. Nisam verovala da postoji veca sreca od te, mislila sam da je dovoljno napiti se, naci prosecnog decka, ludovati I vristati… A sav smisao spoznala sam tek u par sekundi, kada je bilo prekasno…



- Hey mala!-
- Mmm.- Georg me rukama pazljivo obuhvati oko struka, darujuci mi jos jedan divlji poljubac.
- Gde cemo veceras?-
- Hmm… moze za pocetak da prosetamo.-
- Mhm, kako ti zelis.- Vragolasto je namignuo, I u trenutku mi se ucini da vidim tajanstveni I nepoznati sjaj u njegovim cokoladnim ocima, no vec sledece sekunde ponovo se izgubih u vatri strasti, ne obaziruci se na njegovo cudno ponasanje.

Hodali smo brzo, sasvim pripijeni jedno uz drugo, ne bi li se nekako zastitili od hladnoce. Po obicaju me je zasmejavao, cinio da se osecam nadmocno. Volela sam da budem u njegovom drustvu, jer uvek je oko nas lebdela cudna neizvesnost, kao senka, cineci nasu vezu nestabilnom, I utoliko uzbudljivijom. Oboje smo voleli avanture I izazove, samo sto neki, kao ja, nisu bili spremni podneti bas sve posledice. Svaki tren proveden sa njim bilo je jos jedno prekrseno pravilo, buntovnik u meni iznova se budio, I zelela sam zgaziti sve principe, pobeci od svakidasnjice, bez obzira na cenu.



Govorio je “Cuvaj se”, a mislila sam da preteruje. U ocima mu se svaki put ogledala iskrena briga, nisam zelela da vidim. Odbojnost prema mojim postupcima nije krio, ali me nije naterao da shvatim koliko gresim. Zeleo je biti brat koga cu voleti, a tada nisam znala da cenim pozrtvovanost…



- Ahh Georg, kako je lepo veceras.. – Krajickom usana se nasmesih.
- Uvek, kada smo zajedno, mora biti lepo.-
- Ne, veceras je drugacije.- Cudno me je pogledao, ocito ne shvatajuci moje misli. A ja I dalje zaneseno gledah u daljinu, stezuci njegovu ruku.
- Mozda..-
- Vec mesec dana smo zajedno.-
- Vreme mi nista ne znaci.- Hladno je prokomentarisao, I najednom osetih ledeni bol u grudima. Pocinjala sam da se vezujem za njega, a on nije bio tip za vezivanje. Zeleo je uzivanje, zabavu, kao ja nekada, ali kada ste stalno sa nekim, vreme prosto produbljuje osecanja, protiv nase volje. I polako se radja poverenje, u nama brzo raste leprsavo osecanje zaljubljenosti, zelimo privezati tu osobu sasvim uz sebe. Mislimo da je ona sve sto nam treba, cak I ako je poverenje iluzija, ljubav postoji jedino u vasim snovima, ipak, ipak pokusavate da nastavite… Ta osoba je vlasnik vaseg srca. Moje pripada Georgu, Iako sam tek sada svesna toga.

- Hoces da odemo do mene?- Iznenada je prekinuo tisinu, prilicno me iznenadivsi predlogom.
- Pa, ovaj…-
- Vec je previse hladno, mozemo popiti vino kod mene.- Pokusao je da zvuci opusteno, ali sam primetila da je nestrpljivo cekao moj odgovor, sto me dodatno uznemiri.
- Ali… ne znam… Mozda..-
- Kao sto kazes, mesec dana smo zajedno, a nijednom nisi prespavala kod mene.- Kao usput je dodao, a bila je to samo opaka opaska kako bi dobio to sto zeli.
- Da, ali…-
- Daj, pa nismo vise klinci.- Utim se grohotno nasmejao, ne obaziruci se na moje ukoceno lice. Njegova ruka na mom ramenu odjednom mi se ucinila isuvise teska, znala sam da moram odluciti, a tako mi se nije odlucivalo. Ne sada kada je nebo otvoreno I ne gusi nas, ne kada je napokon tisina u kojoj mozemo osetiti ljubav, ne sada, zasto se sada mora okoncati spokoj?
- Hh… - Uzdahnuh, tek da dam sebi jos par sekundi premisljanja.
- Dakle?-
- Pa, ako bi ti to znacilo, zasto da ne.- Cim moje reci doprese do njegove svesti, zlobno se nasmesio I progundjao nesto, sto nisam uspela da razumem. Poput diva nadvio se nadamnom, skoro nasilno me poljubivsi. – ALI!- Odgurnuh ga. – Ali prvo moram da se javim Billu, rekla sam da necu ostati do kasno.-
- Ah, da, naravno.- Prevrnuo je ocima, I pravih se da me to ne vredja. Nervozno sam cupkala u mestu, cekajuci da se Bill javi. Savrseno jasno sam znala da ce biti ljut, sta vise, vikace na mene, prekorevajuci me, ali nikada izdati. Bilo je okrutno igrati se sa necijim poverenjem na taj nacin, ali nisam marila.

- Hallo Bill, samo da se javim da cu prespavati kod Georga, da znas.- Zbrzah.
- Molim?- Njegov prenerazeni glas govorio mi je da tog trenutka potrcim kuci, otrgnem se od gresnog lanca koji me veze za Georga, da se nikada ne osvrnem unazad, vec zaboravim da je ikada postojala ova noc, ova veza. No nisam izustila ni jednu rec, jos stojeci na istom mestu. – Da se nisi usudila!-
- Sta ti je?!-
- Sta mi je? Znas sta, ne dodjes li za 10 minuta ja cu doci po tebe!- I zvuk zalupljene slusalice sokantno odzvoni u mom uhu. Nece doci, pomislih, bilo bi suvise ludo da dodje, nema on hrabrosti za to, a I voli me, sigurno mi ne bi upropastio vezu.
- Eto, sad mozemo da podjemo.- Vestacki sam se nasmejala, prikrivajuci strah. Ne znam odakle je poticao, ruke su same drhtale, ne od hladnoce, trzaji su dolazili iznutra. On svakako nije primetio. Nikada se I nije trudio da razume, ubedjujem sebe nebrojeni put da me to ne povredjuje. Uvek je bilo gluma, iluzija koju sam iznova pokusavala da ucinim stvarnom…



Otisla sam u propast, svakim korakom bivajuci svesna da je kasno za povratak.



- Udji- Izustio je, otvarajuci mi vrata.
- Necu dugo.-
- Kao da te neko pita.- Opet se smejao, meni u lice, a jedva primetni trag zlobe u tom smehu palio je crveno svetlo u meni. Iznenadni preokret te zamalo srecne veceri cinio me je nesigurnom I razocaranom, nisam ga prepoznavala. Zelela sam zaplakati I propasti u zemlju, samo nestati iz tog ruznog sna.
- Pa, gde je to vino?- Nekako prikupih hrabrost da prekinem neprijatnu tisinu, ali zar u njegovim ocima samo je postajao veci.
- Nije nam potrebno vino da bi se zabavili.- Prilazio je krupnim koracima, moje srce poput pastuva je tuklo u grudima. Tren u kome je nasrnuo na mene, nikada pre nisam videla toliku snagu u njemu, ni prljaviju zelju u ocima, glasu. Vrisnuh, iznova ga gurajuci od sebe, bezuspesno. U nameri da pobegnem, isla sam unazad, shvativsi da se nalazim u kuhinji. Grubo me je pribio uza zid, ne obaziruci se na prestravljene vriske koji su prelazili mojim usnama. Rukom napipah casu, zvuk razbijenog stakla nije ga sprecio da me zivotinjski podigne u narucje. Ocajno sam ga cupala za kosu, batrgala se, a u meni sve se rusilo. Jos hiljadu staklenih snova je razbijeno, a svaki tupi otkucaj pomahnitalog srca maglio je moju svest. Nisam verovala da se najgori pakao desava, da je on taj koji me ubija. Mrak. Tama me guta, osecam njegove ruke na sebi, previse boli svaki dodir. Poslednji put udisem duboko, prepustajuci se uzasu…



Gledam unazad, na citav mesec lazi I prevara. Tonem. Cekam da se zavrsi, da otvorim oci I nadjem se u sred nicega. Ostace valjda nesto, tracak nade mozda…



- PUSTI JE!- Neocekivano se zacu neciji uzvik. Nemarno me je ispustio, te bolno padoh na pod. Skupih zrno snage da otvorim oci, poznata prilika stajala je naspram Georga, I dalje vicuci. Ponovo padam, ponovo mrak I uzvici. Bol me prozdire!
- Opa! To je taj brizni brat!- Georg se podrugljivo nasmeja, sto raspali citav pozar besa u meni. Zelela sam ustati I udariti ga, izvredjati, zelela sam zgaziti tu necovecnost u njemu.
- Stoko!-
- Zazalices zbog toga!-
Vise nisam mogla da pratim razgovor, bol u glavi postao je isuvise jak. Bespomocno mrmljam da prestanu, I dalje slusajuci najodvratnije uvrede. Ne osecam telo, kao da I ne postojim. Upravo sam u onome sto zasluzujem, u gomili problema, na kraju kraja. Trebala sam da znam da ce se ovako zavrsiti. On je znao, Bill, uvek je znao odgovor na sva pitanja od kojih sam bezala…
Suza se tesko sliva obrazom, mucno paleci moju savest.

- Sta mislis ti, da mozes da dodjes I odvedes je kuci?! Zao mi je! Ocito ne znate sa kim se igrate!!!-
- Retardu! Vise nikada joj neces prici!-
Glasan udarac, jecaj, smeh.
Pridizem se, ugledavsi prizor koji je istog trena izazvao bujicu emocija, straha, I tada dobih nalet snage, zelje za osvetom. Ustala sam I potrcala ka njima. Bill je lezao na podu, polusvestan, u lokvi krvi. Znala sam da sledeci udarac moze biti I poslednji, I cinjenica me je zgrozavala. Zavristala sam, skocivsi Georgu na ledja.
- Prestani! Da se nisi usudio da ga udaris!-
- Sklanjaj se sa mene!-
- Prestani!-

Utim padoh na pod, uzasnuto gledajuci kako se Billove oci otvaraju, bezivotno, bivajuci svesne sta sledi. Nezno su me pogledale, valjda je to trebao biti oprostaj za sve moje gluposti. Nisam mogla preziveti toliku kolicinu kajanja, pa na sekund zatvorih oci, u nadi da ce se bol umanjiti. A onda ga je udario, potom ga snazno sutnuvsi u stomak. Vristim, a ne cujem sebe, suze su oblile moje lice, zivot nestaje.
Kao da je tada pola mog srca iscupano, lezao je na podu, ne micuci se. Preplaseno zurim u njega, nesvesna da je Georg jos uvek u sobi. Praznina koja se bezuslovno siri, koja brise svako secanje na proslost, ubija svaku nadu da ce sutra doci. Sada ne moze biti gore.
- Mozes da ides.- Tiho izusti Georg, prenuvsi me iz pakla.
- Kako se usudjujes da mi se obratis!-
- Kurvo!-
Nemo gledam u nasilnika koji je srusio ceo moj svet, koji je povredio najvazniju osobu u mom zivotu, I ne verujem, nikako ne zelim da se pomirim sa ovom verzijom sudbine.
- Billy, reci nesto… Billy..- Lezala sam do njega, jecajuci neutesno, I dalje ga dozivajuci, bez namere da odustanem.
Sekunde su se pretvorile u vecnost, potonula sam u mracno more posledica. Bilo je hladno, u meni, kroz citavo moje telo strujala je krivica, bol. Jos jedan treptaj I sve ostaje isto. Georg je otisao, ucinivsi me jos uplasenijom. Sama medju hrpom grehova, ostavljena da krvarim zajedno sa Billom… Stavljam ruku na njegove grudi, osecam sve redje otkucaje usnlog srca, srca koje me je volelo, koje bi svoj poslednji otkucaj poklonilo meni. Boze, zasto je toliko tesko izboriti se sa bolom? Zasto ne mogu ustati I pozvati pomoc? Samo, samo zelim da ponovo budem ziva, da se njegove oci otvore… Samo zelim da ugledam osmeh na njegovom licu, da moj zivot ponovo bude potpun, jer bez njega… on je nista… Bez njega sve se zavrsava… Jos jedna kristalna suza pala je na njegov smrznuti obraz, jedna, sta je jedna suza u moru drugih? Kao da nije bila dovoljna da se probudi, te je vecno zaspao. Moje usne na njegovom celu, sa njim, I moj zivot zauvek se gasi…


Proslost je progutala tama, sutra je izbrisano iz moje svesti… Ostajem izgubljena, sama, u ovome sto nece proci, sto nece biti bolje…Nikada.

__________________________________________________
Back to top Go down
View user profile
Schrei_or_die
VIP member
VIP member
avatar

Number of posts : 466
Age : 24
Ëîêàöè¼à : Fantasy world with my bishounen x)
Registration date : 2008-06-21

PostSubject: Re: Poslednji otkucaj   Thu Oct 22, 2009 11:52 pm

Bravo. Sjajno, zaista sjajno.
Back to top Go down
View user profile
*^forgotten^*
Funtastic fan
Funtastic fan
avatar

Number of posts : 2404
Age : 21
Ëîêàöè¼à : Sa Tomom u mom svetu
Registration date : 2008-10-19

PostSubject: Re: Poslednji otkucaj   Fri Oct 23, 2009 3:21 pm

. . . . .

ovo je kao i svaki tvoj ff prelepo....
nmg da ti opisem sta je ovo probudilo u meni....
ti verovatno znas na sta me je ovo podsetilo i zasto me je ova prica toliko dirnula...
prelepo je .... Sad
Back to top Go down
View user profile http://justaddwater.top-talk.net
billovka94
Moderator
Moderator
avatar

Number of posts : 4186
Age : 22
Registration date : 2008-07-16

PostSubject: Re: Poslednji otkucaj   Fri Oct 23, 2009 5:27 pm

hvala vam puno!
znam majce, nazalost...

__________________________________________________
Back to top Go down
View user profile
Die Kaiserin
Nice fan
Nice fan
avatar

Number of posts : 261
Age : 22
Ëîêàöè¼à : :)
Registration date : 2009-06-04

PostSubject: Re: Poslednji otkucaj   Mon Nov 02, 2009 11:42 pm

Jao ljubavi moja!!
Jako su mi nedostajale tvoje fikcije...
one maksimalno tvoje ideje...love u <3
Back to top Go down
View user profile
billovka94
Moderator
Moderator
avatar

Number of posts : 4186
Age : 22
Registration date : 2008-07-16

PostSubject: Re: Poslednji otkucaj   Tue Nov 03, 2009 12:04 am

awww tnx dany!!! love u too

__________________________________________________
Back to top Go down
View user profile
Toms_und_Bills_Schwester
New fan
New fan
avatar

Number of posts : 74
Age : 27
Ëîêàöè¼à : TH Fans Herzen.... Bill's soul .... xDD
Registration date : 2009-06-11

PostSubject: Re: Poslednji otkucaj   Sun Nov 08, 2009 3:53 pm

DajanaBeckham wrote:
Jao ljubavi moja!!
Jako su mi nedostajale tvoje fikcije...
one maksimalno tvoje ideje...love u <3
Back to top Go down
View user profile
Sponsored content




PostSubject: Re: Poslednji otkucaj   

Back to top Go down
 
Poslednji otkucaj
View previous topic View next topic Back to top 
Page 1 of 1
 Similar topics
-
» Koji ste film poslednji gledali?
» Koliko je trajao vas poslednji razgovor telefonom?

Permissions in this forum:You cannot reply to topics in this forum
Tokio Hotel in Serbian hearts :: Tokio Hotel :: One-shot-
Jump to: