Tokio Hotel in Serbian hearts

TH 4ever the best band in the world!
 
HomeFAQSearchRegisterLog in

Share | 
 

 River flows in you, I'm frozen

View previous topic View next topic Go down 
AuthorMessage
billovka94
Moderator
Moderator
avatar

Number of posts : 4186
Age : 23
Registration date : 2008-07-16

PostSubject: River flows in you, I'm frozen   Mon Aug 24, 2009 8:04 pm

Ovako, decak po imenu Bill ima rak, i vec uveliko je bolestan...... U prici se najwise radi o njegovom odnosu sa bratom, o preziwljawanju... koga zanima neka pocne sa citanjem...







Bilo je kisno jutro, lezao sam u krevetu, bolestan. Moje umorne oci spazise Toma kako ulazi u sobu I donosi caj, nasmesio sam se.
- Hvala ti.- Izustih promuklim glasom.
- Nista.- On brzo spusti caj na stocic do kreveta, a potom nemo napusti sobu. Lice mi bejase obojeno osmehom jos par sekundi, a onda se okretoh na drugu stranu, zaboravivsi na misao koja me obuze za tren. Gledao sam kako se potoci slivaju niz ulicu, kako po koji covek promice pod kisobranom, tonuo sam u sopstvene misli, mokre I teske, nalik kamenju koje voda jedva malo pomeri. I makar da je bujica poveca, ona ih ne moze srozati, previse su teski, previse uporni… A takvi behu I moji strahovi…
Ponovo sam se okrenuo, ovoga puta da uzmem caj. Vrela para osinu mi obraze, zazmureo sam I udahnuo duboko, znajuci da je malocas ova solja bila u Tomovim rukama. Oci mi zatvorene I osecam njegovu zabrinutost, mogu je osetiti na kilometar. Znam da ne moze da se smiri I da izadje iz kuce, a zao mi je, mogli bismo zajedno prevazici moju bolest. Mogli bismo biti otvoreni, mogli bismo… a ne smemo…

- Hej Bill, budi se, moramo da krenemo u bolnicu!- Iznenada me prenu dubok muski glas, jedva zazmirih. Snaga me je napustala, poslednju hemo-terapiju imao sam proslu subotu, I sada jos uvek nisam potpuno ziv. Plasim se bolesti, plasim se smrti. Tom kaze da cu biti dobro posle operacije. Nadam se.
- Tom, umoran sam…-
- Evo, pomocicu ti.- On mi pridje, pazljivo me uzimajuci pod ruku kako bih nekako uspeo da ustanem iz kreveta.
- Tom…- Skoro placljivim glasom rekoh. – Moja kosa….- On pogleda pramen moje crne kose u svojoj ruci, ne rece nista, vec nastavi da me vodi napolje. Nisam se usudio ponovo progovoriti, a svaki pramen koji bi pao, kidao me je, oci mi bejase pune staklenih suza, vrelih. Nisam znao koliko jos mogu podneti sve…

Hodamo kroz pljusak, pribijeni, bili smo decaci od samo 16 godina, majka je radia do kasno, I Tom je bio taj koji se brinuo o meni. Svakog dana vodio me je u bolicu, a kada bih bio na hemo-terapiji ili zracenju, on je dolazio da mi pravi drustvo. I pored sve strave tamo, cim bih ugledao njega na vratima, sa neprirodnim osmehom na licu, znao bih da jos nije kraj, da ima nade. Sedeli bismo I cutali, gledali nikud, bili smo zajedno u tom strasnom nistavilu bez zivota.. Uvece bi dosla mama, donoseci mi kojekakve poklone, iako ih nisam zeleo. Trebala mi je jedino ljubav, podrska porodice, jedino su mi oni trebali! Nakon sat, dva otisli bi, govoreci kako ce sutra cim sunce izadje Tom ponovo biti kraj mog kreveta, da ce mi doneti neku knjigu… Svasta su obecavali, meni pak nije znacilo. Ne volim da se prisecam tih dana, mucnina me obuzme, a svi izgubljeni pogledi dece sto zure kroz mene, bole, cine da se osetim mrtvo. I dalje hodamo, bez reci, a u nama pakao.

- Doktor je rekao da verovatno ne moras vise na terapije.- Rece Tom dok smo promicali bolnickim holom. Taj odvratni miris lekova I ustajalosti prokleto me je ubijao, namrsteno pogledah brata.
- Iskreno se nadam da necu morati.-
Stigli smo pred vrata, on me znacajno pogleda, pokazujuci mi da udjem. Usli smo.
- Dobar dan.-
- Dobar dan.- Trudio sam se da zvucim imalo veselo, mada to niko nije trazio od mene.
- Bill, kako si danas?-
- Kao I uvek.-
- Ne bolje?-
- Ne znam.- Cuvsi moj glup odgovor, doktor pogleda Toma, koji stajase poput kipa.
- Nije bolje?- Sada se njemu obracao, sto mene neverovatno razljuti.
- Kako on to moze da zna?! Kako mozete njega da pitate?! Rekao sam da nisam bolje! Ne znam zasto ocekujete da budem, hej, imam rak, sta tu moze biti dobro? I onako ce se samo pogorsavati… kao da ja ne znam!- Obojca me gledase ukocenim ocima, neprijatno iznanadjeni mojom smeloscu.
- U redu je doktore, uvek je ovakav.- Tom se nelagodno nasmesi, blago me zagrlivsi. Mislio sam da cu tog casa svisnuti, bolelo je, sve reci koje je izgovarao bile su netacne, sve su me trovale. Hteo je biti moj otac, hteo je da mi pruzi snagu, a cinio me je samo jos depresivnijim, ja sam zeleo brata… I dok me sada gledaju kao mrtvaca, osecam da polako gubim volju, kako se moji ciljevi polako gase, nestajem…
Bezvoljno se okretoh ka vratima, otvarajuci ih. Seo sam na stolicu u hodniku I cekao, cekao da Tom izadje I kaze mi jos jednu laz, a bilo ih je previse. Gledao sam u svoje noge, a nisam video nista. Trudio sam se da stvorim nekakvu bledu sliku buducnosti, bilo sta, samo da znam da cu ostati ziv, a nije bilo nicega.
- Oh, zdravo Billy.- Nasmesi mi se medicinska sestra, u prolazu.
- Zdravo.- Nisam je cak ni pogledao, a I zasto bih. Kao da bi pomoglo. Sada nista nije pomagalo.

- Da, naravno, znaci sutra u 6 ujutru?-
- Da, samo nemojte da kasnite.-
- Necemo, hvala doktore.- Tom se rukuje sa njim, a ja ih pomalo ironicno gledam. Svi se oni trude, pokusavaju me spasti iz jame u koju propadam, I svi znaju da cu pasti, a niko ne veruje.
- Hajde Bill, idemo.-
- Jel zakazana operacija?-
- Ne, imas jos par pregleda da obavis.-
- Da lice biti zakazana?-
- Naravno.-
- Da li ce biti zakazana ove godine?-
- Bill, sta ti je?!-
- Ja samo zelim da znam da li napokon ima doktor koji me zeli operisati! Cuo sam! Mama je pricala sa nekim, I cuo sam da jedino u Svajcarskoj ima takav specijalista, I znam da nemamo novca za to! Znam Tom, prokleto mi je muka da me svi lazu!- Zaplakao sam, I dalje besan I iznemogao, ocajan.
- Molim te, samo… samo nikada vise nemoj plakati predamnom!- Tom me nije pogledao, verujem da nije smeo, plasljivo me je uhvatio pod ruku I vodio kuci. Nisam znao da li sam zahvalan sto mi pomaze, ili ga mrzim jer nastavlja ovaj pakao.

Suza za suzom klizi niz moje obraze, sreca sto kisa jos pada, I kapi mog srca I kapi neba se mesaju, toplo I hladno, kao Tom I ja. Trudim se naci nekakvo zadovoljstvo u vazduhu, u ljudima, u Tomu, zelim pronaci one malene iskre srece sto se kriju svuda, a samo ih neki vide. Zelim biti srecan jer postojim, cak I kada sam ovako jadan I slab.
- Tom, gde mi to idemo?- Upitah ga, videvsi da skrecemo u pogresnu ulicu.
- Negde, gde ne bi smeli, ali ja zelim da ucinim nesto za tebe, da se osetis zivim, posle toliko vremena.
- Ali Tom, ako mama sazna…-
- Ti ces joj reci?-
- Oh, naravno da ne!- Sekunda u kojoj mi je srce zaigralo kao pre bolesti, u kojoj sam pozeleo baciti kisobran I potrcati, drzeci Toma za ruku, jedino sam njega I imao.
- Hajdemo onda!- I kao da je procitao zelju na mom celu, te sklopi kisobran I nasmeja se, glasno, napokon sam video pravu srecu na njegovom licu.
- TOM!- Vrisnuh ushiceno, dok me je on drzao u narucju.
- Hahha…-
- Brze, brzee! Zelim da pokisnemo do kraja!- Trcao je I nosio me, hladnoca nam se uvlacila pod kozu, a nismo je osecali. Smejali smo se I vristali, bilo je to uzivanje prozeto adrenalinom, radost dvojce sesnaestogodisnjaka!
- Ah.. umorio sam se, oces da sednemo?-
- Ovako mokri?- Nepoverljivo podigoh jednu obrvu.
- Da, bas ovako mokri.-
- Joj Tom, obozavam te!- Cvrsto rukama obgrlih njegov vrat. Cudilo me je sto mi je sve dozvoljavao, jer znao je da se mogu jos vise razboleti, nisam imao nimalo imuniteta. Osecao sam se jacim, radio sam nedozvoljeno, sa njim. Napokon sam se uverio da postojim I da mogu osetiti zadovoljstvo.
- Ali shhhh.. mami ni rec.- On se vragolasto nasmeja. Zatim sede na klupu, a ja njemu u krilo.
- Mozes mi verovati.- Dugo smo se jos kikotali, razgovarajuci o glupostima, prisecajuci se ludih dana u skoli… Meni je to sada samo secanje, vise ne znam sta je car nestasluka, sada mi je i stajanje na kisi uzitak, pateticno… Ali to sam ja.


Vece je stiglo, donoseci sa sobom nekakav nemir. Tom mi je susio kosu, ili bar ono sto je od nje ostalo. Nemo sam gledao u zid, ne pokusavajuci da progovorim, a sta bih I mogao reci?! Danas je bio poseban dan, pricali smo vise nego inace, mozda bas zato nemam zelju da nastavim, a I Tom je istinski bio srecan, bar na trenutke. Ahh, kada bi bar svaki dan bio ovakav.
- Eto, jel ti treba jos nesto?- Rece, iskljucujuci fen iz struje.
- Ne, samo ugasi svetlo, spava mi se.-
- Vazi.-

Cim sam cuo zvuk zatvaranja vrata, cim sam znao da sam sam, pustih da me bol savlada. Bio je petak, svi nasi vrsnjaci odavno su napolju, provode se, a on je svaki put morao ostajati samnom. Bolelo je, kako li je samo razdiralo moje srce, kako li je samo unistavalo sve u meni. Cak je sada doslo do toga da zelim umreti zarad brata, ne bi li on ponovo dobio priliku da zivi normalno. I kada bih mu rekao da slobodno ide, on je ostajao, verovatno zbog mame. Zato sam odlucio da glumim kako spavam, tada ga je pustala da ode. Ne znam da li sam bio srecan kada znam da je on sa drustvom, kada luduje, mozda je to bilo samo maleno zadovoljstvo, ali prijalo mi je. Tamna noc, neprozirna I prepuna samoce. Tesko disem, tesko podnosim bolest, ocigledno je. U meni je toliko otrova, I svakom sekundom jos jedna moja celija biva zarazena. Prosto osecam da me izjeda bolest, sve vise, na kraju ne znam sta ce ostati… Tuzno je sve, toliko smo stvari prodali da bih mogao ici na terapije, prodali smo kola, da, cak I to, I jos uvek nisam prezalio. Ne zelim da pate zbog mene, ne zelim da se Tom oseca ugrozeno u drustvu, ne zelim da ga prozivaju zbog mene, ne zelim da se bilo ko oseca lose zbog mene. Ja mogu da trpim, jer moram, ali on ne moze, on ne treba da nosi breme MOJE bolesti! I suze ne prestaju da teku, vise ih ne osecam, postale su uobicajeno stanje mog bica. Sivilo je svuda, boje odavno ne vidim. Ocaj se jasno nazire u sobi, a potice iz mene. Kako da pronadjem smisao, kako da nada ne umre kada se I poslednja zvezda upravo gasi, kako?! Vreme protice a ja stojim u mestu, nemam snage da napravim nijedan korak, ja ostajem ovde, sve ostalo se nastavlja…

Odjednom sam cuo tihe korake, neko je upravo usao u sobu. Znao sam da mama vec uveliko spava, jedino je Tom mogao biti. Cudno osecanje me obuze, prosto nisam nalazio nacin da razumem zasto je dosao, nikada pre nije dosao nakon izlaska.
- Tom?-
- Batice, pa ti ne spavas?- Saputao je, necujno se smejuci.
- Ne..- I dalje sam iznenadjeno zurio u tamni lik svog brata, ne verujuci. – Umm.. dodji sedi kraj mene.-
- Neka, necu da ti smetam.-
- Oh Gospode, ne smetas mi, hajde Tom, zelim da sednes kraj mene.-
- Znam ali bolje da se odmaras…- Oklevao je, a ja I dalje ne shvatam.
- Zasto si onda dosao?-
- Da te obidjem.-
- Onda ostani samnom, plasim se.-
- Hah, Bill, ne padam ja na tvoje lazi.-
- Ne, nije laz, njih prezirem. Plasim se bolesti kada sam sam, plasim se samoce, I zato zelim da ostanes!- Nisam znao koliko je pametno pomenuti bolest pred Tomom, ali sam ga jedino tako mogao naterati da ostane.
- Ovaj… ako je tako, rado cu ostati.-
- Hehe… Tommy…- Cim je seo, ja ga zgrabih rukama. Kako li mi je samo nedostajao moj brat! Neopisivo! I sada sam morao crpeti sto je vise moguce ljubavi iz njega, iz nas.
- Mmm…-
- Hahha… golicas me!- Smejao sam se, iz dubine, sada posle vise meseci. Tom mi je disao za vrat, zmarci mi jure venama. Ziv sam!
- Inace, pozdravili su te svi.-
- Aha, kao da me se secaju.-
- Secaju se, pricao sam im sta smo radili danas. Bill, I njima nedostajes.-
- Da, da, aham.. svakako.- Pravio sam grimase, ne verujuci mu, ali nisam zeleo da pustim suze, da se prepustim bolu koji izaziva svaki pomen starih prijatelja, nisam jer je sada bio samnom, zeleo sam da to iskoristimo maksimalno!
- I rekli su mi da te zagrlim, za njih. Evo ovako.- Tada me je snazno zagrlio, spustajuci moju glavu na svoje grudi. Ceznjivo sam udisao njegov miris, ne bi li ga dobro upamtio, pa kada uskoro budem sam, da mogu zamisliti kao da je jos uvek samnom.
- Volim kada me grlis.- Rekao sam, I moje reci iz kojih je kipela ljubav tesko odzvonise kroz mrak.
- Ja volim kada si zasticen u mom stisku, kada znam da te mogu sacuvati.-
- Volim kada smo zajedno, onda se osecam potpuno.-
- Bill, obecaj mi da te nikada necu izgubiti, obecaj mi da cemo do kraja biti zajedno. Na bilo kom mestu I sa bilo kim, ali da cemo ostati zajedno, da cemo uvek biti best twins forever!-
- Tom.. ja…. Ja to ne mogu.. prosto.. ne zavisi od mene…-
- Obecaj mi da ces se truditi do poslednjeg casa, da ces se krvnicki boriti za zivot, da ces zeleti da ostanes samnom… Molim te, bar pokusaj da razumes.-
- Znam…- Podigao sam glavu, I pogledao ga pravo u oci. Na mesecini koja se razlila na njegovom savrsenom licu, video sam toliko mogucnosti, toliko puteva ka buducnosti, on je najvise zasluzio da zivi srecno! I sada sam zeleo da ucinim bilo sta sto ce ga uciniti srecnim, bilo sta! Te snene oci, naizgled kamene a ispod maske se krila neizmerna neznost, meka ljubav. Pazljivo rukom pomilovah njegov obraz.
- Bill, ti si ja, mi smo jedno.-
- To… to su.. najlepse reci.. koje… koje sam ikada cuo od tebe!- I dalje su nam pogledi ukrsteni, I dalje smo ovo pravi mi.
- Ako ti zivis, zivecu I ja. Kada ti odes, mene vise nece biti.-
- Ne govori tako, obojca cemo nastaviti. Bicemo srecni Tom, izlecicu se I odselicemo se u svoj stan, zauvek cemo biti zajedno. Tako treba I tako ce biti.-
- Heh… volim tvoju pozitivnost.-
- Ona postoji samo kada si ti samnom.-
- Onda cu sada, od ove sekunde pa na dalje neprestano biti sa tobom.- Poljubio mi je celo, I dalje me uporno pribijajuci uz sebe. Telo mi bejase sasvim izmoreno, I zelelo je san, no moj duh je zeleo sto duze ostati budan u ovoj tihoj noci. Zeleo je osecati ljubav, toplinu na svaki dodir, poljubac koji razmenimo.
- Tom, hoces da prespavas ovde?-
- Ako ne smetam, rado.-
- Yay!- Zakikotah se, razvijajuci usne u najsiri osmeh.
- Drago mi je ako te to usrecuje.-
- To mi mnogo znaci, I cini me presrecnim!-
- Ok onda, samo da se svucem.-
- Vazi.-
Tom poce da skida odecu sa sebe, a ja zadovoljno sklopih oci. Ko zna koliko je sati bilo, I nisam mario sto sutra rano ustajem, sto ce mi sutra verovatno zakazati operaciju, ovo vece trebalo je trajati vecno. A tada osetih kako me nesto toplo dodirnu.
- Ups, slucajno sam.-
- Nema veze, slobodno se priblizi.-
Vise nismo govorili, on je lezao I ja sam lezao na njemu. Bili smo zajedno, I znao sam da tako mogu pobediti bolest. Njegovo razvijeno telo bilo je ono cemu tezim, on je bio moj put ka spasu. Voleo sam ga, nikada mu nisam jasno rekao, sve reci bile su bojazljivo krivudanje I prikrivanje istine. Mozda smo se obojca plasili jakih osecanja, mozda se on plasio moje reakcije, ali voleli smo se… Dok sada lezimo I pravimo se da spavamo, a znam da I on I dalje razmislja o meni, znam da nas vise nista ne moze razdvojiti, kada smo spojeni mi smo najjaci! Greje me, greje moje telo I duh, on je ljubav, on je zivot! Samo Tom I niko drugi, samo nas dvoje, sve ostalo nema smisla…



__________________________________________________


Last edited by billovka94 on Thu Jul 08, 2010 8:43 pm; edited 1 time in total
Back to top Go down
View user profile
billovka94
Moderator
Moderator
avatar

Number of posts : 4186
Age : 23
Registration date : 2008-07-16

PostSubject: Re: River flows in you, I'm frozen   Mon Aug 24, 2009 8:05 pm


********





- Budjenjeeeeee!- Tomov veseo glas bio je prvo sto sam tog jutra cuo, ahh, zar je moglo poceti bolje?
- Evo, ustajem.- Nasmesih se, a on me poljubi u obaz, vrlo blizu usana. Prosto sam se istopio.

Ubrzo smo se spremili I krenuli ka stanici tramvaja, nameravajuci da odemo u bolnicu. Cudno, nisam osecao teret kao obicno, I misao da idem ponovo u pakao nije se cinila teska, bar ne previse. Sada kada smo bili zajedno, sve je napokon pocelo da deluje lakse, cinilo se da poprima nekakvu bledu boju, islo je na bolje.
- Evo ga.- On mi pokaza na tramvaj koji je dolazio, te ustadoh sa klupe. U jedan mah pogledi nam se susretose, nasmesio se I ja mu uzvratih. Cvrsto je stegnuo moju saku u svojoj, davajuci mi do znanja da mu znacim, nisam znao da li me je taj nalet ljubavi boleo ili delovao kao lek.
Usli smo, sevsi na prvo slobodno mesto. Gledao sam kroz staklo, ne razmisljajuci, samo osecajuci Tomovo prisustvo. Mir I spokoj vladaju mnome, mislim da je ovo stanje najblize sreci, I cenim sve sto mi pruza, zahvalan sam. Jurimo gradom, sve je tako ubrzano I ne ceka na mene, ne ceka da se oporavim I potrcim bez icije pomoci. Jos uvek se osecam cudno, ne znam razlog, prosto sam ushicen… Ljudi pricaju a ja ne cujem, u meni vlada tisina, uzivam…

- BILL, USTANI! PAZI!- Iznenada vrisak, sve se zavrtelo I gubim svest! Galama postaje toliko jaka da srce ne moze vise da kuca! Strah prozdire moje bice, prestraseno se trudim da uhvatim Tomovu ruku, ona mi izmice. Sve nestaje pred mojim ocima. Vristanje se ne stisava. Poslednje sto sam video bile su Tomove zaledjene oci, nesto je govorio, trudeci se da me izvuce iz spljeskane gvozdjurije, onda sam sklopio oci, vise ne osecajuci nista…





Eh, ko nije shvatio, ono sto se desilo na kraju je saobracajna nesreca, kola su udarila u tramvaj koji je sleteo sa sina.. Cudno, decak ipak nije umro od bolesti... Dalje utiske prepustam vama Sad

__________________________________________________


Last edited by billovka94 on Thu Jul 08, 2010 8:44 pm; edited 1 time in total
Back to top Go down
View user profile
LadyLillis
Administrator
Administrator
avatar

Number of posts : 2862
Age : 22
Registration date : 2008-05-02

PostSubject: Re: River flows in you, I'm frozen   Mon Aug 24, 2009 8:31 pm

Omg...

Stvarno, twiny... Ja... ne znam sta da kazem.
Tuzno je, jbn tuzno sto se tako zavrsilo... Ali opet je isto tako prelepo...
Ne znam... Jednostavno... Divno... Prelepo... Sva ta osecanja... Kako se samo braca vole... :cried:

__________________________________________________


You say I'm fixed but I still feel broken
Come and rescue me

xXx 28.03.2010. xXx

When that day comes I shall futterwacken... vigorously. - The Mad Hatter (Johnny Depp), Alice in Wonderland (2010)
Back to top Go down
View user profile
billovka94
Moderator
Moderator
avatar

Number of posts : 4186
Age : 23
Registration date : 2008-07-16

PostSubject: Re: River flows in you, I'm frozen   Mon Aug 24, 2009 8:54 pm

ja sam opet procitalal i ne mogu da opisem kako se osecam,a isto tako sam se osecala i kad sam pisala... znaci osecam swaku suzu koju bill pusti, swaku.....
hwala twiny...

__________________________________________________
Back to top Go down
View user profile
MilaKaulitzYukiUchiha
Great fan
Great fan
avatar

Number of posts : 400
Age : 23
Ëîêàöè¼à : Macedonia.. living the eternity with the vampire Lestat
Registration date : 2008-05-03

PostSubject: Re: River flows in you, I'm frozen   Mon Aug 24, 2009 10:18 pm

bash sam mislila da ce mu biti bolje i kad vidim .. ahh Sad Sad
Back to top Go down
View user profile http://www.myspace.com/milakaulitzhighmore
*^forgotten^*
Funtastic fan
Funtastic fan
avatar

Number of posts : 2404
Age : 21
Ëîêàöè¼à : Sa Tomom u mom svetu
Registration date : 2008-10-19

PostSubject: Re: River flows in you, I'm frozen   Tue Aug 25, 2009 9:34 am

MilaKaulitzYukiUchiha wrote:
bash sam mislila da ce mu biti bolje i kad vidim .. ahh Sad Sad

takodje ..
taman je dobio nadu pri kraju ..
i mislila sam da ce biti happy end.. ali Sad Sad Sad
prediwno je kristina ... ne znam sta drugo da kazem!
Back to top Go down
View user profile http://justaddwater.top-talk.net
billovka94
Moderator
Moderator
avatar

Number of posts : 4186
Age : 23
Registration date : 2008-07-16

PostSubject: Re: River flows in you, I'm frozen   Tue Aug 25, 2009 12:45 pm

tnx!
btw majce kazes kristina? obicno je kris... hmm.... cudno.... mozda je to zbog utiska...
anyway i ja sam opet citala i mene rasplace, ne znam zasto...

__________________________________________________
Back to top Go down
View user profile
*^forgotten^*
Funtastic fan
Funtastic fan
avatar

Number of posts : 2404
Age : 21
Ëîêàöè¼à : Sa Tomom u mom svetu
Registration date : 2008-10-19

PostSubject: Re: River flows in you, I'm frozen   Tue Aug 25, 2009 1:38 pm

billovka94 wrote:
tnx!
btw majce kazes kristina? obicno je kris... hmm.... cudno.... mozda je to zbog utiska...
anyway i ja sam opet citala i mene rasplace, ne znam zasto...

verovatno..
sad kad si to rekla i ja sam primetila da sam te nazvala kristina ..
giggle
Back to top Go down
View user profile http://justaddwater.top-talk.net
Sponsored content




PostSubject: Re: River flows in you, I'm frozen   

Back to top Go down
 
River flows in you, I'm frozen
View previous topic View next topic Back to top 
Page 1 of 1
 Similar topics
-
» Hell has just frozen
» Funkadelic & Special Edition Live on River Thames 1989
» River Runner
» HB - Frozen Inside (help!)
» 2013.05.26 - River City Rockfest, San Antonio, USA

Permissions in this forum:You cannot reply to topics in this forum
Tokio Hotel in Serbian hearts :: Tokio Hotel :: One-shot-
Jump to: