Tokio Hotel in Serbian hearts

TH 4ever the best band in the world!
 
HomeFAQSearchRegisterLog in

Share | 
 

 Until the day we are reborn

View previous topic View next topic Go down 
Go to page : Previous  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10  Next
AuthorMessage
diamond.luxury
VIP member
VIP member
avatar

Number of posts : 4267
Age : 23
ËîęŕöčĽŕ : Tom's left egg *enjoying*
Registration date : 2008-11-12

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Thu Jun 11, 2009 6:23 pm

dajanab wrote:
predoobro jee...ti sve uspijevas maksimalno docarati
svaka cast
cekamo novi chapp s nestrpljenjem
Back to top Go down
View user profile http://www.myspace.com/l0st_princess
xXx~MakyundBill~xXx
Administrator
Administrator
avatar

Number of posts : 2303
Age : 25
ËîęŕöčĽŕ : Sa Billom na pustom ostrvu!!!!!
Registration date : 2008-04-12

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Sat Jun 13, 2009 12:59 am

prelepo je awwwwwwwww kako sweet....

__________________________________________________
Back to top Go down
View user profile http://th-4ever.bigforumpro.com
Toms little perv queen
Super fan
Super fan
avatar

Number of posts : 583
Age : 25
ËîęŕöčĽŕ : Skopje,Macedonia
Registration date : 2008-04-16

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Sun Jun 21, 2009 3:08 am

bokiii hun ovo je preedobro uzivala sam
jedva cekam jos
kad ce? boggie
Back to top Go down
View user profile
Schrei_or_die
VIP member
VIP member
avatar

Number of posts : 466
Age : 24
ËîęŕöčĽŕ : Fantasy world with my bishounen x)
Registration date : 2008-06-21

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Sun Jun 21, 2009 10:57 am

ODLICNA SAM!!! U P.M. ODLICNA SAAAAAAAAAAAAAAAAAM!!!


~#~


5. Chapter - Pečurka


Jedna, po jedna, gljive različitih veličina, oblika i boja, punile su elegantnu devojačku korpicu, koja se njihala na ruci jedne mlade dame. Ona je obazrivo podigla još jednu, ovoga puta nepoznatu pečurku. Zabrinuto se ugrizla za usnu, pa je prelomila pečurkin šeširić, ne bi li utvrdila da li je otrovna pomoću unutrašnje boje. Ali nije vredelo. Boja je bila čisto bela. Zato je prinela pečurku nosu i omirisala je. Na trenutak ju je zabolela glava, a već u sledećem ništa nije osetila, jer je ležala na travi, onesvešćena.


***


"To bi trebalo da bude sve za danas, stari moj." - prošaputao je Bil svom smeđem konju, nežno mu pomilovavši grivu, nakon što je postavio poslednju granu na njegova snažna leđa.

Konj frknu umesto odgovora, što je navelo Bila da se nasmeši.

Obožavao je svog konja, ili, kako ga je zvao, Oluju. Bio je to brz, ponosan i lep konj, kakav se retko nalazi. On je bio suđen Bilu još otkako je bio ždrebe. Dečak ga je pronašao teško povređenog; jedna noga mu je bila slomljena, a preko stomaka je imao gadnu posekotinu. Bez obzira na zimsku noć, Bil mu je doveo lekara za životinje, i zadržao ga kod sebe. Konj se brzo oporavio, i uskoro je jurcao po poljanama, sa malim Bilom na leđima. Tada ga je dečak krstio s Oluja.

Osmehnuvši se na sećanje, Bil je odvezao konja i poveo ga za ular ka svojoj kući. Bio je na sat hoda do varoši, kad zastadoše i on i Oluja na prizor ispred sebe.

Devojka je ležala na travi, nepomična. Kao da je spavala. Oprezno joj se približivši, Bilovo lice se ozari kada je prepoznao jedinstvenu lepotu. Elena...

Ponovo privezavši Oluju, Bil se tiho približio devojci, pa je seo na travu do nje. Gledao ju je. Upijao je svaku crtu, svaku ravninu i neravninu njenog lica. Sićušan mladež na njenom levom obrazu je, kao i Tomov, bio nekakav ukras, ne smetalo. Cenio je način na koji se njena tamna kosa sa nekon dozom gracioznosti protezala po prolećnoj travi. Isto tako su krajevi njene kose blago lepršali na poletarcu na graciozan način. A...

Bil je vratio pogled na njeno lice.

Njena koža je izgledala tako čisto i meko. Bež ožiljaka od boginja ili bora. I njene trepavice su bile tako guste. A njene usne...

Bil porumene kada se setio svoje male fantazije, koju je preživljavao već neko vreme. Iste te usne su dodirnule njegove... što je podstaklo milion žmaraca da mu preplovi celo telo. Da li bi tako bilo i u stvarnosti?

Izgubljen u svojim osećanjima, Bil je uhvatio sebe kako se naginje ka usnuloj devojci. Nije imao pojma zašto to radi, ali srce mu je govorilo da tako treba. Da je to nešto pravedno. A ko je bio Bil da se suprotstavi željama svog srca?

Bio je na par centimatara od nje kada se zaustavio. Nije mogao to da uradi. Nešto ga je držalo podalje od nje. A to nešto je bila griža savesti. Šta ako ona to ne želi? Ona je oduvek bila manje-više hladna prema njemu... Šta ako ona već ima predmet svoje strasti, i čuva se samo za njega? Zašto bi joj Bil uzeo taj dobro očuvani prvi poljubac?

Dok je razmišljao, nesvesno je prelazio rukom preko njenog glatkog obraza. Ali, kada je shvatio šta joj radi, sklonio je ruku, zaprepašćen da se ona nije probudila. A onda mu je pogled pao na pečurku. Sve mu je bilo jasno.


***


Klaus, seoski kožar, nervozno je progunđao kada su ga tačno tri snažna udarca o vrata omela u poslu. Skinuo je čaj s vatre i uputio se ka vratima. Ali dok je on prelazio kratku razdaljinu od kuhinje do ulaznih vrata, osoba sa druge strane zida je pokucala još tri puta.

"Dolazim, dođavola!" - viknuo je čovek, pre nego što je stigao da se iskontroliše. Bes mu je naglo iščezao kada je pomislio da se njegova ljubimica vratila sa materijalom za ručak.

Kako je samo bio iznenađen kada je otvorio vrata.

Mlad dečak crne, duge kose i medno smeđih očiju je stojao na kožarovom kućnom pragu, držeći ular koji ga je spajao sa veličanstvenim smeđim konjem. Klaus je baš hteo da nekulturno upita momka šta hoće, kada mu je zastrašujuć prizor omeo misli. Lula mu je ispala iz usta kada je uzdahnuo.

Njegova mezimica, Sunce njegovog života, ležala je nepomična na Bilovom konju. Njeno lepo lice je bilo belo kao čist zid, čak je nekako i izgledala hladna.

Pre nego što je Bil išta stigao da kaže, Klaus je prošao pored njega i užurbano skinuo svoje dete s konja. Onda se okrenuo ka Bilu.

"Ukoliko si joj išta uradio, kunem se Bogom..."

"Našao sam je tako!" - rekao je Bil brzo.

"Ti si još i drzak!" - siknuo je Klaus na njega, pre nego što je uneo svoje dete u kuću i posadio je na njen krevet. Onda se vratio napolje i uhvatio Bila za kragnu.

"Slušaj me sada: Idi po iscelitelja i ne vraćaj se bez njega!" - ispljunuo je, grubo odgurnuvši dečaka napolje, učinivši da padne na zadnjicu, pre nego što je zalupio vrata.

"Kučkin sin..." - mrmljao je Bil sebi u bradu, pre nego što je ustao i krenuo sa svojim konjem da jurca kroz varoš do isceliteljeve kuće.

Čim se našao pred dobro poznatim vratima, užurbano je pokucao, nestrpljivo cupkajući u mestu dok je čekao da mu neko odgovori.

Ponovo je pokucao, još jače, i jače, sve dok nije počeo snažno da lupa po vratima.

Uskoro je čuo užurbane korake i momak malo stariji od njega, isceliteljov sluga, otvorio mu je vrata.

"Dobar dan." - poželeo je momak.

Bil je hteo da mu uzvrati pozdrav, ali svopstvene reči su ga preduhitrile.

"Treba mi iscelitelj! Kožareva ćerka je pojela čudnu pečurku i onesvestila se!"

Momak je smotano zatreptao.

"Plašim se da iscelitelj ne može da uradi ništa povodom toga, vidite, on..."

Ali Bil ga je već ugurao u kuću i uneo mu se u lice.

"Ti ne razumeš!" - rekao je iznervirano, pre nego što je prošao pored njega i uputio se kroz hodnik sve do prostrane sobe, u čijem se uglu nalazio krevet. Iscelitelj je ležao na krevetu, beo kao sneg i okružen svojom porodicom. Njegova žena mu je hladila čelo vlažnom krpom, a deca su plakala.

Bil je blentavo stajao, nemajući pojma šta da uradi.

"Šta se dešava?" - napokon je upitao.

Ljudi koji su okruživali krevet se okretoše i pogledaše ga.

Isceliteljeva žena je odložila krpu i uzdahnula.

"Razboleo se. I to gadno. Bojim se da ništa ne možemo da uradimo."

Bil je osetio kako mu se srce steže.

"Ali, kožarova ćerka se onesvestila zbog neke čudne gljive! I gubi temperaturu tela! Potreban nam je iscelitelj!"

Čovek na krevetu je otvorio jedno oko.

"Kako izgleda ta gljiva?" - upitao je slabašno.

Bil ju je izvadio iz džepa i prineo je iznemoglom čoveku.

On ju je dobro osmotrio, zatim je pogledao u dečaka.

"Slušaj me dobro šta ću ti reći."


~#~


Ja se, majke mi ne razumem u gljive, i nemam pojma da li postoji vrsta koja deluje ovako na ljude, ali ova prica nije bas najnormalnija, uvericete se... Ako vam kazem na koji nacin, ne bih morala ni da vam pisem ostale chaptere. Tako da, nemojte da mi se zalite kako je ovaj chappie bajkovit... Zao mi je, tako je... Sad
Back to top Go down
View user profile
MilaKaulitzYukiUchiha
Great fan
Great fan
avatar

Number of posts : 400
Age : 22
ËîęŕöčĽŕ : Macedonia.. living the eternity with the vampire Lestat
Registration date : 2008-05-03

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Sun Jun 21, 2009 1:24 pm

Svaki put sam vise i vise odusevljena
Back to top Go down
View user profile http://www.myspace.com/milakaulitzhighmore
Die Kaiserin
Nice fan
Nice fan
avatar

Number of posts : 261
Age : 22
ËîęŕöčĽŕ : :)
Registration date : 2009-06-04

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Sun Jun 21, 2009 3:07 pm

ajmee super je...
bas mi se svida...
evo sad opet s nestrpljenjem cekam
naredni chapp...
Back to top Go down
View user profile
Toms little perv queen
Super fan
Super fan
avatar

Number of posts : 583
Age : 25
ËîęŕöčĽŕ : Skopje,Macedonia
Registration date : 2008-04-16

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Sun Jun 21, 2009 10:21 pm

hvala za chap!!!odlicno je jedva cekam da vidim sta ide dalje molim te nemoj da cekamo dugo znas kako uzivamo u tvoje ffove
Back to top Go down
View user profile
Schrei_or_die
VIP member
VIP member
avatar

Number of posts : 466
Age : 24
ËîęŕöčĽŕ : Fantasy world with my bishounen x)
Registration date : 2008-06-21

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Sun Jun 21, 2009 11:12 pm

Pa, drago mi je da se makar tebi svidja. Smile Vec sutra cu staviti novi.
Back to top Go down
View user profile
Disenchanted.
Moderator
Moderator
avatar

Number of posts : 4482
Age : 22
ËîęŕöčĽŕ : Novi Sad
Registration date : 2008-07-05

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Mon Jun 22, 2009 12:24 am

ja ne mogu da werujem koliko sam slepa!! Rolling Eyes owaj FF postoji wec skoro mesec dana, a ja ga nisam primetila!! e, poshto sam sad prochitala swe chapowe od jednom, ne mogu da dochekam da widim nastawak!! hurry, pls!

__________________________________________________

Raise your voice
every single time they try and shut your mouth!
Back to top Go down
View user profile
Schrei_or_die
VIP member
VIP member
avatar

Number of posts : 466
Age : 24
ËîęŕöčĽŕ : Fantasy world with my bishounen x)
Registration date : 2008-06-21

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Mon Jun 22, 2009 8:05 pm

E, da... kratko je... sorry... Nadam se da ce biti duze u buducnosti. Sad Hvala onima sto citaju i ne mrzi ih da mi daju komentare koji mi mnogo znace! Ljubim vas!!!


~#~


6. Chapter - Čovek



Uzbuđenje je raslo u Tomovim grudima. Bio je ponovo sam u šumi. Tišina. Mir. Sloboda.

Miris jelinih listića, miris neugažene trave, zvuk lepeti krila noćnih grabljivica i prijatna težina luka i strela.

Pun mesec je osvetljavao putić kojeg je dečak sam stvorio. Niko osim njega i njegovog oca se nije usuđivao da prodre ovako duboko u šumu. To ga je radovalo. Jer je jedino on upoznat sa ovim predivnim osećanjem slobode. Nigde nikoga. Samo on. I šuma.

Znao je da se smešio. Znao je da mu je onaj samozadovoljni osmeh uokvirivao usne, ali nije mogao da ga smusti. Jer je obožavao lov.

Iznenadni zvuk je naveo njegove uši da se blago trgnu. Okrenuo se u pravcu iz kojeg je dolazio taj zvuk.

Da. Da! Znao je taj zvuk. Srna je bila blizu!

Tom je nategao luk i polako se uputio ka samom srcu šume. Korak po korak, bivao je sve nervozniji. Nije hteo da ponovo izgubi srnu. Ma koliko je uživao u lovu, znao je da bi bilo bolje da ga jutro zatekne kod kuće.

Napokon se zaustavio, te je slobodnom rukom sklonio neko granje koje mu je smetalo da vidi šta se dešava.

Ono što je video, učinilo je da maltene ispusti luk i strelu.

Biće koje je bilo redovan gost njegovih snova u poslednjih par nedelja je ponovo bilo tu, hraneći srne istom materijom.

Tom je osetio kako mu se nepoželjne kapi znoja slivaju niz vrat. Bože, kako se samo nadao da vetar neće promeniti pravac.

Bolno progutavši, spustio je luk, a strelu je vratio među ostale. Zatim je, uz tih uzdah iskoračio iz tame.

Bio je presrećan da vidi kako devojka nije obratila pažnju na njega.

Prilazio joj je polako; svakim novim korakom mu je bilo sve teže da diše.

Konačno je bio samo na par metara od nje. U tom trenutku su srne uznemireno digle glavu, a za njima i devojka.

Brzinom koja je bila prevelika za normalno ljudsko biće, uzdigla se i pogledala Toma pravo u oči.

Strah na njenom licu je bio više nego očigledan.

Tom je pokušao nešto da kaže, ali su mu se reči zaustavila u suvom i bolnom grlu.

Zato je samo nastavio da je gleda, a ona mu je uzvraćala pogled, doduše, pomalo zbunjeno.

"K-ko si ti?" - konačno je progovorila devojka. Njen glas je naveo Toma da se strese. Bio je vrlo melodičan i prijatan, ako se zanemari mala doza straha.

"Ja..." - prošaputao je dečak. "Zovem se Tom."

Minijaturan osmeh joj se pojavio na usnama. "Šta radiš ovde?"

Tom je nastavio da je upija pogledom. "Lovim." - odgovorio je kratko. "A ti?"

Ona odjednom prebledi. "Znam ko si ti!" - rekla je. "Ti si onaj dečak od pre par nedelja! Ti si... ti si... čovek!"

Tom nije očekivao ovaj odgovor. Ali je odbacio čuđenje u stranu, kada je video kako se ona okreće. "Ne idi!" - rekao je, i u tri velika koraka, našao se pored nje i uhvatio je za ruku. Meka površina koju je osetio je poslala još par žmaraca niz njegovu kičmu.

Ona ga je gledala širom raširenim očima. "Molim te, pusti me... Moram da idem." - preklinjala je tiho.

Tom ju je nerado pustio i ona se okrenula, spremna da krene dalje.

"Kako se zoveš?" - viknuo je Tom za njom, pre nego što mu je nestala iz vida.

Ona je zastala u mestu, i Tom je na momenat pomislio da će se okrenuti, pre nego što je ona mahnito potrčala ka senci. Više je nije video.


***


Završio se još jedan čas mačevanja i Bil se vraćao kući sa drugovima; Tom se još nije vratio iz lova.

Iako se smejao šali koju je Georg upravo ispričao, duboko u svom umu, Bil je bio neverovatno zabrinut. Elena nije došla na čas danas, i plašio se da ju je možda zauvek izgubio. Poželeo je da lupi glavom o obližnje drvo. Da nije negde pogrešio? Da nije možda nešto uprskao, jer je bio prezauzet sanjarenjem o njoj?

"... pa mi je rekla kako moram to da obavim do idućeg ponedeljka! A ona je totalno... Bile?" Ribarev sin, Gustav, pogledao je zabrinuto svog druga.

Bil je zatresao glavom, pokušavši da se oslobodi ružnih misli.

Baš je hteo da kaže Gustavu da je dobro, kada je najednom odustao od pokušaja.

Lepa. Zdrava. Savršena.

Elena je hodala iz suprotnog pravca sa još jednom devojkom; obe sa po košaricom u rukama. Dečaci zastadoše da bi im zviždali, svi osim Bila, koji ih je mirno pratio pogledom, iščekujući da mu se približe. Umesto da samo oholo prođe pored njega kao i obično, Elena je zastala i to tačno ispred crnokosog dečaka. Osmehnula mu se, zatim je izabrala najlepšu jabuku iz svoje košarice i pružila mu je. Bil ju je prihvatio, uzvrativši joj osmeh, dok mu se pogled premeštao s Eleninog lica na njihove spojene ruke, pa opet na Elenino lice. Uputivši mu poslednji, osmeh, Elena dozvoli svojoj ruci da nežno isklizne iz Bilove, pre nego što ona i njena drugarica prođoše dalje, dok su Bilovi drugovi ošamućeno gledali u srećnika.

"Šta je to bilo, stari moj?" - upitao je Georg, prijateljski klepivši Bila po leđima. "Čak ni Robert nije mogao nju da osvoji!"

Bil je samo slegnuo ramenima, dok je negde duboko u njegovim grudima, njegovo srce vrištalo i skakalo od radosti.


~#~


Obozavam staru vrstu flerta. Mnogo je romanticnije od gluposti koje danas cujem. Hocu da crknem od smeha kako neke recenice zvuce jeftino. Znate ono tipa... kada vam momak pridje i kaze: "Ribo, je l' ti to imas ogledalo u svojim pantalonama? Posto mogu da vidim sebe u njima." xD Koja patetika. XDDDDD[center]
Back to top Go down
View user profile
Disenchanted.
Moderator
Moderator
avatar

Number of posts : 4482
Age : 22
ËîęŕöčĽŕ : Novi Sad
Registration date : 2008-07-05

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Mon Jun 22, 2009 8:28 pm

weeeeeeeeee bash mi se swidjaaaa!!! nema weze shto je kratko, lepo je Wink

__________________________________________________

Raise your voice
every single time they try and shut your mouth!
Back to top Go down
View user profile
Die Kaiserin
Nice fan
Nice fan
avatar

Number of posts : 261
Age : 22
ËîęŕöčĽŕ : :)
Registration date : 2009-06-04

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Mon Jun 22, 2009 11:42 pm

preeeeeeeeeeeedobrooo jee...
bojana ti si kraljica
Back to top Go down
View user profile
Toms little perv queen
Super fan
Super fan
avatar

Number of posts : 583
Age : 25
ËîęŕöčĽŕ : Skopje,Macedonia
Registration date : 2008-04-16

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Sat Jun 27, 2009 7:09 pm

jeeee super jeeee
a ova devojka je vampir ne?
daj josssssssss
Back to top Go down
View user profile
diamond.luxury
VIP member
VIP member
avatar

Number of posts : 4267
Age : 23
ËîęŕöčĽŕ : Tom's left egg *enjoying*
Registration date : 2008-11-12

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Sat Jun 27, 2009 9:00 pm

u jbt.,stalln0 sebe zamishxljam u ull0zi dew0jke k0ja se swidja T0mu.,,.ti umeshx t0 tak0 da d0chxarashx,..,d0 jaja..,xaxa.,.,daj j0000shxxxxxx.,., <3
Back to top Go down
View user profile http://www.myspace.com/l0st_princess
Schrei_or_die
VIP member
VIP member
avatar

Number of posts : 466
Age : 24
ËîęŕöčĽŕ : Fantasy world with my bishounen x)
Registration date : 2008-06-21

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Sat Jun 27, 2009 10:37 pm

Hvala, narode! Ne mogu da verujem da sam htela da izbrisem ovaj ff...

Nazalost, sledeci chappie nece doci tako brzo... Danas sam stigla u Grcku... Na moru sam... Sad

Ali vas mnogo ljubim i volim! <3 Pisacu ja ponovo! :*******
Back to top Go down
View user profile
diamond.luxury
VIP member
VIP member
avatar

Number of posts : 4267
Age : 23
ËîęŕöčĽŕ : Tom's left egg *enjoying*
Registration date : 2008-11-12

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Sun Jun 28, 2009 1:41 am

xixi ^-^
ma 0kii,.,..,llep0 nam se ti pr0wedi i 0dm0riii <333
Back to top Go down
View user profile http://www.myspace.com/l0st_princess
xXx~MakyundBill~xXx
Administrator
Administrator
avatar

Number of posts : 2303
Age : 25
ËîęŕöčĽŕ : Sa Billom na pustom ostrvu!!!!!
Registration date : 2008-04-12

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Sun Jun 28, 2009 1:58 am

prelepo je......awwww bill i elena su tako slatkiii....

__________________________________________________
Back to top Go down
View user profile http://th-4ever.bigforumpro.com
Schrei_or_die
VIP member
VIP member
avatar

Number of posts : 466
Age : 24
ËîęŕöčĽŕ : Fantasy world with my bishounen x)
Registration date : 2008-06-21

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Thu Jul 09, 2009 10:41 pm

Kuci sam! Na moru je bilo extra! Bilo bi dosadno da Grci nisu toliko neodoljivo prelepi, tako da sam imala par avantura! ;D Sve u svemu... ff...


~#~


7. Chapter - Značaj 'Ponosa'



"... A onda se samo okrenula i nestala." - govorio je Tom svom bratu, nakon što se, u toku poslepodneva, vratio kući - praznih ruku.

Bil, koji je sve ovo slušao sa velikom dozom interesovanja, podiže obrve.

"Tek tako?" - upitao je znatiželjno.

Tom uzdahnu. "Tako je izgledalo. Ona je tako brza. Kreće se brže nego što ti razmišljaš kada te priklještim uz drvo na časovima mačevanja." - rekao je, osmehnuvši se bratu.

Bil se zakikota.

"Ali, da, tako se sve brzo izdešavalo da nisam stigao ni da reagujem. U jednom trenutku je zastala, već u sledećem je trčala ka senkama, da bi mi u roku od dve sekunde nestala iz vida." - završio je Tom, oslonivši čelo o dlanove.

Bil ga je zamišljeno osmatrao. "Ti reče da je sve u vezi nje razlikuje od drugih ljudi?"

Tom klimnu. "Ono što do sada znam, da."

"I kako te je nazvala 'čovekom', kao da ona nije?" - nastavio je da ispituje Bil.

Tom prevrnu očima. "Nikada nisam rekao da ona nije čovek! Samo da je isuviše... iznad običnih ljudi; ona je... posebna..." - završio je dečak, pognuvši glavu još više ka grudima, ne bi li sakrio od brata crvenilo koje mu se protezalo preko obraza.

Ali ga je taj postupak omeo da primeti topao osmeh koji se pojavio na usnama njegovog blizanca.

"Tome, misliš li da... ti se ona sviđa?" - upitao je Bil oprezno. Tom je uvek bio osetljiv na temu ljubavi.

Tom je spustio glavu još niže, udarivši čelom od sto.

"Nisam siguran." - promumlao je.

Bil podiže jednu obrvu. "Naravno da jesi! Hoću reći, to je očigledno! Moje je mišljenje da ti je ona zapala za oko!"

Tom je konačno smogao snage da podigne glavu i osloni bradu o sto, pre nego što je ukrstio pogled s bratovljevim.

"Mislim i ja..."- prošaputao je, dok mu je zaneseni osmeh uokviravao usne.

Njegov brat se još jednom zakikotao. "A dok si ti bio prezauzet pokušavajući da progovoriš sa lepom neznankom, ja sam pronašao Elenu na brdu, dok sam tovario drva na Oluju. Ne znam šta joj se desilo, ali onesvestila se, jer je petljala oko neke nepoznate gljive."

Tom je razgoračio oči. "Opa! Pa, kako je?"

Bil se blago isprsi, praveći se važan. "Morao sam da skinem sva drva, da bih je bezbedno posadio na Oluju, a onda sam je odveo do Klausa." Bilovo lice se smrači. "Matora drtina. Prvo me je optužio da sam ja napao Elenu, a onda me je odgurnuo, tako da sam pao, pa me je naterao da odem po iscelitelja, šta sam i učinio." - pričao je Bil, dok je s uživanjem posmatrao kako se Tomove oči sve više šire a donja usna sve više spušta.

"Ali, problem je bio taj što je iscelitelj bio bolestan, tako da nije mogao da dođe do nje, ali mi je dao tačne upute kako da je izlečim. I uspeo sam!" - rekao je Bil, dok su mu oči gorele od uzbuđenja.

"Iako mi se matori jarac nije ni zahvalio, već mi je samo dobacio da će znati gde da me nađe ukoliko Eleni otpadne samo dlaka s glave, devojka mi se odlično zahvalila." - nastavio je da priča Bil, dok mu se izraz lica sa uzbuđenog pretapao u sanjiv.

"Kada sam se vraćao s časa; kojeg si ti, usput, propustio, Majka će te ubiti; Elena mi je prišla, i to pred svima, pa mi je dala jednu jabuku iz košarice koju je nosila. Čak mi se i osmehnula." Bil nije primetio da se i sam osmehivao. "Ne znam da li je to moguće, ali izgleda još lepše kada se nasmeje, pogotovo kada znam da je taj istinski osmeh bio upućen samo meni."

Tom je osetio kako se i sam smeši.

"Svestan si činjenice da ni Robert nije uspeo da zavede tu devojku zar ne? Svi dečaci će te gledati kao nekog Boga." - rekao je Tom i sam se diveći svom malom bratu.

Bil uzdahnu. "Dugo mi je trebalo." - rekao je, na šta se on i Tom zacerekaše.


***


Nadao se da će uspeti da se iskrade iz kuće neopažen, ali ga je Simon uhvatila kada je krenula u baštu.

"Tome!" - viknula je žena iznenađeno, ispustivši vreću koju je držala u ruci, kada je prepoznala sinovljevo lice. "A gde si ti to, mladiću, po ovakvoj kiši krenuo?"

Tom je buljio u nju, zatečen, smišljajući dobar izgovor.

"Pomislio sam da bi trebalo da donesem još drva, budući da nam neki dan nije pošlo za rukom." - izmislio je, gadeći se samog sebe što je bio prinuđen da laže.

Simon, iako inače vrlo pronicljiva žena, osmehnula se i pogladila sina po obrazu.

"To je zaista lepo od tebe dušo, ali vreme je užasno, nećeš možda to da uradiš sutra?"

Tom je pognuo glavu. "Sutra ću imati vrlo naporan trening, žao mi je." - rekao je pokunjeno.

Simon uzdahnu, ali se naposletku nasmešila i razbarušila mu kosu.

"Ako baš moraš..." - rekla je toplo.

Tom podiže glavu i nasmeši joj se. "Moram."

Odmahujući glavom na njegovo slatko ponašanje, Simon je pokupila vrećicu krompira koju je ispustila, pre nego što se okrenula i uputila se ka vratima kuće.

"Nemoj da se zadržavaš, već je mrak." - doviknula mu je preko ramena, dok je ulazila u kućicu.

Tom joj dobaci uverljiv odgovor, pre nego što je pošao ka skromnom toru u kojem je bio Oluja i Kartum, očev konj, koji je sada pripadao njegovom starijem sinu.

Tom je stavio prst na usta, stavivši konjima znak da ćute, pa im je okrenuo leđa, petljajući po opremi i hrani za konje. Na kraju je pronašao ono što je tražio - očevo najlepše sedlo i ular, pre nego što ga je posadio na Kartuma i izmakao se par koraka da bi osmotrio prizor. Konj, uprkos svojoj lepoti, izgledao je još veličanstvenije sa novom opremom; Tom se prosto nadimao od ponosa dok je gledao svog konja. Sedlo, iako je bilo lakše od običnog, ručno pravljenog sedla, izgledalo je vrlo kvalitetno i činilo je da se njegov konj razlikuje od drugih. Bio je nekako... divniji, ponosniji, čak bi se reklo da je izgledao i pametniji...

Dok su mu oči sijale kao zvezde od sreće, Tom je pomilovao svog konja, šapnuvši mu:

"Obećavam da ćeš jednog dana ponovo nositi na plećima jednakog junaka kao što je bio moj otac..."

Izrekavši te tople reči, Tom se nageo i blago poljubio konja tik iznad vrata, dok mu je jednom rukom milovao njušku, pre nego što je naslonio svoju glavu na Kartumovu i sklopio oči.

"Učini ću Te ponosnim oče; obojica ćemo Te učiniti ponosnim." - prošaputao je meko.

To više nije bilo samo uzajamno prijateljstvo između dečaka i njegovog konja. To je bila neraskidiva spona, koja je vapila da dokaže svetu šta sve ona može dok je god ovako snažna.


***


"Hajde, Bile, molim te, pitaj je!"

"Ja... ne..."

"... hajde, stari moj, šta možeš da izgubiš?"

"... nije ona baš toliko arogantna..."

"... vidi se da te želi..."

"... samo idi i pitaj..."

"DOBRO DE!" - vrisnuo je Bil, što je navelo Toma, Gustava, Georga i Andreasa da ućute.

"Znate da se ja ne plašim da joj se udvaram! Samo... Pa, recimo da ne želim ništa da požurujem, moram da sačekam da budem siguran šta i ja uopšte hoću!" - izmislio je Bil brzo.

Istina je bila... sve do zadnjeg dela. Bil ustvari nije bio siguran šta Elena uopšte hoće. Za sebe je bio i više nego siguran. Znao je da je želeo tu divnu devojčicu za sebe.

Ali šta je sada mogao? Njegovi drugovi su već umislili da je on neki zavodnik; i Bilu je prijala pažnja, naravno... ali je znao da neke žene nisu volele zavodnike. Šta ako je i Elena takva?

Ne! Morao je da prekine ovu farsu! Nije želeo da ga sada Elena zamrzi na osnovu nečega što nije ni tačno.

"Momci, vidite..." - počeo je Bil.

"Bile! Pogledaj Roberta!" - uzviknuo je Andreas, uperivši prstom ka drugom kraju terena za mačevanje.

Tamo su stojali niko drugi do Elena i Robert. Elena se oslonila leđima o obližnje drvo, a Robert je prislonio jednu ruku na isto to drvo, samo par centimetara od Eleninog lica. Smeškao se, dok joj je nešto pričao, a Elena ga je zainteresovano slušala. Na kraju joj se polako približio i prošaputao joj nešto u uvo, dok se ona blago zasmejala.

Bil je osetio kako mu se oči same od sebe sužavaju dok ih je gledao. Pogotovo kada je Robert konačno smogao nešto snage da odvoji usne on njenog uha, samo da bi joj poljubio ruku (što je bilo ispraćeno Eleninim osmehom), pre nego što se okrenuo i pošao ka svojim drugovima, dok ga je ona pratila zanesenim pogledom.

"Ova je omekšala prema momcima..." - ote se Georgu, dok je podignutih obrva posmatrao scenu koja mu se dešavala pred očima.

On i Andreas se pogledaše i u isto vreme krenuše ka Eleni.

"Ne!" - rekao je Bil, uhvativši ih obojicu. "Nemojte", dodao je, prostrelivši pogledom jednog, pa drugog.

Georg mu se vragolasto nasmejao. "Oprosti, druže, ali ovo je prilika koja se javlja jednom u sto godina."

Bil je nastavio hladno da ga gleda.

"Pusti to, ima njih još..." - rekao je Gustav brže - bolje, davajući znak Georgu i Andreasu da ostave Bila na miru. Njih trojica se uputiše ka drugim dečacima.

Kada su ostali sami, Tom je stavio ruku na Bilovo rame kao znak podrške.

"Sigurno je tako vesela zbog tebe, brate." - rekao je Tom uz osmeh, nakon nego što mu je stisnuo rame u želji da ga razveseli, pre nego što je i sam krenuo za Gustavom i ostalima.

Bil je glasno uzdahnuo, pokušavši da ohrabri samog sebe, pre nego što je skupio dovoljno snage da priđe Eleni, ali tek što je imao vremena da joj se javi, dočekan velikim osmehom, Učitelj se pojavio.

"Dobar dan, deco. Roberte, vodi vežbe."

Svo vreme je Bil posmatrao Roberta kako tegli svoje telo i izvodi komplikovane vežbe, samo da bi impresionirao devojku, koju skoro da nije napuštao pogledom. Bil je svaku njegovu grimasu propratio samozadovoljavajućem mišlju kako mu je silom skida s lica. To što mu je otac najbogatiji čovek u varoši daje tom glupavom keru za pravo da se ponaša kao da je ceo svet nje...

"Bile, smem li da te zapitam šta je to tako interesantno što ti je zaokupiralo misli, budući da ne radiš šta se traži od tebe na mom času?" - upitao ga je Učitelj trgnuvši ga iz misli.

Bil glupavo zatrepta i pomeri pogled na svog Učitelja, koji ga je posmatrao.

"U stvari, baš sam razmišljao o tome kako bih voleo da se borim sa Robertom danas." - izjavio je dečak sa ogromnim, usiljenim osmehom na usnama.

Učitelj je nastavio da pućka u lulu iako mu se ugasila. Dečaci su prestali da se protežu, već su iznenađeno pogledali u crnokosog dečaka, pogotovo njegov brat, Tom, koji mu je dobacio 'šta to radiš, budalo' pogled; Robert se brzo uhvatio za dršku od svog mača, dok mu se na licu ocrtavala ozbiljnost, a Elena je sa velikom dozom interesovanja propratila situaciju, baš kao i Georg i Andreas.

"Žao mi je, sine, ali danas sam nameravao da vas učim taktiku koja mi je mnogo koristila 1245, u bici kod doline reke..."

"Učitelju, imam nezamislivu potrebu da se borim sa njim. Mislim da bi sa ovim oružjem to mogao i da postignem." - prekinuo ga je Bil, svestan svoje drskosti i nedostatka poštovanja prema starijem čoveku.

"Rekao sam - ne! Sada, ako ste završili sa glupim željama i zahtevima, moliću vas da nastavite s vežbanjem!" - naredio je Učitelj, naglo ustavši sa svog tronožca.

Svi su nastavili sa radom, osim Bil i Roberta, koji su se preteći odmeravali. Robert je odjednom pokušao da isprovocira Bila time što je namignuo Eleni, pre nego što je ponovo usmerio pogled ka Bilu, i osmeh mu se proširi.

Bil je samo želeo da mu odseče te njegove glupe usne, kako ne bi mogao više nikada da se smeje.


~#~


Htela sam da napisem jednu pricu gde zamenjujem uloge Tomu i Bilu, tj. gde Bil osvaja zenska srca, a Tom je pomalo nesiguran. Meni se svidja kako je ispalo, slatki su mi obojica. Ali moje misljenje nije vazno, vec vase. Tako da...?[center]


Last edited by Schrei_or_die on Sat Oct 03, 2009 2:33 pm; edited 1 time in total
Back to top Go down
View user profile
Toms little perv queen
Super fan
Super fan
avatar

Number of posts : 583
Age : 25
ËîęŕöčĽŕ : Skopje,Macedonia
Registration date : 2008-04-16

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Fri Jul 10, 2009 1:23 am

Bokiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii Tako si mi nedostajala hun.drago mi je da si se lepo provela boggie
hocu jos hocu jos hocu jos
omg predobro je!!!!zaljubeni toooom ahhh pisi vise o to
razocarala sam se kad sam videla da zavrsava hucu joooosss.I odlicno si zamenila uloge giggle volim kad je bill zavodnik a tom sramezlivi tip lol
stavi novi chapter skoro jer nemoguuuuu da cekaam
Back to top Go down
View user profile
Die Kaiserin
Nice fan
Nice fan
avatar

Number of posts : 261
Age : 22
ËîęŕöčĽŕ : :)
Registration date : 2009-06-04

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Fri Jul 10, 2009 1:31 am

potpuno se slazem s tvojim misljnjem koje je btw jaako bitno...
i zelim chapp sto brze jer me zanima sta ce da bude izmedju
billa i ovog kretencine..i sta je ta elena najednom postala laka roba
Back to top Go down
View user profile
MilaKaulitzYukiUchiha
Great fan
Great fan
avatar

Number of posts : 400
Age : 22
ËîęŕöčĽŕ : Macedonia.. living the eternity with the vampire Lestat
Registration date : 2008-05-03

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Fri Jul 10, 2009 1:49 am

Toms little perv queen wrote:
volim kad je bill zavodnik a tom sramezlivi tip

da da da da
ma prelepo je wuv
Back to top Go down
View user profile http://www.myspace.com/milakaulitzhighmore
Disenchanted.
Moderator
Moderator
avatar

Number of posts : 4482
Age : 22
ËîęŕöčĽŕ : Novi Sad
Registration date : 2008-07-05

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Fri Jul 10, 2009 10:58 am

MilaKaulitzYukiUchiha wrote:
Toms little perv queen wrote:
volim kad je bill zavodnik a tom sramezlivi tip

da da da da
ma prelepo je wuv

neobichna kombinacija, ali mi se jaaaaaaaaaaaaaaaaaako swidja!!!!!!!!!!!!!

__________________________________________________

Raise your voice
every single time they try and shut your mouth!
Back to top Go down
View user profile
diamond.luxury
VIP member
VIP member
avatar

Number of posts : 4267
Age : 23
ËîęŕöčĽŕ : Tom's left egg *enjoying*
Registration date : 2008-11-12

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Fri Jul 10, 2009 4:01 pm

xxBiLl's*GiRlxx wrote:
MilaKaulitzYukiUchiha wrote:
Toms little perv queen wrote:
volim kad je bill zavodnik a tom sramezlivi tip

da da da da
ma prelepo je wuv

neobichna kombinacija, ali mi se jaaaaaaaaaaaaaaaaaako swidja!!!!!!!!!!!!!

daaaaaa.,.alli kak0 mi je T0m bi0 slladak d0k si 0pisiwalla kak0 prichxa 0 0n0j dew0jtzi,.,.aww.,.,mitza,.,.n_n
Back to top Go down
View user profile http://www.myspace.com/l0st_princess
Schrei_or_die
VIP member
VIP member
avatar

Number of posts : 466
Age : 24
ËîęŕöčĽŕ : Fantasy world with my bishounen x)
Registration date : 2008-06-21

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Fri Jul 10, 2009 8:06 pm

Woah, extra ste prihvatili moju ideju, hvala vam! I hvala sto citate i sto vas ne mrzi da analizirate!!! Zasluzili ste brz chapter! Uzivajte!


~#~


8. Chapter - Siguran


"Tome, zašto nisi pokupio Bilova drva?" - upitala je Simon svog starijeg sina za doručkom idućeg jutra.

Tom je dugo žvakao svoju lepinju, dok je pokušavao da formuliše svoj odgovor.

"Nisam ih našao." - rekao je, što je bila, na kraju krajeva istina... ako se izuzme činjenica da nije ni tražio. "Ali je već bilo isuviše kasno da ih sam sečem, tako da sam se vratio."

Bil je pognuo glavu kao krivac, dok je nesigurno okretao viljušku u ruci.

O, ne, sa' će da kaže...

"Pa, onda ćete prosto vas dvojica da idete ponovo po drva večeras. Stvarno ne bih želela da se u sred zime provlačite kroz tu šumu, kada nam budu potrebna drva za ogrev."

Tom je poslušno klimnuo glavom, dok je Bil prevrnuo očima ispod zatvorenih kapaka. Prokletstvo.


***


"Požuri već jednom; što pre svršimo s ovim, to bolje!" - govorio je Tom, dok je stavljao staro sedlo na Kartuma.

"Ti kreni, ja ću ti se pridružiti za jedno sat vremena, moram da pokosim travu." - uzdahnuo je Bil, izvlačeći se iz štale sa kosom u ruci.

Tom je odobravajuće klimnuo glavom, pre nego što se uspeo na svog konja i odjahao iz avlije.

Jahao je dovoljno sporo da ne izmori Kartuma, a opet, dovoljno brzo da bi završio s tom rabotom što pre. Došao je do jednog dela šume, gde, kao što je predpostavio, nije našao Bilovu hrpu drva. Duboko uzdahnuvši, nastavio je svoj put ka šumskom proplanku, gde je bilo dozvoljeno seći drva. Čim se našao tamo, sjahao je s Kartuma i pomilovao mu njušku, pre nego što je odvezao svoju sekiru i krenuo ka hrpi drveća. Odlučio je da nastavi tamo gde je Bil započeo, te je stao da lupa sekirom o obližnju brezu, kada je čuo neko komešanje u blizini. Batalivši svoj posao na trenutak, oslušnuo je, ne bi li shvatio odakle dolazi taj šum, kada je video odsjaj zlatne kose kako nestaje iza nekog drveća.

Dok se osećao kao da će mu srce iskočiti iz grudi, bacio je svoju sekiru, pa je potrčao za tim bljeskom, boreći se protiv otpora vazduha i svopstvene stidljivosti. Iako nije nikoga mogao da vidi, niti je mogao da čuje bat tabana, pratio je divan miris koji bi ga zaplahnuo samo kada bi misteriozna šumska devojka bila u blizini. Bila je to mešavina mirisa poljskog cveća, proletnjeg šumskog lišća, kao i miris svežih šumskih jagoda i borovih iglica. Tu i tamo bi uspeo da čuje po koji udarac kože o granu.

Žudnja da vidi tu devojku je bila isuviše snažna da bi mogao da je ignoriše, te je požurio iz sve snage, ne bi li stigao to divno biće. U svojoj žurbi je smetnuo s uma sve što ga je okruživalo, kao i sve opasnosti koje bi mogle da ga snađu.

Kao na primer, onog medveda koji je upravo skočio ispred njega.

Dečak se zaustavio, šokiran i preplašen, bez ideje šta bi mogao da uradi. Sekira je ostala bačena na sred proplanka, isto kao i luk i strele, jer mu nije bio potreban suvišan teret da pronađe tu devojku.

Ali sada ga je ta želja izneverila. Bio je na korak od smrti.

Medved se uspeo na dve zadnje noge. Bio je ogroman. Tom mu je otprilike bio do pupka. Mogao je da čuje kako mu rođeni otkucaji srca postaju glasniji; čak je mogao da ih čuje i kada je medved zabacio glavu i ispustio glasan krik, što je učinilo da Tom izgubi ostatak boje sa svog lica.

Baš kada je medved zamahnuo šapama ka dečaku, čudan zvuk je ispunio prazninu između dečaka i zveri. Toma je to podsetilo na zvuk koji je devojka načinila kada je dozivala srne onaj dan. Ma koliko tih i visok, naterao je medveda da se spusti na sve četiri i okrene Tomu leđa. Čim se medved spustio, Tom je preko njega mogao da vidi nikoga drugog do lepoticu koja je ispunjavala njegov um i njegove snove već neko vreme. Ista ta zlatna kosa, isti ti biserni zubi, iste te rumene usne, iste te duboke, mudre oči, isto to tanano telo... ali različit izraz lica.

Lice joj više nije bilo blago kao ranije. Grčilo se od straha, dok je pokušavala da pronađe nešto u svojoj košarici. Ali očigledno je potraga bila beskorisna. Ništa nije našla.

Lice joj preblede i ona se odmaknu dva sitna koraka unazad.

"Ne..." - progovorila je tiho, dok je očima pratila kako se razjarena zver ponovo uzdiže, ovoga puta, zamahnuvši rukom ka njoj.

Ni najmanje ne oklevajući, ne gubeći ni sekund, Tom je osetio kako mu se kolena sama od sebe savijaju i kako mu se ruka pruža ka povećem kamenu. Obavivši prste oko njega, podigao ga je i zamahnuo ka grizliju.

Uspeo je.

Pogodio ga je tačno u glavu.

Grizli je besno urlao, skoro oslepljen od bola. Hitro se okrenuo i usmerio se ka Tomu. A onda je sve postalo crno.


***


Bil je poslednjim atomom snage pokosio poslednji kvadratni metar travuljine. Otkačio je krpu koja mu je visila za pojasom i obrisao vlažno čelo. Na samu pomisao da sada još mora da ide po drva mu se želudac zgrčio, ali je znao da je to nešto što mora da uradi. Ušao je u štalu, bacio kosu i opremio konja. Jedva je to uradio, budući da su ga ruke jako bolele od baratanja kosom. Popeo se na konja i naterao ga da trči ka poznatom delu šume gde je znao da će ga Tom čekati.

Ali pogrešio je.

Kada je stigao do proplanka, sve što je video bio je Tomov konj, vezan i Tomova sekira.

Bil je brzo pogledao oko sebe, ali nikoga nije bilo u blizini. osetio je kako mu se krv ledi.

"TOME!" - viknuo je. Jedini odgovor mu je bio eho koji je odzvonjavao kroz dolinu.

Bil je tako snažnu ugrizao usnu da je malo falilo da krv poteče. Uputio se u šumu. Nigde nije bilo ni Toma ni njegovog poveza. Bil je osetio kako ga briga nagriza. Bio je preplašen.


***


Gde sam to ja?, pitao se Tom, kada je svest počela da mu se vraća. Oči su mu bile sklopljene, ali još uvek nije mogao da smogne dovoljno snage da ih otvori. Udovi su mu bili isuvšise teški da bi ih pomerao, tako da nije ni pokušavao. A glava ga je toliko bolela da ga je ometala u razmišljanju...

Ah!, zavrištao je u sebi, pošto ga je glas izdao. Nešto mu je dotaklo grudi i baš ga je jako zabolelo. Nadao se da se veliki grizli nije spremao da ga pojede sada. Ne... Toliko toga mu je ostalo da uradi... Nije mogao samo da stoji tu i da ništa ne preduzima!!!

Otvorio je oči, spreman da se nosi sa najgorim. Iako je mogao da vidi samo mutne obrise, olakšanje ga je preplavilo, jer nigde nije bilo medveda. Samo žuti obrisi svetlosti sveća. Ruka koja mu je dodirivala grudi je bila mala i topla i tako nežna.

Tom je podigao pogled, usmerivši ga ka lila-plavom odsjaju koji se toliko razlikovao od mutne svetlosti sveća. Taj lila-plav odsjaj je bio ništa drugo do prelepe oči misteriozne devojke. Tom je izmoreno dahtao, kao da je u groznici. Nastavio je da je gleda.

Smešila mu se.

"Siguran si ovde." - prošaputala je, postavivši mu prst na usne, kada je hteo nešto da kaže. "Samo odmori." - dodala je, sklonivši prst sa njegovih usana, da bi mogla da mu pomiluje kosu. "Biću sa tobom dok se ne probudiš, Tome. Brinuću o tebi."

Tom joj se slabašno nasmešio, pa je sklopio oči. Glavobolja ga je polako napuštala.
Back to top Go down
View user profile
diamond.luxury
VIP member
VIP member
avatar

Number of posts : 4267
Age : 23
ËîęŕöčĽŕ : Tom's left egg *enjoying*
Registration date : 2008-11-12

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Fri Jul 10, 2009 8:30 pm

waaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa,.,.,kak0 kull!Very Happy mng mi se llajkuje.,,.mn0000g00.,,. <333
Back to top Go down
View user profile http://www.myspace.com/l0st_princess
Sponsored content




PostSubject: Re: Until the day we are reborn   

Back to top Go down
 
Until the day we are reborn
View previous topic View next topic Back to top 
Page 2 of 10Go to page : Previous  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10  Next
 Similar topics
-
» Katekyo Hitman Reborn

Permissions in this forum:You cannot reply to topics in this forum
Tokio Hotel in Serbian hearts :: Tokio Hotel :: Multichapter-
Jump to: