Tokio Hotel in Serbian hearts

TH 4ever the best band in the world!
 
HomeFAQSearchRegisterLog in

Share | 
 

 Until the day we are reborn

View previous topic View next topic Go down 
Go to page : Previous  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10  Next
AuthorMessage
*^forgotten^*
Funtastic fan
Funtastic fan
avatar

Number of posts : 2404
Age : 21
ËîęŕöčĽŕ : Sa Tomom u mom svetu
Registration date : 2008-10-19

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Thu Oct 15, 2009 1:54 pm

Toms little perv queen wrote:
huuuun hvala za novi chapter.super je iako neznam sta se desava ali doznacemo u sledecih chaptera verovatno..jedva cekam
and good luck with math wuv
Back to top Go down
View user profile http://justaddwater.top-talk.net
Die Kaiserin
Nice fan
Nice fan
avatar

Number of posts : 261
Age : 23
ËîęŕöčĽŕ : :)
Registration date : 2009-06-04

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Thu Oct 15, 2009 6:29 pm

Mhm..nesto misterioznoo...
sta li je zapravo njihov otac??
bas me zanima..
Back to top Go down
View user profile
Disenchanted.
Moderator
Moderator
avatar

Number of posts : 4482
Age : 22
ËîęŕöčĽŕ : Novi Sad
Registration date : 2008-07-05

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Thu Oct 15, 2009 7:08 pm

zanimljivo.. mada, cuo ih je, sto mi u glavu dovodi jednu zanimljivu misao.xD ali necu nista da kazem.. samo ti sredi matu, pa da nam das novu dozu nase omiljene droge ^^

__________________________________________________

Raise your voice
every single time they try and shut your mouth!
Back to top Go down
View user profile
diamond.luxury
VIP member
VIP member
avatar

Number of posts : 4267
Age : 23
ËîęŕöčĽŕ : Tom's left egg *enjoying*
Registration date : 2008-11-12

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Thu Oct 15, 2009 10:33 pm

da nije on mozda?
aha,,,.i ima neku moc.,.,aha.,,.i ne znam vise,,veoma zanimljivo :DDD
Back to top Go down
View user profile http://www.myspace.com/l0st_princess
Miss Honey_Bun
Nice fan
Nice fan
avatar

Number of posts : 182
Age : 23
Registration date : 2008-04-12

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Sat Oct 17, 2009 3:15 pm

striper? laugh and die
salim se. XD
odlican chap. (:
Back to top Go down
View user profile http://www.myspace.com/xxsweet_ladybirdxx
Schrei_or_die
VIP member
VIP member
avatar

Number of posts : 466
Age : 24
ËîęŕöčĽŕ : Fantasy world with my bishounen x)
Registration date : 2008-06-21

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Sun Oct 18, 2009 1:05 am

Jasna: Hvala tebi sto citas. Smile Da, svesna sam toga da ima nejasnoca, ali to je i poenta. xD Utoliko ce biti zanimljivije. Hvala, ako ne dobijem makar 4 na ovom pismenom, obesicu se, tako da postoji mala sansa da necete docekati iduci chapp. xD

Mila: HVAAAAAAAALAAAAA!

Majce: :*********

Nena: O, da, misterija je moje drugo ime... xD Salim se. xD E, pa, trudim se da vam polako nagovestavam sta je on. Mada, verovatno nece biti ocigledno do samog kraja. Hvala sto citas i komujes, kralj si! :*

Tanja: Uf, sada me bas zanima sta si pomislila... Mozes li da mi kazes u privatnoj posti, pleeeeeease???

Devilish: Au, devojko, jos samo tvoje ime ne znam... :X U svakom slucaju, hvala, do iduceg komma! :*

Daca: Sta tebi sve nece pasti na pamet. xD Hvala!

Ejjjj, znaci, chap je tako kratak da me je blam da ga postavljam, ali ste bili tako dobri, da sam kontala da zasluzujete brz update, posto mi je iduce nedelje pakao u skoli! Uzivajte! :****


~#~


16. Chapter – Šest godina ranije, II deo



„Pažljivo sa tim lukom, Bile, to nije igračka.“

Dečačić besno napući usta kada mu je otac uzeo novu igračku iz ruku.

„Hteo sam da se igram time, Oče...“ – prošaputao je.

Njegov otac se nasmeši, posegnuvši za svojom lovačkom torbom. Odatle je izvadio drvenog mačevalaoca, pre nego što ga je pružio svom sinu.

Dečačiću se oči proširiše od uzbuđenja, kada je savio prste oko drvene igračkice. Bila je tako lepa i elegantna, toliko drugačija od starih vojnika koje je na ulici menjao za druge ručno pravljene igračke. Svako oko joj je bilo perfektno obojeno, površina joj je bila glatka, a stajala je u gardu koji je prosto delovao tako prirodno! Ni traga od krute ukočenosti.

Bil podiže pogled na svog oca. „Hvala, Oče...“ – rekao je, poljubivši mu ruku.

Jorg mu se nasmeši. „Znao sam da će ti se svideti.“

Bil klimnu glavom, i otrčao preko dvorišta da se pohvali mami.

Tom je sve to posmatrao, tužno savivši glavu.

Jorg mu postavi ruku na rame. „Pođi sa mnom, Tome.“

Tom je uzbuđeno podigao glavu i pošao sa svojim ocem do konjušnice. Uzdahnuo je od šoka i iznenađenja kada je tamo ugledao veličanstvenog konja. On pojuri da ga dodirne.

„Ne mogu da... Ne mogu da poverujem...“ – prošaputao je, prešavši rukom preko njuške divne životinje.

„Njegovo ime je Kartum.“ – rekao je Jorg, koji je zadovoljno posmatrao scenu. „Jednoga dana, kada je umrem... On će biti tvoj.“

Tom okrenu glavu da pogleda svog oca. „Z-zaista?“

Jorg klimnu glavom. „Obećavam.“

Tom se nasmeši, vrativši pogled na konja. Ovavku životinju zaslužuje samo neverovatan borac., pomisli dečak u sebi. Neko kao moj Otac... jednoga dana... i ja ću je zaslužiti.


***


„Drži ga ispravno, Tome, mnogo ga kriviš na stranu.“ – rekao je Jorg, postavivši ruku na Tomovu, kako bi pravilno usmerio luk.

Tom frknu, oduvavši svoju plavu kosu s lica. „Oprosti, Oče...“ – rekao je, nervozno olizavši usne.

Jorg klimnu glavom s razumevanjem. „Nema potrebe da se izvinjavaš sine, ovo nije ni malo lako.“ – rekao je, polako se spustivši na zemlju. „Sedi da se odmoriš, već dugo radimo na tome."

Tom je želeo da se buni, ali nije se usudio. Samo je poslušno klimnuo glavom i seo na travu do oca.

Njih dvojica su se nalazili na šumskom proplanku, gde je Jorg počeo da uči svog starijeg sina lovom i kako da se koristi lukom i strelom. Bilo zapanjujuće kako je dečaku to dobro išlo.

Svakom drugom dečaku, to bi išlo mnogo teže., mislio je Jorg u sebi. Baš kao i što sam se plašio. Moje sumnje se iz dana i dan sve više ostvaruju.

Tom je posmatrao horizont, lagano se smešeći. Proplanak je sa svih strana bio okružen drvećem, jedino je ivica dužine nekoliko metara „nezaštićena“ drvećem, jer je tu bila padina, koja je bacala divan pogled na njegovu varošicu.

Voleo je svoje mestašce. Bilo je lepo i prijatno za život. Ipak, šuma je bila mesto za njega. Tu se osećao najslobodnije. Razlog uopšte nije bitan. Voleo je šumu, šumski vazduh mu je bio najsvežiji, a predeo najlepši. Zašto to njegov otac nije mogao da vidi njegovim očima? Čemu potreba da stalno negde putuje?

„Oče...“ – prošaputao je Tom, ne skidajući pogled sa horizonta.

Jorg podiže jednu ruku, i razbaruši sinovljevu kosu. „Hm?“

„Zašto...“ – počeo je dečak tiho. „Zašto stalno negde ideš? Meni, Majci i Bilu nedostaješ. U selu si veoma poštovan. Živimo prilično dobro u odnosu na većinu stanovništva našeg mesta. Zašto ne možeš da se skrasiš i ostaneš ovde sa nama? Šta može biti tako važno, čim bi zbog toga na pustio sve ovo?“ – upitao je Tom, uperivši rukom ka njihovom okruženju.

Jorgova ruka se slila niz dečakovo telo, sve dok nije pala na zemlju.

„Isuviše pitaš, sine.“ – rekao je. „Tvoje je da se skoncentrišeš na ono što ti je sada potrebno. A to je da postaneš što bolji borac, i što je još važnije, što bolji čovek. A sada, zašto ja ponekad moram da idem je zaista nebitno, čim nam to donosi novac, zar ne?“

Tom sklopi oči i odmahnu glavom. „Ne.“ – rekao je. „Zaboravljaš prave vrednosti, Oče. Sve prave vrednosti su Ti ovde. Novac jeste važan, ali ne toliko koliko si nam važan Ti. Bez novca kojeg nam Ti donosiš se možemo snaći. Bez Tebe, malo teže. Ti si moj i Bilov otac, Majčin muž. A opet, stalno nas ostavljaš i to ćeš ponoviti i sutra, pa mi tako dugo ne znamo gde si, kako si, šta radiš... Koliko mi znamo, mogao bi da zakačiš kugu i da umireš sasvim sam...“ Dečak se strese na pomisao.

Jorg se nasmeja, bez trunke humora. „Sve ovo radim radi Vas, deco.“ – rekao je čovek. „Možda ti se sada ovo ne čini pravedno, ali jednom ćeš razumeti poentu mojih dela. Razumećeš da ovo radim baš iz tog razloga što sam muž i što sam otac. To je, na kraju krajeva, dužnost čoveka.“

Dečak osloni bradu na kolena i zaćuta. Dozvolio je sebi za zaplače. Plakao je od tuge što mu otac odlazi. Plakao bi on još više... da je znao da će to biti poslednji put da ga je video.


~#~


Od sledeceg chaptera se nastavlja tamo gde sam stala. Keep your eyes open for an update! Cheers! :**
Back to top Go down
View user profile
Die Kaiserin
Nice fan
Nice fan
avatar

Number of posts : 261
Age : 23
ËîęŕöčĽŕ : :)
Registration date : 2009-06-04

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Sun Oct 18, 2009 11:17 am

Sad me jos vise zanima sta ce biti...Tom nije obican djecak??
hmm...
Back to top Go down
View user profile
diamond.luxury
VIP member
VIP member
avatar

Number of posts : 4267
Age : 23
ËîęŕöčĽŕ : Tom's left egg *enjoying*
Registration date : 2008-11-12

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Sun Oct 18, 2009 11:05 pm

O_O
tako misteriozno.,,.vise ne mogu da pohvatam sve konce.,,.xP
ali rly,..,ovo je extra.,,.predivno,.,.ah.,,.Tommy boy <333
i da,ja sam Jovana-Kali kako god.,,.^-^
Back to top Go down
View user profile http://www.myspace.com/l0st_princess
*^forgotten^*
Funtastic fan
Funtastic fan
avatar

Number of posts : 2404
Age : 21
ËîęŕöčĽŕ : Sa Tomom u mom svetu
Registration date : 2008-10-19

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Wed Oct 21, 2009 4:20 pm

ovo je predobro (:
ti si genijalac...
a tom nije bas obican? O.o
liiiiiiike to xD <33

ocem novi chap Very Happy
Back to top Go down
View user profile http://justaddwater.top-talk.net
Schrei_or_die
VIP member
VIP member
avatar

Number of posts : 466
Age : 24
ËîęŕöčĽŕ : Fantasy world with my bishounen x)
Registration date : 2008-06-21

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Tue Oct 27, 2009 10:00 pm

Ej, hvala vam! Smile))))))))))))))) Vrlo ste pametni i drago mi je da ste koliko-toliko phvatali sta se desava. A hvala i za titulu genijalca. xD Divan kompliment. Smile Majke mi, kraljevi ste!


~#~


17. Chapter – Samo njih dvoje



"Srećo!" - rekla je Simon, privukavši ga u kostolomni zagrljaj. Tom joj je dozvolio da ga grli jedno deset sekundi, pre nego što se izmigoljio iz njenog čeličnog zahvata.

Majko...

"Kako je bilo u lovu?" - upitala je, tutnuvši mu košaru punu prljavog povrća u ruke.


Nisam nigde otišao, Majko... Vidi me, tu sam!


Majka mu uputi saosećajan pogled dok je kačila ogrtač na kačalicu.

"Biće bolje, sine, biće bolje." - rekla mu je umilno.

Tom se tužno osmehnu.


Hvala, Majko... Ali... Nisam želeo to da čujem...

"Idi, Tome, odmori se dok pripremim ručak. Sigurno te je umorilo da jurcaš po toj planini celu noć."

Da, Majko... Vrlo sam umoran... Želim samo da spavam...


„Tome!“

Majko...


„Tome!“

Pustite me... Samo bih da budem sa njom...

„Tome, sklanjaj se sa puta!“

Snažne ruke dohvatiše momka za ramena i podigoše ga na noge.

Tom polovično podiže kapke. Figura ispred njega je bila izuzetno zamućena, tako da ništa nije mogao da razume. Glasovi su bili neprirodno visoki i nejasni. Jedino što je bilo jasno, bila je slika njegove majke koja mu se prikazivala pred očima svaki put kada bi ih zaklopio.

Tako mu je bilo prijatnije. Radije bi gledao svoju majku nego trepeo ove užasne siluete. Zatvorio je oči.

Majko...

Nisam bio tu kada sam ti bio potreban.

Majko...

Za sve sam ja kriv.


***


Oh... Moja glava...

To je bila prva misao koja je polu-usnulim dečacima dospela do mozga. Obojica nesvesno podigavše ruku, pokušavši da dotaknu čelo, ali promašiše, i šaka im se očeša o grubu drvenu površinu.

Obojica polako otvoriše oči.

Nalazili su se u nepoznatoj sobi, na starim, trošnim krevetima. Gruba površina koju su upravo dodirnuli je bio drveni zid, kojeg su izjedali termiti. Napokon, pogled im se susrete.

„Bili?“

„Tomi?“

„Gde smo, ah!... to mi?“ – upitao je stariji blizanac, protljavši oči.

Mlađi se uspravi u sedeći položaj i slegnu ramenima. „Ne znam.“

Odjednom, blizanci pretrnuše, čuvši glasove iza zatvorenih vrata.

„... ih ne možemo ostaviti na cedilu, Betine!“

„Oni su skoro punoletni, Peter! Ne možeš da očekuješ od mene da podržim tu tvoju ludu ideju da im izigravamo roditelje! Bože nam pomozi, jedva imamo dovoljno i za sebe!“

„Oni su sasvim sami na ovom svetu, ženska glavo! Oni su deca mog starog prijatelja! Ne mogu da ih ostavim da umru na hladnoći i da živim sa tim.“

„Odustajem, Petere, ti čini kako hoćeš. Samo se nadam da si računao na činjenicu da će celo naselje okretati glavu od njih sada kada je Simon spaljena kao veštica i da si mislio o tome kako će se to odraziti na naš ugled i tvoj posao!“

Bil i Tom se pogledaše. Bil se polako vratio u ležeći položaj i uronio glavu u jastuk. Tom se ugrize za usnu. Pustio je nevine suze da mu klize niz lice.

„Mislio sam da je sve samo san.“ – čuo je Bilov drhtav glas.

Tom odmahnu glavom, čvrsto sklopivši oči.

„Sve je stvarno, baš kao i razgovor kojeg smo čuli.“

„Tome!“ Bil je naglo skočio sa svog kreveta, i privio se uz Toma. „Sve je ovo moja krivica!“

Tom ga zbunjeno pogleda. „O čemu to pričaš?“

„Onaj gad Robert... Vređao te je! Tebe i Elenu! Nisam mogao da dozvolim da mu to prođe nekažnjeno!“

Tom zaprepašćenu uzdahnu. „Š-šta?“

„Izazvao me je na dvoboj! I... pobedio sam ga... Ali ga nisam ubio.“

„Nisi?“

„Ne! Gad mi je rekao da će vas oboje poštovati više! Ali sada... Ona je mrtva, Tome...“

Tom obgrli brata oko struka, poljubivši mu kosu. „Nisi imao izbora. I ja bih tako učinio.“

Bil podiže glavu, gledajući svog brata suznim očima,

„Obećaj mi da, ma šta da se desi, nećeš me napustiti!“

Tom pritisnu bratovljevo telo bliže k svom i uroni glavu u njegovu kosu. „Obećavam. I ti obećaj meni!“

Osetio je kako se Bilova glava, koja je ponovo bila prilepljena uz njegov vrat, polako pomera gore-dole.

„Zusammen.“ – prošaputao je Bil kroz suze.

Tom klimnu glavom, duboko uzdahnuvši.

„Zusammen.“ – prošaputao je i on, osetivši kako mu novi talas suza napušta oči.

Sada smo samo nas dvojica ostali.


***


Peter polako otvori vrata spavaće sobe, provirivši unutra. Tužan, ganut osmeh mu se pojavi na licu na prizor.

Braća su ležala na istom krevetu, zagrljeni i već uveliko u zemlji snova. Obojici je vlažan trag suza bio očit na licu, ali ipak, zadovoljan osmeh im je počivao na usnama. Jer sada su bili na jedinom mestu koje je za njih bilo sigurno. Bili su u rukama onog drugog.

Krenuo je da zatvori vrata za sobom, ali ga je omeo mekani glas.

„Gdine Listing... Sačekajte, molim Vas.“

Pomenuta dvojica se ponovo krenuše, suočivši se sa zahvalnim pogledom blizanaca. „Želimo da Vam zahvalimo za vašu pomoć.“ – reče Tom. „Ali nećemo Vam više smetati, pa ćemo da odemo.“

Peter zabrinuto podiže obrve. „O čemu pričaš to, mladiću, nisi uopšte na smetnji...“

„Gdine Peter, u redu je.“ – rekao je Bil. „Ovo su teška vremena, i nikome nije potrebno jedno, kamoli dvoje ljudi više u kući.“

Peter uzdahnu i počeša teme. „Hoćete li makar ostati na ručku?“

Bil i Tom se pogledaše. Naposletku klimnuše glavama. „To bi bilo lepo.“


***


„Samo još malo, Betine... Ah, hvala ti, draga.“ Čovek se ljubazno osmehnu svojoj ženi koja mu je upravo sipala čorbu.

Ona mu uzvrati nategnut osmeh, pre nego što se povukla u spavaću sobu da jede, ostavivši četiri muškarca same.

Bil i Tom su jeli iz svojih činija kao krivci. Znali su kako se ova žena osećala povodom njih i razumeli su je. Ali nisu mogli da se ne naljute na način kojim se ophodila prema svome mužu.

„Koliko smo dugo spavali, Peter?“ – upitao je Bil.

Peter se lagano osmehnu u sebi. „Ne dugo. Par sati. Što me iskreno iznenađuje. Rekao bih da biste trebali da spavate ceo dan, uzevši u obzir šta ste sve danas preživeli.“

Bil čvrsto stisnušu oči. Nije želeo da razgovara o tome.

„Majka nam je uvek govorila da imamo isuviše pozitivne energije. Nikada nam nije bilo potrebno mnogo odmora, a ni vremena da saniramo neke povrede.“

Peter načini skoro neprimetnu reakciju na Tomove poslednje reči. Vidi, vidi... zanimljivo.

„Simon je bila izuzetno pametna i dobra žena.“ – rekao je Peter. „Ne verujem ni u jednu reč onog korumpiranog sveštenika. Simon je bila sve samo ne veštica.“

Tom klimnu glavom. „I dalje ne mogu da poverujem...“ – prošaputao je, segnuvši šaku u pesnicu i prislonivši je uz usne.

Bil ga pogleda. Tome, prestani.

„... I dalje ne mogu da poverujem da... da neko može biti toliko zao... da ženu kao što je bila naša Majka...“ Tom sklopi oči.

Peter mu stavi ruku na rame kao znak podrške.

Bil, sa druge strane. „Tome, ćuti!“ – vrisnuo je, skočivši na noge. „Samo ćuti, hoćeš li?“ I rekavši to, on izlete napolje.

Tom podiže pogled na vrata i krenu da ustane, ali Peterova ruka koja mu je i dalje bila na ramenu ga zadrža.

„Pusti ga, Tome.“ – rekao je. „Postoje trenuci kada čak i reči podrške... mogu da učine stvari samo gorim.“


~#~


YAY! Malo duze! Very Happy Kakava sam ja pacenica... xD Za one koji ne uce Nemacki, "Zusammen" znaci "Zajedno". :* Obratite paznju na sledeci chapter! Veoma je vazan!


Last edited by Schrei_or_die on Tue Oct 27, 2009 10:48 pm; edited 1 time in total
Back to top Go down
View user profile
*^forgotten^*
Funtastic fan
Funtastic fan
avatar

Number of posts : 2404
Age : 21
ËîęŕöčĽŕ : Sa Tomom u mom svetu
Registration date : 2008-10-19

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Tue Oct 27, 2009 10:46 pm

Ajoj...
Sad
jadni.. sad zbog ovih svinja im je umrla majka a i oni su svima cudni Sad

aaa.. boki PREDOBRO!
vise nemam reci kojima bih ovo opisala..
samo nam daj taj chap Very Happy
Back to top Go down
View user profile http://justaddwater.top-talk.net
MilaKaulitzYukiUchiha
Great fan
Great fan
avatar

Number of posts : 400
Age : 23
ËîęŕöčĽŕ : Macedonia.. living the eternity with the vampire Lestat
Registration date : 2008-05-03

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Tue Oct 27, 2009 11:25 pm

Neznam vise sta da kazem, svi su mi reci nestali .. znas ti kako je ovo najbolje kao i sve sto si pisala
Back to top Go down
View user profile http://www.myspace.com/milakaulitzhighmore
Die Kaiserin
Nice fan
Nice fan
avatar

Number of posts : 261
Age : 23
ËîęŕöčĽŕ : :)
Registration date : 2009-06-04

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Tue Oct 27, 2009 11:28 pm

ovo jee jedna tako neobicna ff....
stvarno mogu samo nagadati sta ce da bude dalje:D
ii daj nam taj chapp
maa ti si fenomenalna:)
Back to top Go down
View user profile
xXx~MakyundBill~xXx
Administrator
Administrator
avatar

Number of posts : 2303
Age : 25
ËîęŕöčĽŕ : Sa Billom na pustom ostrvu!!!!!
Registration date : 2008-04-12

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Wed Oct 28, 2009 1:46 am

Bojana ovo je super...znaci nikada me ni jeda ff nije ovoliko odusevljavao iznova i iznova.....

__________________________________________________
Back to top Go down
View user profile http://th-4ever.bigforumpro.com
diamond.luxury
VIP member
VIP member
avatar

Number of posts : 4267
Age : 23
ËîęŕöčĽŕ : Tom's left egg *enjoying*
Registration date : 2008-11-12

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Thu Oct 29, 2009 12:42 am

Ma bice njima dobro,pogotovo Tomu kada mu ja dodjem Very Happy
Haha,salim se,nije smesno..Izdrzace oni nekako,jaki su ^-^
Ali,opet mi ih je zao Sad
Chapp je PREDOBAR kao i svaki,odusevljena sam ^-^ <333
Back to top Go down
View user profile http://www.myspace.com/l0st_princess
Schrei_or_die
VIP member
VIP member
avatar

Number of posts : 466
Age : 24
ËîęŕöčĽŕ : Fantasy world with my bishounen x)
Registration date : 2008-06-21

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Fri Nov 06, 2009 9:28 pm

Kome sam nedostajala? Smile))))))))) Hvala na komovima! Mwah! :*


~#~


18. Chapter – Put Heroja



Tom povrati pogled na Petera. Čovekov ozbiljan, mudar izraz lica mu je ulivao poverenje. On klimnu glavom i spusti se u stolicu.

„Voleo bih da je makar Otac tu.“ – rekao je. „On bi znao šta da radi.“

Peter se slabašno osmehnu i spusti ruku s mladića. „Pa, sada... Tvoja majka je bila optužena za ubistvo tvog oca.“ – rekao je. „Tako da to ne bi bilo moguće.

„Moj Otac...“ – prošaputa Tom odjednom. „Kako je on uopšte i umro?“

Georg, koji se svo vreme ponašao nezainteresovano, uputio je, primeti Tom, brz pogled svom ocu, pre nego što ga je vratio na čorbu.

„Ubijen je.“ – rekao je Peter nonšalantno. „Znaš to.“

Tom ga pogleda. „Znate na šta mislim.“ – prosikta. „Ko ga je ubio? Zašto? Vi ste ponekad išli sa njim na putovanja, gdine Peter, vi biste znali!“

Peter izbegnu njegov pogled. „Georg, mislim da bi onaj mač trebao da se ohladi do sada.“ – rekao je. „Prošetaj do kovačnice i izvadi ga iz vode.“ – dodao je, uputivši sinu značajan pogled.

Georg klimnu glavom i žurno izađe na zadnja vrata.

Tom je nastavio da gleda u Petera, iščekujući odgovor. Bio je siguran da je Peter nešto znao, ali da li je namerno promenio temu.

„Pre svega, Tome.“ – počeo je Peter ozbiljno, gledajući ispred sebe. „Imaj na umu da je sve ovo vrlo komplikovano i nerazumljivo, motreći na činjenicu da ni ja ne znam sve.“

Tom se odmah pretvorio u uši. „Slušam Vas.“ – rekao je, približivši se malo odraslom čoveku.

Peter ga je konačno pogledao. „Pre mnogo godina.“ – počeo je Peter. „Nepoznate sila je započela svetski rat. Bili su nezaustavljivi. Svaki prosečan vojnik je bio jači od tri odrasla i dobro razvijena čoveka. Imali su na prvi pogled obično oružje, ali kada je moj Otac uspeo da usmrti jednog i zapleni mu oružje, čak ni najbolji kovač u državi nije mogao da proceni od čega su mu oklop i mač bili napravljeni.“

Tomove oči se proširiše u iznenađenju. „Neverovatno.“

Peter potvrdno klimnu glavom. „Nije bilo osobe na ovoj planeti da ih se nije plašila. Pričalo se da je njihov vođa polu-Bog. Da je visok nekoliko desetina metara. Da je potomak čuvenog Ahila! Ali, niko ga nikada nije video... sve dok jednog dana...“

Peter usmeri pogled ka vratima na koje je Georg izašao, pa ka vratima za kojih je Betine jela i na kraju, ka vratima na koje je Bil izašao.

Shvativši da je ovaj deo veoma važan, Tom se još više približi Peteru.

„Devojka je izrasla u našem selu pre trideset godina. Bila je prelepa. Bila je zanosna. Ne sećam se da je postojao jedan jedini muškarac koji je nije želeo. Iz drugih država, plemići su dolazili da je prose. Ali ona je odbijala. Volela je ovo selo i bila je srećno zaljubljena u mladića. Ipak. Jednog dana, čuvena sila je napala i naše selo. Međutim, jedino što mu je nedostajalo sledećeg jutra, bila je izvesna devojka.“

Tom podiže obrve. „Došli su samo po nju?“

Peter se nasmeja Tomovoj nevinosti, bez trunke humora. „U ovom selu nema ničega posebnog i značajnog. Ona je bila jedini njegov ukras. Videćeš i sam jednog dana, da radi lepe žene, muškarac bi otišao toliko daleko da izgubi sve što mu je ikada značilo.“

Tom oseti kako mu se krv penje visoko u obraze.

Prva mu je na pamet pala devojka iz šume, kao i obećanje koje je dao Bilu ranije tog dana.

Ne bih valjda...?

„U svakom slučaju, devojka je nestala. I nije je bilo godinu dana. Kada se vratila, bila je na rubu smrti. Potražila je sklonište kod momka kojeg je nekada volela. Sa sobom je nosila muško dete.“

Tomova donja usna se spusti za par centimetara. Imao je predstavu kuda je sve ovo vodilo.

Suvo je progutao. „A to dete je bio...“

„... Jorg Kaulic, da.“


***


Bil je sedeo na kućnom praki Listingovih i durio se.

„Krelac.“ – promrmljao je sebi u bradu. „Zašto mora da započinje razgovor o tome, kada on dobro zna da ja...“

Dečak je čvrsto sklopio oči i ugrizao unutrašnjost obraza.

Kakav si ti to muškarac, Bile, šta bi otac rekao?, prekorio je sebe samoga.

Ali nije mogao protiv toga. Činjenica je da je izgubio oba roditelja u kratkom vremenskom periodu. Jorga pre šest godina, Simon ovog jutra. A još uvek je bio tako mlad...

„Samo se nadam da si računao na činjenicu da će celo naselje okretati glavu od njih sada kada je Simon spaljena kao veštica...“

Rospija je u pravu. Svi u selu će okretati glave od njih. Sasvim su sa...

Elena!

Bil poskoči na noge i upusti se u trku s vetrom preko sela, ignorišući čudne poglede koji su ga usput sretali.

Sve dok stvar nije postala ozbiljna.

„To je veštičije dete!“ – vrisnula je obližnja starica, upirući prstom u njega.

Bil je prošao pored nje, ošinuvši je pogledom.

„Kuku! Živa vatra mu je u očima! To su oči demona! Demona, kažem vam!“ – povika žena, povukavši se dalje od njega.

Bil zastade, okrenuvši se da pogleda okupljanu rulju, koja mu je uzvraćala pogled pun mržnje.

Malo dete se probilo iz redova naroda i sagelo se, izabravši najveći kamen sa zemlje. Zatim je taj kamen bacio ka Bilu.

Dečak je imao brze reflekse, i izbeže ga.

„Šta?!“ – vrisnu on, dohvativši se svog mača. „Šta vam je?!“

„Evo šta nam je!“ – dovuknu mu jedan čovek, takođe bacivši kamen na njega.

Svi ostali su pretili njegov primer.

Bil je brzo izvukao mač i, zahvaljujući svojim zadivljujućim mačevalačkim sposobnostima, uspeo je da se odbrani od svakog napada.

Koncentracija, koncentracija, koncetra...

Među raznim glasovima mržnje, našao se jedan pun briga i ljubavi.

„BILE! NE!“

Koncen... Šta?!

„Elena!“ – viknu on u užasu.

Njeno lice, prekriveno suzama je bilo poslednje što je video.


***


„...sam mogla da ga ostavim, Oče...“

„... zanima me, Elena, hoću da ga izba...“

„... Oče, preklinjem Te...“

„... moraš da shvatiš, draga, on je sin veštice...“

„... Simon Kaulitz nije bila veštica!“

„Ti to ne možeš znati...“

„Sve je to bila samo nameštaljka.“

Elena spusti pogled na dečaka čije je čelo upravo hladila mokrom krpom i uzdahnu kada je primetila da je budan.

„Bili...“ – prošaputala je nežno. „Kako se osećaš?“

Bil se podiže u sedeći položaj, protrljavši oči. „Dobro sam.“ – rekao je. „Hvala ti.“

Grub, ironičan glas ispuni prostoriju. „Nameštaljka, nije nego! Ta žena je dobila ono što je zaslužila!“

To je bilo dovoljno da se Bilov temperament ponovo stavi na kocku.

Tako je naglo cimnuo glavu u Klausovom pravcu, da je odmah osetio kako mu nesvestica ponovo nadolazi.

„Sto mu...“ – prosiktao je kroz stisnute zube, uhvativši se za glavu.

„Bili!“ – uzviknu Elena, postavivši mu ruku na rame.

Klausove oči se suziše.

„Dobro sam.“ – ponovio je Bil, ponovo podigavši pogld na starijeg čoveka. „Moja Majka nije bila veštica.“ – rekao mu je vrlo jasno i razgovetno. „I baš iz tog razloga što sam kaznio osobu koja joj ju je nepoštovala, ovo joj se desilo.“ Bil je ustao s kreveta, ne obazirući se na Elenine proteste. „Ali garantujem vam, o, cenjeni kožaru, više nikada neću napraviti sličnu grešku. Više nikoga neću ostaviti živim.“

Uprkos čovekovom hladnom eksterijeru, Bil je primetio iskricu straha u njegovim očima, kada je posegnuo za svojim mačem koji je bio na obližnjem stolu.

„Elena.“ – rekao je Bil, okrenuvši se ka devojci. „Mogu li da razgovaram sa tobom?“

Elena uputi stidljiv pogled svome ocu.

On frknu. „Ni slučajno.“ – rekao je, uhvativši Elenu za ruku, i povukavši je ka sebi. „Ne znam gde si učio o dobru i zlu, mladiću, ali da se usudiš da me takvo nešto pitaš...“

„Nisam vas pitao.“ – rekao mu je Bil hladno. „Pitao sam Elenu.“

I rekavši to, zgrabio je devoju i cimnuo je iz ruku njenog oca. Zatim ju je poveo napolje sa sobom, ignorišući Klausove pretnje i lažna obećanja.


~#~


I sledeci chapp ce biti vrlo vazan. Smile
Back to top Go down
View user profile
*^forgotten^*
Funtastic fan
Funtastic fan
avatar

Number of posts : 2404
Age : 21
ËîęŕöčĽŕ : Sa Tomom u mom svetu
Registration date : 2008-10-19

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Fri Nov 06, 2009 9:52 pm

AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA.....

Znaci , sad si napisala najbolji chap u zivotu!!!!! xD
Ovo je sve tako misteriozno i zanimljivo ...
NMG DA OPISEM TO Very Happy

Hocu taj vazan chap brzo Very Happy
Back to top Go down
View user profile http://justaddwater.top-talk.net
xXx~MakyundBill~xXx
Administrator
Administrator
avatar

Number of posts : 2303
Age : 25
ËîęŕöčĽŕ : Sa Billom na pustom ostrvu!!!!!
Registration date : 2008-04-12

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Fri Nov 06, 2009 10:59 pm

aaaaaaaaaaaaaaa ovo je neverovatno...znaci aaaaaaaaa...sta li ce se sada desiti....omg......
ovaj elenin otac je bas uporan..stvarno pocinje da me nervira...

__________________________________________________
Back to top Go down
View user profile http://th-4ever.bigforumpro.com
Die Kaiserin
Nice fan
Nice fan
avatar

Number of posts : 261
Age : 23
ËîęŕöčĽŕ : :)
Registration date : 2009-06-04

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Fri Nov 06, 2009 11:17 pm

Jaoo Boki ovo je najbolji chapp dosada!!!!
i pozuri sa sledecim:D
kako je Elena divnaa:)
Back to top Go down
View user profile
Schrei_or_die
VIP member
VIP member
avatar

Number of posts : 466
Age : 24
ËîęŕöčĽŕ : Fantasy world with my bishounen x)
Registration date : 2008-06-21

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Wed Nov 11, 2009 4:51 pm

Ah, hvala, hvala. Smile))))))))) Da, i meni se Elena sve vise svidja, u pocetku me je nervirala.

U svakom slucaju... Obecani chapp stize! Smile))))))))


~#~


19. Chapter - Put heroja II deo





Osetivši kako mu se grudi napinju, Tom duboko uzdahnu nekoliko puta, boreći se za dah.

Ceo život je mislio da je dobro poznavao svog oca. A sada je saznao o drugom poglavlju njegovog života, i imao je osećaj kao da se radi o kompletnom strancu.

Da sve bude još gore, mislim da je ovo samo početak.

Peter ustade i nali vodu iz svoje čuture u dečakovu čašu.

"Popij malo." - rekao je glasom punim podrške.

Tom drhtavo primi čašu i ispi njen sadržaj. Kada se malo smirio, spustio je čašu na sto i klimnuo glavom.

"Uvek sam znao da ima mnogo toga što ne znam." - prošaputao je, gledajući u čašu. "Ali, čuvši sve ovo od Vas... N-Ne znam šta sve mogu da očekujem."

Peter se nasmeja. "Ima mnogo toga što ni sam ne znam, momče. Ima još toga što ćeš morati sam da oktriješ."

Tom sklopi oči i polako odmahnu glavom. "Ne." - rekao je. "Vi znate još toga. Gdine, Peter, molim Vas." Ponovo je otvorio oči, uputivši pogled u Peterovom pravcu. "Morate mi reći sve što znate."

Peter izbeže njegov pogled. "Tvoj Otac je bio misterija." - rekao je, a stisak oko njegove čaše se pojača. "Uvek je pazio šta i koliko kome govori. Bio je pametan i sposoban čovek. Radio je stvari kakve ti ne bi pale na pamet."

Tom lupi pasnicom od sto od frustracije. "Ali Vi znate!" - zaurla. "Znate i morate mi reći! Ukoliko sam potomak te sile, moj i Bilov život je u uposnosti! Zato moram da znam sa čime se suočavam"

Tišina isprati njegove reči.

"To isto je govorio i Jorg." - rekao je Peter posle duže pauze. "I zato je platio glavom."

Tomove oči se suziše od gneva. "Ne govorite tako o mom Ocu!" - prosikta on. "Kažite mi zašto je putovao!"

Tajac još jednom zavlada atmosferom.

"Tvoj Otac je znao sa čime se suočavao." - prošaputa Peter. "Jedini razlog zbog kojeg vas je napuštao i odlazio na duga putovanja bio je... zato što je želeo da zaštiti i vas i sebe."

Tom se nasmeja bez trunke radosti. "Može li to malo specifičnije?" - upitao je lažno slatkim glasom.

Peter ga pogleda iskosa. "Ukoliko želiš da čuješ ostatak, dečače, zamolio bih te za malo poštovanja u mojoj rođenoj kući."

Tom pognu glavu i zaćuta.

"U svakom slučaju, Jorg je znao šta je bio. Znao je da je bio rezultat pogrešne rase. Primetilo se od početka da je bio drugačiji. Bio je briljantan u svemu. Čula su mu bila mnogo oštrija od čula druge dece. Mogao je da vidi po mraku, gotovo kao po danu, mogao je da čuje srnu kako čupa travu na nekoliko metara od sebe, mogao je da trči i da se kreće brže i spretnije od ostalih dečaka na časovima mačevanja."

Peter uzdahnu, masirajući čelo.

"A onda je nestao. I to istog dana kada su se pojavili čudni maskirani ljudi, koji su ispitivali celo selo u potrazi za njim. Ali niko nije znao gde je otišao. A kada se vratio, odbijao je da nam išta govori."

"A kada ste Vi išli sa njim?" - upita Tom.

Peter se tužno nasmeja. "Nikada nisam otišao sa njim."

Tomove oči se proširiše. "Molim?" - prošaputao je. "Ali, Vi..."

"Kada je poslednji put napustio varoš pre šest godina", prekide ga Peter, "kontaktirao me je na brzinu, moleći me da mu donesem mač kojeg je naručio, jer je morao pod hitno da ode. Kao što je tražio,iskrao sam se u sred noći, pošavši da se sretnem sa njim na šumskoj dolini. Ono što sam video..." Peter prekri rukama lice i drhtavo uzdahnu.

"Nikada neću zaboraviti ono što sam video. To je bio najgori prizor kojem sam prisustvovao... i moja najveća greška."

Tom sklopi oči u strahu od onoga što bi mogao čuti. "Slušam Vas." - prošaputao je.

"Čovek koga je selo prozvalo za kukavicu, jer je redovno napuštao svoju porodicu... umro je štiteći je."

Tom širom otvori oči u šoku. Uhvatio je Petera za mišice i uneo mu se u lice.

"Recite mi, molim Vas!"

Peter slomljeno pogleda u dečaka.

"Maskirani ljudi su ga terali da pođe sa njima. Odbio je. Zatim su ga mučili, pokušavajući da ga nateraju da im otkrije identitete njegove dece. Ali on ih je napao. Međutim, njih je bilo dvojica i... ubili su ga."

Peter ponovo pognu glavu.

Tom je ugrizao donju usnu i očajnički se uhvatio za kosu.

"Nije bilo potrebe za tim..." - prošaputao je. "Mogli su samo da uđu u selo i da potraže decu Jorga Kaulitza."

Peter odmahnu glavom.

"Nije bilo vremena. Zemlja je bila u ratu. A napravili su ogromnu grešku što su ga ubili, jer je on bio potreban njihovom narodu. Sigurno su već učinilo dovoljno da navuku gnev svom gospodaru."

Tomove ruke se spustiše na njegovo lice.

Umro je da bi nas zaštitio... Tom čvrsto stisnu oči, osetivši nadolazeći talas suza.

"Sve ovo radim radi Vas, deco. Možda ti se sada ovo ne čini pravedno, ali jednom ćeš razumeti poentu mojih dela. Razumećeš da ovo radim baš iz tog razloga što sam muž i što sam otac. To je, na kraju krajeva, dužnost čoveka.“

Dečak uhvati sebe kako odmahuje glavom. Spustio je ruke s lica i duboko uzdahnuo. Prve suze su mu već kapale niz obraze.

„Zašto, Peter?" - prošaputao je. "Zašto bi ljudi rizikovali svoj život za domovinu?“

Peter ga ozbiljno pogleda, pre nego što je spustio pogled na svoju čašu, koju ponovo obgrli pesnicom.

„Kada neko umre, to je kraj. Njihova prošlost i budućnost... svi snovi koje je nekada imao... oni nestaju zajedno sa njim. Čak iako umre časno, u borbi, kao što su završili i mnogi do sada..." Peter uputi dečaku značajan pogled. "... kao tvoj otac... sve niti koje ga drže za žive su prekinute. Sve, osim jedne... i najvažnije od svih: ljudi. Roditelji, braća, sestre, prijatelji i ljubavnici... ljudi koji su bili važni. A ti ljudi, koje je ostavio, svstavani su zajedno u veliki krug... time što dele sećanja o njemu. Krug prijateljstva, poverenja i žrtve, koji postaje jači i veći kako vreme prolazi."

Peter oseti kako se smeši na sopstvene reči. "To je teško objasniti. Mi svi ostajemo u tom krugu zajedno."

Čovek ustade, okrenuvši dečaku leđa i naslonivši se na prozor, a osmeh mu izbledi. "Nemamo izbora." - prošaputao je. "To nam je važno.“
Back to top Go down
View user profile
MilaKaulitzYukiUchiha
Great fan
Great fan
avatar

Number of posts : 400
Age : 23
ËîęŕöčĽŕ : Macedonia.. living the eternity with the vampire Lestat
Registration date : 2008-05-03

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Wed Nov 11, 2009 11:10 pm

Speachless ...
Shocked
<333333
Back to top Go down
View user profile http://www.myspace.com/milakaulitzhighmore
xXx~MakyundBill~xXx
Administrator
Administrator
avatar

Number of posts : 2303
Age : 25
ËîęŕöčĽŕ : Sa Billom na pustom ostrvu!!!!!
Registration date : 2008-04-12

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Thu Nov 12, 2009 4:42 am

wow...znaci...omg......ne verujem.....mnogo dobro opisano...i chap je jedan odnajboljih....

__________________________________________________
Back to top Go down
View user profile http://th-4ever.bigforumpro.com
*^forgotten^*
Funtastic fan
Funtastic fan
avatar

Number of posts : 2404
Age : 21
ËîęŕöčĽŕ : Sa Tomom u mom svetu
Registration date : 2008-10-19

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Thu Nov 12, 2009 12:00 pm

MilaKaulitzYukiUchiha wrote:
Speachless ...
Shocked
<333333
Back to top Go down
View user profile http://justaddwater.top-talk.net
Schrei_or_die
VIP member
VIP member
avatar

Number of posts : 466
Age : 24
ËîęŕöčĽŕ : Fantasy world with my bishounen x)
Registration date : 2008-06-21

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Thu Nov 12, 2009 11:21 pm

Ohhhh, hvala, bas lepo od vas. Smile Mada je ovo poslednji chapter. Odlucila sam da prestanem da pisem.
Back to top Go down
View user profile
MilaKaulitzYukiUchiha
Great fan
Great fan
avatar

Number of posts : 400
Age : 23
ËîęŕöčĽŕ : Macedonia.. living the eternity with the vampire Lestat
Registration date : 2008-05-03

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Fri Nov 13, 2009 2:50 am

WHAT?
ARE YOU NORMAL?
NEMOZHESH TEK TAKO PRESTATI!
MORASH ZAVRSHITI PRICHU !!
Evil or Very Mad Sad
Back to top Go down
View user profile http://www.myspace.com/milakaulitzhighmore
Sponsored content




PostSubject: Re: Until the day we are reborn   

Back to top Go down
 
Until the day we are reborn
View previous topic View next topic Back to top 
Page 6 of 10Go to page : Previous  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10  Next
 Similar topics
-
» Katekyo Hitman Reborn

Permissions in this forum:You cannot reply to topics in this forum
Tokio Hotel in Serbian hearts :: Tokio Hotel :: Multichapter-
Jump to: