Tokio Hotel in Serbian hearts

TH 4ever the best band in the world!
 
HomeFAQSearchRegisterLog in

Share | 
 

 Until the day we are reborn

View previous topic View next topic Go down 
Go to page : 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10  Next
AuthorMessage
Schrei_or_die
VIP member
VIP member
avatar

Number of posts : 466
Age : 24
ËîęŕöčĽŕ : Fantasy world with my bishounen x)
Registration date : 2008-06-21

PostSubject: Until the day we are reborn   Fri May 29, 2009 10:15 pm

Dragi moji, verovali ili ne, ali vratila sam se! I to puna energije, srecna i zaljubljena, sa najboljim internetom na svetu! Izvinjavam se zbog OGROMNOG cekanja, ali nadam se da ce se isplatiti novim ff. Uzivajte!!!


~#~


1. Chapter - Vanzemaljska lepota



Prolećni povetarac je još jednom promenio smer kretanja, noseći sa sobom miris mlade srne preko čijeg krzna je upravo prešao. Usmerio ga je pravo ka srcu šume, gde je stajao 17 - ogodišnji dečak duge plave kose i smeđih očiju. Visoko je uzdigao glavu i onjušio vazduh. Ta ista srna, koja mu je bila meta, nije bila previše daleko, tako da je za svaki slučaj podigao svoj luk kako bi svakog trenutka bio spreman da nacilja. Već je bila noć, i njemu se žurilo da stigne kući sa mesom kojim bi prehranio svoju porodicu.

Dečaku je bilo ime Tom. Otkako je njegov otac umro, na njega i na njegovog brata je pala dužnost da izdržavaju porodicu, ali je njegov blizanac danas bio zauzet brigom oko bolesnog konja, tako da nije mogao da pođe u lov.

Tom se spustio dole, oslonivši se jednim kolenom o zemlju kako bi osmotrio trag u blatu. Blato i dalje nije bilo stvrdnuto, što je značilo da je trag svež, i da je mladunče srne zaista prošlo ovuda.

Nastavio je da hoda, dovoljno oprezno da ne bi privukao pažnju životinja, a opet, dovoljno brzo, da bi stigao kući do zore.

Za pojasom mu je visio lovački nož, čija je drška bila obmotana jelenskom kožom, i očeva stara čutura s vodom. Fini luk kojeg mu je otac izradio je još uvek bio nategnut u nadi da će uskoro biti korišćen. Na leđima mu je visila stara krpena torba za meso, umrljana krvlju.

Nakon dvadeset napetih minuta, Tom je ugledao proplanak koji je bio blago obasjan mesečinom. Na njemu su pasle dve srne; mladunče i njegova majka. Dok mu je strah da će pogrešiti pulsirao u venama, mladić je stao iza velikog hrasta i podigao luk drhtavom rukom. Još nikada nije sam lovio, tako da nije bio siguran u sebe u ovom trenutku. Pošto nije imao hrane sa sobom, ne bi mogao da juri jelene preko cele planine, već bi morao da se vrati kući praznih ruku.

Drhtavo uzdahnuvši, olizao je usne i spremio se da nacilja. Baš je hteo da odapne, kada mu je čudna prilika omela pažnju.

Devojka, krećući se lagano poput Sunčevog zraka, polako se približavala životinjama. Iako je mesečina bila blaga, jasno se videlo da je njena lepota vanzemaljska. Koža joj je bila najbleđe nijanse koje je Tom video, toliko blede da je čak i pomalo svetlela. Imala je oči jedinstvene boje, između lila i plave. Duga svetla kosa do pojasa joj se blago talasala na skroz otmen način. Brada, obrve i crte lica su joj bile čudnovato uglaste, ali to ju je činilo samo još lepšom. Imala je držanje kraljice, iako je odeća nije baš tako predstavljala. Nosila je običnu kratku belu haljinu, vezanu u struku. Stopala su joj bila bosa, a u ruci je držila malu košaricu.

Njena pojava je bila osetljiva i nevina, ali je opet imala neverovatno veliki uticaj nad dečakom.

Pre nego što se naskroz približila životinjama, zahvatila je nešto iz svoje košare i ponudila ga srnama, načinivši čudan zvuk usnama. Mala srna joj se oprezno približila pre nego što je onjušila sadržaj devojčine ruke, a onda je počela i da ga jede. Devojka se samo nasmešila i pomilovala je po glavi.

Tom je bio toliko omamljan prizorom da je skroz zaboravio na svoj luk, kao i na svoj zadatak. Tek kada je čuo huhtanje sove nekoliko grana iznad sebe, prenuo se iz razmišljanja i pogledao u svoj luk.

Šta sada?, pomislio je, ugrizavši usnu.

Nije mogao da se vrati kući bez mesa, njegovoj porodici je trebalo meso da preživi! Vađenje povrća je tek na jesen! A šta do tada?

A opet... Ako ubije ovu srnu, mogao bi da prepadne ovu devojku, što svakako nije hteo. Ne. Želeo je da joj priđe, da je pita za ime i šta radi tako kasno ovde, na sred šume.

Ali, pre nego što je skupio hrabrost, vetar je još jedno promenio pravac, usmerivši svoju putanju ka devojci i životinjama.

Devojka je unervozeno ustala i onjušila vazduh. Zatim su njene oči poletele pravo ka mestu gde se Tom krio. Tom je osetio čudno golicanje u stomaku kad su im se pogledi ukrstili.

Propšaputala je nešto što Tom nije mogao čuti, pa je hitro pobegla s proplanka, praćena srnama.

Tom je nastavio da gleda, začuđen. Kako je ta devojčica mogla da oseti njegov miris ako su bili udaljeni na oko deset metara i kako je mogla da ga vidi ako je bio sakriven tamom?!

Zatresavši glavom, uputio se kući, nesrećan zbog neuspeha. Ipak je mnogo veći deo njega bio još uvek pod utiskom da je video onakvo biće.

Imao je sreće što je usput naišao na nekoliko zečeva koje je zaklao i ubacio u torbu. Nije bilo dovoljno za ceo mesec, ali će Bil i on ići i sutra u lov.

Brzo je hodao kući, sa željom da stigne što pre. Kilometri su brzo proticali pod njegovim stopama. Uskoro je mogao da vidi sunčeve zrake kako se protežu niz planinu do njegove varoši.

Spustio se niz planinu prečicom koju su Bil i on sami pronašli i ubrzo se našao pred vratima Loitscha, svog gradića. Udisao je jutarnji vazduh punim plućima, ali je njih i dalje nastanjivala krivica. Njegova porodica je ove godine jedva sastavljala kraj s krajem, a on je danas protraćio svoju šansu da je prehrani jer se zagledao u lepu devojku.

Tom oseti kako se blago rumeni na tu pomisao. Bil mu nikada neće dozvoliti da to zaboravi.

"Tome!" Snažan glas ga je trgnuo iz misli. Okrenuo se i ugledao Petera, seoskog kovača kako stoji ispred svoje male radnje.

Dečak se nasmešio i približio se čoveku da bi se rukovali.

"Dobro jutro, gdine Peter." - poželeo je.

"Dobro jutro, momče. Dolaziš iz lova?"

Tom uzdahnu i klimnu glavom.

"Pretpostavljam da nije dobro prošlo."

Tom pognu glavu. "Zaista nije. Bil i ja ćemo ponovo morati sutra u lov."

Dobrodušni čovek ga prijateljski potapša po leđima. "Velike ambicije za nekoga tako mladog. Da već izdržavate porodicu. I vidim da odlično obavljate posao ti i tvoj brat. Pitam se šta će biti s mojim Georgom jednog dana..." - rekao je, uzdahnuvši.

Tom ga prodorno pogleda. "Imao sam to zadovoljstvo da se borim s Georgom pre mesec dana. Izuzetan je." - uverio ga je.

Peterovo lice preplaviše bore, ali se nasmešio dečaku. "Hvala ti."

Tomove usne formiraše osmeh.

"Drago mi je što sam Vas video, gdine, ali morao bih da krenem, Majka me čeka."

Peter klimnu glavom i njih dvojica se ponovo rukovaše. "Pozdravi Bila i reci mu da dođe danas, imam nešto za njega."

"Hvala Vam." - rekao je Tom i nastavi put svojoj kući.

Uskoro ju je i ugledao. Bila je to mala kućica, od pola od drveta, od pola od cigala, malo veća i lepša od kuća koji su je okruživali. Ispred nje je bila skromna baštica sa malo stabala jabuka. Desno od kuće se nalazila staja sa tri konja, dva praseta i nekoliko pilića. Baš kada je Tom hteo da uđe u kuću, vrata se otvoriše i njegov brat blizanac Bil iskoči pred njega.

Bilove oči se izbečiše od iznenađenja kada je video svog brata.

"Tek sad? Mislio sam da ćeš doći u toku noći."

Tom uzdahnu i obrisa čelo rukom.

"Daj da prvo uđem, pa ćemo pričati."

Bil se pomerio s vrata i njih dvojica uđoše u kuću.

Zakoračili su u veliku sobu, osvetljenu sunčevom svetlošću koja je ulazila kroz tri velikih prozora, raspoređenih naokolo. Pod je bio napravljen od drveta, koji je neprestano protestovao ako bi nečija noga vršila pritisak na njega. Na sredini sobe se nalazio stari drveni sto, sa četiri stolice i vunenim stoljnjakom. Levo i desno od stola su se nalazila vrata, jedna su vodila u kuhinju, a druga u Bilovu i Tomovu sobu. Soba njihovih roditelja se nalazila odmah do Bilove i Tomove. U gornjem levom uglu dnevne sobe se nalazio pisaći sto, a u desnom trošni orman u kojem su držali odeću koja im nije bila potrebna određenog godišnjeg doba. Blizu stola se nalazilo malo ognjište, kao i gomila drva koja je bila spremna da se iskoristi u nemilim zimskim danima.

Prvo što je Tom uradio kada je ušao u kuću bilo je da se baci u stolicu, da izvuče svoju čuturu i da se napije kao čovek. A onda je prosuo malo na svoje čelo i obrisao ga svojom tunikom.

Bil sede na stolicu ispred brata i pročisti grlo.

"I?"

Tom uzdahnu i podiže pogled ka plafonu.

"Sutra ideš sa mnom u lov." - rekao je.

Bil skupi usne i zatvori oči. Nije voleo da ide u lov, ali znao je da nema druge, sada kad je otac mrtav. Uvek je Tom odlazio sa njihovim ocem, Jorgom, u planine, u lov, ali otkad je umro, Bil je išao sa Tomom. Ovo je bilo prvi put da Tom ide sam i da se vraća praznih ruku, uopšte.

"Prošao si toliko loše, je li?" - upitao je očajno.

Tom je zabio laktove u sto i prislonio čelo na njih.

"Ulovio sam par zečeva... Ali mi je srna pobegla." To je, na kraju krajeva, bila istina.

Bil zamišljeno protrlja bradu. "Otkud to?"

Tom se premišljao da li da mu kaže. Nikada ništa nije umeo da sakrije od Bila, a često nije ni imao razlog. Ali, sada se osećao glupim. Isuviše glupim.

Bil je primetio izraz na Tomovom licu. Nije mu bilo teško da čita svog brata, jer su oni pravili iste grimase u istim situacijama. Ova Tomova grimasa mu je govorila da Toma nešto muči.

"Šta se desilo?"

Tom je isprepletao prste i oslonio bradu na njih.

"Ja... Nećeš mi verovati šta sam video." - rekao je, sanjivo se osmehnuvši.

I Bil se nasmešio. "Šta si video?"

Tom pročisti grlo i ozbiljno reče. "Čitavu noć sam lovio tu jednu srnu. A negde oko ponoći, naišao sam na proplanak, gde sam video dve srne. Nanišanio sam, ali se onda pojavila neka devojka i nahranila srne nečim. Ne bi mi bio problem da ih ubijem, ali, Bile, ova devojka, ona..." Tom uzdahnu, pokušavši da nađe prave atribute. "... prekrasna je. Vanzemaljski prekrasna. Mislim da nikada do sada nisam video takvu lepotu." - rekao je, a rumenilo mu se prevuklo po obrazima.

Bil ga je gledao širom raširenih očiju. "Nisi valjda zaljubljen?"

Tom se zagrcnu. "Ja, šta? Ne, nikada!" - zakašljao se.

Bil podiže obrve. "Nikada?"

Tom je uspeo da se smiri. "Htedoh reći: ne, nisam! Kako bih, tek sam je video."

Bil mu se osmehnu. "Ali oči ti sijaju na način kakav još nisam video ni na sebi."

Tom je bio zatečen. "Z-zaista? Ne, čini ti se, igra svetlosti."

Bil slegnu ramenima. "Ali zašto nisi ubio srne? Znaš li šta znači dve srne? Ne bih morao da idem u lov jedno dva meseca..." - rekao je, iskreno žaleći zbog činjenice.

Tomu bi neprijatno. "Ne znam, veruj mi. Samo sam stojao tamo i gledao, ali je ta devojčica odjednom osetila nešto u vazduhu i pogledala tačno u mene. Nije mi jasno kako je mogla da me zapazi, budući da sam bio u mrklom mraku. A onda je pobegla, zajedno sa dve srne."

Tišina je zavladala nakon što je Tom završio svoju priču. Bil je zamišljeno trljao bradu.

"Čudno."

Tom se nemo složi sa bratom. A onda mu je palo nešto na pamet.

"Sreo sam Petera u selu kad sam se vraćao. Šalje ti svoje pozdrave i poručuje ti da dođeš do njega."

Bil podiže pogled i zablene se u Toma.

"A, u redu."

"Gde je Majka, uopšte?" - upitao je naglo Tom.

Bil slegnu ramenima. "Otišla je još pre nego što sam se probudio, što je bilo pre oko sat vremena tako da bi trebala uskoro da dođe."

Nije čestito ni završio rečenicu kada se začulo snažno kucanje na vratima.

"Ja ću." - rekoše obojica u isto vreme, a onda se nasmejaše.

"Ne, stvarno, dopusti meni." - rekao je Tom, uputivši se ka vratima.

Bil se samo nasmešio i seo nazad na stolicu.

U međuvremenu je stariji dečak otvorio vrata da bi na pragu ugledao svoju majku, visoku plavu ženu srednjih godina.

"Srećo!" - rekla je Simon, privukavši ga u kostolomni zagrljaj. Tom joj je dozvolio da ga grli jedno deset sekundi, pre nego što se izmigoljio iz njenog čeličnog zahvata.

"Kako je bilo u lovu?" - upitala je, tutnuvši mu košaru punu prljavog povrća u ruke.

Tom uzdahnu. Bilo mu je više muka od tog pitanja.

"Ulovio sam par zečeva..." - promrmljao je postiđeno.

Majka mu uputi saosećajan pogled dok je kačila ogrtač na kačalicu.

"Biće bolje, sine, biće bolje." - rekla mu je umilno.

Tom se tužno osmehnu.

"Gde si bila, Majko?" - upitao je Bil.

Simon mu priđe i poljubi mu vrh nosića.

"Na njivi. Izvadila sam neko povrće da ne umremo od gladi za slučaj da Tom ne bude imao sreće danas."

Tom uzdahnu i prevrnu očima, trudeći se da ga Majka ne vidi. Zašto svi danas konstantno pominju njegov neuspeh?!

Simon je uzela košaru od Toma i odnela je u kuhinju.

"Idi, Tome, odmori se dok pripremim ručak. Sigurno te je umorilo da jurcaš po toj planini celu noć."

Tom klimnu.

"Onda idi i ne zaboravi da sutra rano imate čas mačevanja, obojica."

Bil posla Tomu đavolski osmeh. Tom mu uzvrati i okrenu se ka svojoj sobi.

Čim je ušao, izvadio je šibicu i pripalio sveću koja se nalazila na stočiću odmah pored njegovog kreveta. Njegova soba je bila relativno mala. U njoj su se nalazila samo dva kreveta sa po jednim noćnim stočićem sa svećom, a ispred su nalazio lavor pun vode.

Ne gubivši vreme, Tom je zbacio svoju odeću sa sebe i ubrzo zaspao.


~#~


... Pa? *blink* *blink*
Back to top Go down
View user profile
xXx~MakyundBill~xXx
Administrator
Administrator
avatar

Number of posts : 2303
Age : 25
ËîęŕöčĽŕ : Sa Billom na pustom ostrvu!!!!!
Registration date : 2008-04-12

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Fri May 29, 2009 10:59 pm

Awwwwwwwwww prelepa nesvakidasnja prica....odusevljena sam...jedna od tvojih najboljih...ne ,najbolja je....da u pravu sam,najbolja je....

__________________________________________________
Back to top Go down
View user profile http://th-4ever.bigforumpro.com
JustTheGirl
Funtastic fan
Funtastic fan
avatar

Number of posts : 1049
Age : 23
ËîęŕöčĽŕ : not here...
Registration date : 2008-07-05

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Sat May 30, 2009 12:36 pm

Omg... Skoro da sam zaboravila na tebe i tvoje ficove... Prosot ne mogu da verujem XDDD
Great chap!

P.S. Trebace ti malo vise ficova da se iskupis. LoL
Back to top Go down
View user profile
*^forgotten^*
Funtastic fan
Funtastic fan
avatar

Number of posts : 2404
Age : 21
ËîęŕöčĽŕ : Sa Tomom u mom svetu
Registration date : 2008-10-19

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Sat May 30, 2009 2:18 pm

xXx~MakyundBill~xXx wrote:
Awwwwwwwwww prelepa nesvakidasnja prica....odusevljena sam...jedna od tvojih najboljih...ne ,najbolja je....da u pravu sam,najbolja je....
Back to top Go down
View user profile http://justaddwater.top-talk.net
Toms little perv queen
Super fan
Super fan
avatar

Number of posts : 583
Age : 25
ËîęŕöčĽŕ : Skopje,Macedonia
Registration date : 2008-04-16

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Sat May 30, 2009 3:34 pm

yeeey boki nedostajala si mi ti i tvoje ffove
ovo je sjajna ideja jedva cekam sledeci chapter....mislim da znam sta ce se desiti aaaa
nadam se da ces ceshce biti tu na forumu sada :jump:
Back to top Go down
View user profile
diamond.luxury
VIP member
VIP member
avatar

Number of posts : 4267
Age : 23
ËîęŕöčĽŕ : Tom's left egg *enjoying*
Registration date : 2008-11-12

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Sat May 30, 2009 4:04 pm

JustTheGirl wrote:
Omg... Skoro da sam zaboravila na tebe i tvoje ficove... Prosot ne mogu da verujem XDDD
Great chap!

P.S. Trebace ti malo vise ficova da se iskupis. LoL
B0kiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii,.,backnulla si se..,xixixi.,.,yaaaaaaaaay.,.,
Back to top Go down
View user profile http://www.myspace.com/l0st_princess
Schrei_or_die
VIP member
VIP member
avatar

Number of posts : 466
Age : 24
ËîęŕöčĽŕ : Fantasy world with my bishounen x)
Registration date : 2008-06-21

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Sat May 30, 2009 5:35 pm

Hehehehehehe, hvala narode! Stvarno sam se plasila da sam "zardjala". xD Nisam dugo pisala.

E, da, nisam ni mislila da ce ovaj jedan biti dovoljan. xD Imam toliko ideja da ne znam sta cu s njima. Ali ne stizem da pisem zbog skole... Sad(((((( *ko ju je uopste i izmislio*
Back to top Go down
View user profile
MilaKaulitzYukiUchiha
Great fan
Great fan
avatar

Number of posts : 400
Age : 23
ËîęŕöčĽŕ : Macedonia.. living the eternity with the vampire Lestat
Registration date : 2008-05-03

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Sun May 31, 2009 11:55 am

bokiii tako mi je drago shto si opet tu (:

FF je extra, svidja mi se ideja <333 .. ma naravno da je extra, kada ti to pishesh <33
Back to top Go down
View user profile http://www.myspace.com/milakaulitzhighmore
Schrei_or_die
VIP member
VIP member
avatar

Number of posts : 466
Age : 24
ËîęŕöčĽŕ : Fantasy world with my bishounen x)
Registration date : 2008-06-21

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Sun May 31, 2009 8:36 pm

Da vidimo jesi li u pravu, Jasna. xD


~#~


2. Chapter - Neuništiv


Bilo je kasno i svi stanovnici sela su već odavno bili u zagrljajima sna kada je mračna figura izvirila iza jedne od kuća da osmotri teren. Očigledno ga je radovalo da nikoga nije bilo, jer je brzo izjurio iz svog skrovišta i uputio se glavnom ulicom ka izlazu iz sela. Prošao je pored starog fenjerdžije koji je glasno hrkao, postaknut svojom flašom Ruma, koju je zaštitnički grlio i pored izgladnelih pasa koji su se otimali oko komada mesa, dok se napokon nije našao ispred svog cilja. Stao je ispred stražnjih vrata oronule radnje i pokucao tačno tri puta.

Nije dugo čekao kada se konačno ispred njega pojavio drugi čovek i on u tom mraku prepozna prijateljsko lice kovača Petera.

"Niko te nije video?" - prošaputao je stariji čovek.

Druga osoba odmahnu glavom.

"Vrlo dobro, vrlo dobro, ne želim da svet stekne pogrešnu sliku o tebi. Da li je problem što sam tražio da dođeš kasno uveče?"

"Ne, gdine. Uvek cenim kada odvojite vreme za mene." - odgovorio je mladalački, muški glas.

"Onda, bolje da odmah krenemo. Samo, gde su mi ključevi... a, da."

Peter je zakoračio kroz blato i uputio se ka svojoj radnji, u stopu praćen mladićem. Kada su se našli pred zadnjim vratima radnje, Peter je izvadio set ključeva i izabrao jednog u obliku pera. Gurnuo ga je u katanac i otključao. Okrenuo se da bi dao svom pratiocu znak da ćuti i njih dvojica se ušunjaše u privatni deo radnje.

Čovek je prvo zapalio sveću, i ona obasja lepo lice mladog dečaka, medno smeđih očiju.

Peter je pružio sveću Bilu, pa se sageo i počeo da premešta neke kutije sve dok se nije uspravio, držeći nešto dugo i tanko umotano starim krapama.

Jednu po jednu, Peter je počeo da skida te krpe, sve dok nisu okrile veličanstven komad metala.

Bilove oči zasijaše na prizor. U Peterovim rukama je sada ležao snažan mač, potpuno drugačiji od onakvog kakvog je dobio na treningu, s obzirom da niko od dece nije mogao sebi da priušti dobar mač. Iako drška nije bila zlatna, ili od nekog drugog veličanstvenog materijala, videlo se da je bakar bio izuzetno kvalitetan i da neće lako izdati svog gospodara.

Dečak je pogledao u Petera i pogledi im se ukrstiše. Peter je bio opčinjen Bilovom reakcijom.

"Nije nešto, ali lično sam ga za tebe iskovao, momče. Čuo sam da bi bio najbolji borac tamo da imas pristojan mac, ne onaj kakav dobijate na treninzima. Pomislio sam da zavređuješ da pobedis onog malog bogatasa koji misli da je najbolji."

Bil ugrize donju usnu, a zahvalnost mu preplavi celo lice.

"Gospodine, ja... Ne znam šta da kažem..." - rekao je, dok mu se glas lomio pod emocijama.

Peter odmahnu glavom. "I ne treba. Tvoja mi je reakcija dovoljna. Kao i da znam da ćeš dati sve od sebe da postaneš još bolji."

Bil trepnu. "A šta je sa Georgom, gdine? Zašto i njemu ne iskujete sličan mač?"

"Ne", rekao je Peter ledeno. "Ne želim da se Georg bavi time u budućnosti. Ja, lično, nikada nisam imao talenta za mačevanje, ali ga je Georg nasledio od dede koji je umro u državnoj vojsci. Neko će morati da nasledi moju radnju nakon što ja umrem. Ne želim da moji budući unuci rastu bez oca kao što sam ja rastao..." - rekao je Peter, pomalo stegnuvši mač.

"Nemoj pogrešno da me razumeš dečače, ne želim ja da se tebi desi isto, ali ti si jednostavno rođen za ovo. Sad, ako imaš pameti, klonićeš se vojske, i bavi se nekim drugim mačlevalačkim poslom." - dodao je čovek, nasmešivši se Bilu.

Bil mu uzvrati osmeh.

"Hvala Vam na savetu." - rekao je.

Peter je konačno popustio oko mača i pružio ga Bilu. Dečak podiže drhtavu ruku i dodirnu mač. Bila je to svetinja. Osećao se kao da bi mogao sve na svetu sa tim mačem. Da postane neuništiv. Znao je: Jednoga dana, postaće neuništiv.


***


Lenji zrak jutarnjeg Sunca se provukao kroz staklo prozora i prešao preko oka usnulog dečaka. On je malo zgrčio svoje nežne crte lica, a onda je okrenuo leđa tim nepoželjnim zracima. Baš kada ga je ponovo hvatao san, na vratima sobe se pojavio njegov blizanac, već spreman za novi dan.

"Bile! Ustani!" - rekao je, približivši se bratovljevom krevetu.

Usnuli blizanc je samo nešto promrmljao i podigao ruku da počeše obraz.

Tom je uzdahnuo i počeo da dremusa brata.

"Diži se, mrcino!"

Bil je samo iznervirano podigao ruku i opalio njome po vazduhu, zadovoljan kada je osetio da je pogodio svoju metu.

Drmusanje je namah prestalo.

"To boli, lenjivče! Majka je rekla da te probudim na vreme za vežbe ili će ona doći i sama te probuditi."

Bil je odmah osetio kako mu se oči otvaraju i on iskoči iz kreveta, gotovo mahnito, i uroni ruke u lavor s vodom.

"Ustao sam, ustao!" - rekao je, pljesnuvši vodu po licu.

Iako fina i brižna majka, Simon je prava ljuta guja ako je ne slušaju.

Dok se Bil na brzinu presvlačio, Tom je izvukao svoj mač ispod kreveta i odmotao ga. Jutranje zrak Sunca pogodi staro oružje, ne odbivši se o njega.

Prikriveno se nasmešivši, Bil je izvukao svoj mač i stavio ga je u korice pre nego što je Tom išta video.

Nakon brzog doručka, dečaci su se uputili uobičajnim putem do ograđenog proplanka gde su učili mačevanje. Njihov učitelj, star, ali još uvek snažan, predavao je njima i ostaloj deci iz sela koja su mogla sebi da priušte njegove jeftine časove, sve što je znao o mačevanju. Budući da je i sam nekada bio u državnoj vojsci, bio je veoma uspešan u svom poslu.

Kada su se sva deca pojavila, sela su na travu da, kao i uvek, sačekaju svog učitelja.

"Nadam se da ću te danas dobiti, Kaulic!" - zarežao je Georg kada je Bil seo do njega. "Nedavno sam umalo pobedio Toma, ali danas sam spreman tebe da pobedim!"

Bil se zagonetno nasmešio i okrenuo se oko sebe da vidi gde je Elena. Bilo mu je drago da je vidi kako, kao i uvek, stoji sama, izvan kruga dečaka.

Elena je bila jedina devojka koja je ovde vežbala sa njima i bila je predmet Bilove strasti već neko vreme. Bila je to 16-ogodišnja devojka, krasnih oblina i izgleda, ali gadnog temperamenta. Baš zbog tog temperamenta, Bil je oduvek bio suviše stidljiv da joj priđe, ali danas je bio spreman da počne da joj se udvara. Jedva je čekao da joj pokaže svoj mač.

Ustao je od Georga, namignuo mu i uputio se ka Eleni. Naslonio se na jedno drvo i posmatrao šta radi.

Elena je napravila zamah ka nevidljivom protivniku, pa ga je oštro bocnula u zamišljena rebra. A onda je napravila par koraka u nazad i ponovo krenula na svog saborca, ali se saplela o kamen i pala na kolena.

"O, Bože..." - čuo ju je kako mumla za sebe.

Bil se nasmešio i prišao joj. Ponudio joj je ruku, a ona ga prekorno pogleda, pre nego što je uzdahnula i prihvatila njegovu ruku.

"Video si..." - promrmljala je neodobravajuće.

Bil joj se zabrinuto nasmeši.

"Jesi li dobro?"

Ona nervozno klimnu glavom i skloni šiške s lica.

"Trebalo bi reći učitelju da još jednom pregleda teren. Ne bi trebalo da ovuda ima više predemta o koje se može saplesti." - rekla je, ljutito pogledavši kamen.

Bil podiže jednu obrvu.

"Na pravom terenu, sa pravim neprijateljem, bojim se, nećeš imati vremena da pregledaš teren." - rekao joj je.

"A i pokušaj da nikada ne napadaš prva. Daj mu šansu da se umori. Ti samo treba da budeš skoncentrisana, da bi mogla da predvidiš njegov sledeći napad." - rekao joj je, podigavši njen mač sa zemlje i pruživši joj ga.

Ona ga uze, gledajući s zebnjom u Bila. Ne želi valjda da se bori sa njom sada, zar ne?

"Ali tu je uvek improvizacija. Improvizacija je dobra." - dodao je dečak.

Elena arogantno izvi jednu obrvu. "Improvizacija?"

"Da. Recimo, kreneš ka mojim kolenima, i zato se ja spremim da ih odbranim, ali ti naglo promeniš smer i probodeš mi nežaštićeni deo, ne primer rame." - rekao je Bil, signalizirajući rukom ka pomenutim delovima tela.

Ona je blago klimnula glavom.

Bil se nasmeši, srećan da ga sluša. "Ali pazi na teren. Moraš svo vreme da budeš skoncentrisana. Koncentracija uvek nedostaje mom bratu, to ga ometa da bude najbolji ovde."

Elena pogleda u Toma koji je nedaleko pričao s drugovima.

"Tako i izgleda." - primatila je cinično.

Bil se nasmejao, prateći njen pogled.

"Da. Koncentracija mu u mnogo čemu nedostaje, to jest."

Oni bi sigurno nastavili sa razgovorom, da se njihov učitelj nije pojavio i sva deca poštovanja ustadoše i blago mu se nakloniše.

On ih pozdravi velikim osmehom.

"Sedite."

Kao i obično, deca su sela da saslušaju današnji program.

"Nadam se da ste se zagrejali." - rekao je učitelj, smešeći se deci.

Elena mu je ponosito uzvratila osmeh dok su se dečaci nelagodno promeškoljili.

Učitelj uzdahnu. "Da me više niste dočekali nezagrejani." - rekao je, pokazavši na jednog dečaka. "Roberte, vodi zagrevanje."

Dečaci su stali da izvode razne vežbe za gipkost, dok je Elena stajala po strani i preslišavala se onoga što joj je Bil rekao.

Pokušaj da nikada ne napadaš prva


To je mogla da uradi. Samo je trebala da čeka na napad.

Improvizacija

Ni to ne bi trebalo da bude teško, samo ako pravi, kvalitetan mač ne bude isuviše težak.

Koncentracija

To je najteži deo. Veoma je teško skoncentrisati se i na protivnika i na njegov mač i na svoj mač i na teren, kao i da isključiš sve drugo oko sebe.

Zatresla je glavom. Bil je rekao da to može da se uvežba.

Ali kako?

"U redu, dosta Roberte! Okupite se, okupite se ovamo."

Svi su se okupili oko učitelja i seli na zemlju.

Učitelj ih je sve pogledao, najduže se zadržavši na Bilu i Tomu. Zatim je pripalio svoju lulu i ubacio je usta.

"Danas želim da vas redom gledam. Par po par." - rekao je, kao i svakog meseca.

"I danas ćemo gledati... blizance Kaulic."

Bil i Tom se pogledaše.

"Nas?" - ponovili su u isto vreme.

Učitelj se nasmeja. "Siguran sam da svi umiremo od želje da vidimo kako se Vas dvoje borite; imajte na umu da se svašta može desiti na bojnom polju."

"Ali šta ako..." - promrmljao je Tom. "Šta ako ga povredim?"

Bil prevrnu očima na svog brata. "O, Bože, Tome! Veruj mi, nećeš me povrediti!"

"Mir." - zatražio je učitelj smireno i svađa odmah utihnu. "Zauzmite mesta." - naredio je.

Dok je Tom ustajao, Bil je prošaputao Georgu na uvo: "Gledaj i uči se!"

Stali su na sredinu poljane i zauzeli svoj početni gard.

"Naravno, nećete pokušati da se poubijate", govorio je učitelj. "Ali držite na umu da se borite s pravim mačevima, ma koliko su loši. Izbegavajte udarac u mošnice ili vrat. Možete početi."

Kobna tišina je zavladala dok su dečaci vadili svoje mačeve. Sve dok začuđujući uzdasi nisu ispratili pojavu Bilovog mača.


~#~


xD Nema sanse da za hiljadu godina pogodis sta ce se dalje dogadjati... i da si uspela da pogodis ovo. xD
Back to top Go down
View user profile
Toms little perv queen
Super fan
Super fan
avatar

Number of posts : 583
Age : 25
ËîęŕöčĽŕ : Skopje,Macedonia
Registration date : 2008-04-16

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Sun May 31, 2009 8:56 pm

pa dobro imala sam drugi film u glavi...ovo je puuunoo bolje od to
ali khm khm imam ideju sta bi moglo da se desi Twisted Evil
jedva cekam sledeci chap boggie
Back to top Go down
View user profile
diamond.luxury
VIP member
VIP member
avatar

Number of posts : 4267
Age : 23
ËîęŕöčĽŕ : Tom's left egg *enjoying*
Registration date : 2008-11-12

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Sun May 31, 2009 9:48 pm

wauuuu tebra swaka chxast.,0w0 je extra,,ma dallek0 0d extra.,.pred0br0.,.,i ja jedwa chxekam next chxapp!n_n <3
Back to top Go down
View user profile http://www.myspace.com/l0st_princess
MilaKaulitzYukiUchiha
Great fan
Great fan
avatar

Number of posts : 400
Age : 23
ËîęŕöčĽŕ : Macedonia.. living the eternity with the vampire Lestat
Registration date : 2008-05-03

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Mon Jun 01, 2009 12:09 am

Toms little perv queen wrote:

jedva cekam sledeci chap boggie
Back to top Go down
View user profile http://www.myspace.com/milakaulitzhighmore
xXx~MakyundBill~xXx
Administrator
Administrator
avatar

Number of posts : 2303
Age : 25
ËîęŕöčĽŕ : Sa Billom na pustom ostrvu!!!!!
Registration date : 2008-04-12

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Mon Jun 01, 2009 1:29 am

ja nemam reci...ovo je.....ovo je....znaci nesto naj naj naj bolje sto sam ikada procitala....
nadam se da nece povrediti toma....

__________________________________________________
Back to top Go down
View user profile http://th-4ever.bigforumpro.com
*^forgotten^*
Funtastic fan
Funtastic fan
avatar

Number of posts : 2404
Age : 21
ËîęŕöčĽŕ : Sa Tomom u mom svetu
Registration date : 2008-10-19

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Mon Jun 01, 2009 1:47 pm

Devilish wrote:
wauuuu tebra swaka chxast.,0w0 je extra,,ma dallek0 0d extra.,.pred0br0.,.,i ja jedwa chxekam next chxapp!n_n <3
Back to top Go down
View user profile http://justaddwater.top-talk.net
Schrei_or_die
VIP member
VIP member
avatar

Number of posts : 466
Age : 24
ËîęŕöčĽŕ : Fantasy world with my bishounen x)
Registration date : 2008-06-21

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Mon Jun 01, 2009 7:33 pm

Yaaaaaaay! Svidja vam se!!! *smeje se kao ludak* Hvala!!!


~#~


3. Chapter - Rat



Dok je Bil uživao u pažnji i reakciji svojih drugova, Tomove oči su se proširile na prizor.

"Šta...?"

"Krenite već jednom." - zatražio je učitelj.

Dečaci klimnuše, zatim stadoše da kruže po svojoj putanji, ni jedan ne napustivši očima ovog drugog.

Sve dok, u jednom trenutku, Tom nije krenuo na svog brata i uputio mač ka Bilovim rebrima, samo da bi ga dočekao Bilov mač uz zvonki zvuk, umesto uobičajenog, tupog.

Oni razdvojiše mačeve i nastaviše da kruže. Ovaj put je Bil bio taj da potrči ka Tomu, ciljajući ka Tomovim grudima, ali je i Tom uspeo da spreči napad, odgurnuvši mačem Bila od sebe. Nije mu dao vremena da se oporavi od napada, već je odmah krenuo na njega, što je Bil rado dočekao, i njih dvojica nastaviše da se kreću, uvijajući svoja vitka tela i pokazujući svu svoju veštinu i umeće impresioniranoj deci. Njihovi mačevi su neprestano zveckali i glasno protestovali na svaki novi udarac, ali blizanci se nisu obazirali na njih, samo su se još više ohrabrivali da otvore seriju novih udaraca.

Ponovo su se razdvojili i Bil se umorno, ali zadovoljno nasmešio. Bila mu je namera da impresionira Elenu i strasno se nadao da je u tome uspeo.

Osetivši novi poliv inspiracije, Bil je ponovo jurnuo na Toma, krenuvši ka njegovoj nozi, ali je Tom izveo komplikovani udarac mačem, tako da se Bilu izvrnula ruka i on pade na kolena, i dalje pokušavajući da drži Tomov mač dalje od sebe.

"Ustani, Bile!" - naredio je učitelj. "Ustani!"

Bil klimnu glavom i oliže usne, dok mu je napor preplavio lice.

Kako je ovo moglo da se desi?, upitao je sebe. Nikada ranije mu nije toliko opala koncentracija.

Elena

Naravno.

Dao je sve od sebe da iz glave izbaci sve što ga je okruživalo i da iz sve snage odbije Toma od sebe. Uspeo je u tome, tako da se vratio na noge.

Tom ga je posmatrao sa čudnim izrazom na licu. Da li je to bila ljubomora? Umor? Ili čak... trijumf?

Nije više sačekao ni tren, kad je krenuo na brata i prikovao ga za drvo. Sada ga je imao. Trebao ja samo da načini snažniji trzaj ruke, i izbi će Bilu mač.

Ali...

Bil se u trenutku snašao. Pogledao je Toma svojim velikim očima i prošaputao:

"Ne bi povredio svog brata... zar ne?"

Iako je Tomova koncentracija opala samo na par sekundi, izazvana ovim neočekivanim činom, Bilu je to bilo dovoljno vremena da zamahne svojim mačem i da izbije Tomov iz bratovljeve ruke.

Iznenađenje je preplavilo Tomovo lice.

"Šta...?"

Gledao je svog brata kako se trijumfalno smeši i namiguje svojim drugovima, koji su oduševljeno trčali ka njemu, dok je učitelj pokušavao da izgleda neimpresionirano.

Osetivši kako ljutnja izbija iz njega, Tom se proderao na svog blizanca.

"ŠTA TI MISLIŠ DA RADIŠ?!"

Dečaci koji su okruživali Bila se razdvojiše da bi videli šta će se desiti.

Bil je nevino pogledao u brata.

"Pobeđujem, eto šta."

Tom mu je besno prišao i grubo ga odgurnuo.

"To nije fer! Mogao sam da te pobedim bez problema, samo da..."

"Mir!" - uzviknuo je učitelj, ustavši sa svoje hoklice da bi stao između dvojice identičnih dečaka.

"Više neću da se svađate na mojim časovima! Možda se ponašate kao pobesneli psi u svojoj kući, ali na mom terenu ne želim da vidim vašu nekulturu, jasno?"

Oba blizanca posramljeno pognuše glave i klimnuše.

"Čas je gotov." - rekao je učitelj. "Dođi ovamo Tome."

Dok su ostali dečaci napuštali teren, Tom je zabrinuto cupkao u mestu. Brinuo se šta će se desiti sa njim. Da učitelj možda ne namerava da ga isključi iz svog tima? Ne, to bi bilo strašno! A toliko je voleo mačevanje...

Kada je i poslednji dečak napustio teren, Tom je nervozno prišao učitelju koji se vratio na svoju hoklicu, ponovo pripalivši svoju lulu.

"Dečače", počeo je. "Nemoj da izgledaš tako prestrašeno, želim samo da porazgovaram s tobom."

Tom ispusti tih uzdah olakšanja.

Učitelj se malo nageo ka njemu. "Možda znaš za staru izreku 'u ratu i ljubavi je sve dozvoljeno'?"

Dečak klimnu.

"Pa, recimo da ste Bil i ti upravo vodili rat. Nemaš nikakva prava da se ljutiš na svog brata koji je, posluživši se krajnje neubičajenim metodama, spasao sebi život. Ono šte je tebi važno u tom ratu, je da pobediš i izneseš živu glavu, na koji način, apsolutno nije važno. Naravno, da se Bil borio sa nekim drugim, ne bi mogao da koristi tu metodu, ali sa tobom je mogao i, kao što smo videli, upalila je, zar ne?"

Tom je ponovo tupo klimnuo glavom.

"Ali, koja je osnovna stvar koju moramo da posedujemo, pored talenta i umeća, da bi osvojili taj rat?"

Tom je razmišljao par sekundi, trudeći se da mudro odgovori na učiteljevo pitanje.

"Brze reflekse?" - upitao je.

Učitelj se nasmeši. "Dobar pokušaj, ali ne. Odgovor je koncentracija. Koncentracija se usavršava vežbom. Izuzetno ju je teško u potpunosti usavršiti, ali kada je jednom usavršimo, gotovo smo nepobedivi."

Tom je stajao kao krivac. Bilo ga je sramota što se sam nije toga setio.

Starac mu se nasmešio. "Sada idi momče, i zapamti to za sledeći put."

Tom mu se blago nakloni, kao znak poštovanja i povuče se, razmišljajući o svemu ovome.


~#~


Kratko je, znam. Ali kasnije (mnogo kasnije) ce vam biti jasno zasto je ovo bilo potrebno.[center]


Last edited by Schrei_or_die on Sun Jun 21, 2009 11:01 am; edited 2 times in total
Back to top Go down
View user profile
diamond.luxury
VIP member
VIP member
avatar

Number of posts : 4267
Age : 23
ËîęŕöčĽŕ : Tom's left egg *enjoying*
Registration date : 2008-11-12

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Mon Jun 01, 2009 7:53 pm

well,da,kratk0 je,alli perfektn0.,.,!!!nestrpljiw0 0chxekujem n0wi chxapp,..,!n_n
Back to top Go down
View user profile http://www.myspace.com/l0st_princess
*^forgotten^*
Funtastic fan
Funtastic fan
avatar

Number of posts : 2404
Age : 21
ËîęŕöčĽŕ : Sa Tomom u mom svetu
Registration date : 2008-10-19

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Mon Jun 01, 2009 8:44 pm

Devilish wrote:
well,da,kratk0 je,alli perfektn0.,.,!!!nestrpljiw0 0chxekujem n0wi chxapp,..,!n_n
Back to top Go down
View user profile http://justaddwater.top-talk.net
Toms little perv queen
Super fan
Super fan
avatar

Number of posts : 583
Age : 25
ËîęŕöčĽŕ : Skopje,Macedonia
Registration date : 2008-04-16

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Fri Jun 05, 2009 12:05 pm

napokon sam stigla da procitaaam jeeej
fala boki za update odlicno je
jedva cekam jos
Back to top Go down
View user profile
Billowa Micaa:)
Nice fan
Nice fan
avatar

Number of posts : 267
Age : 25
ËîęŕöčĽŕ : **Automatisch**
Registration date : 2008-07-21

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Sat Jun 06, 2009 1:19 am

Neobicno i extra Smile Cekamo sledeci ch Smile
Back to top Go down
View user profile
*^forgotten^*
Funtastic fan
Funtastic fan
avatar

Number of posts : 2404
Age : 21
ËîęŕöčĽŕ : Sa Tomom u mom svetu
Registration date : 2008-10-19

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Sat Jun 06, 2009 4:50 pm

hocemo li dobiti nastavak ????????????

nmg vise da cekaaaam !!!

bounce
Back to top Go down
View user profile http://justaddwater.top-talk.net
Schrei_or_die
VIP member
VIP member
avatar

Number of posts : 466
Age : 24
ËîęŕöčĽŕ : Fantasy world with my bishounen x)
Registration date : 2008-06-21

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Sun Jun 07, 2009 2:23 pm

E, zao mi je... Skola je ludilo... Sad


~#~


4. Chapter - Slike lične prirode



Sledećeg dana su dva momka imala više sreće zajedno, nego Tom sam, ili, tako je makar Bil mislio. Ulovili su jednu srnu, ali Tom nigde nije video onu prelepu devojku koju mu je tako okupirala maštu. Da, istina je da je često razmišljao, čak i sanjao o njoj. Imao je stalno isti san, kako zajedno leže na travi; njena glava opuštena na njegovom ramenu, i gledaju jedno drugom u oči. I gledaju. I gledaju. A onda su lica počela da im se približavaju i...

"Tome! Diži se momentalno, idemo u selo na vašar!"

Iako je obožavao vašar, Tom je osetio ogromno ogorčenje na prizvuk bratovljevog glasa. Samo da je sačekao još koji sekund sa tim svojim urlanjem.


***


"Vašar je zaista raznolik u ovo doba godine, zar ne, dečaci?" - upitala je Simon vedro, dok se probijala kroz krcate ulice, prepune tezgi i uzbuđenih ljudi.

Njeni dečaci klimnuše glavom, neprestano okrećući glave levo-desno u potrazi za nekom zanimljivom tezgom.

"O, Bože!" - uzviknula je Simon, zastavši u mestu. "Bižuterija! Izgleda tako prava!" - vrisnula je žena, uputivši se ka tezgi.

Blizanci prevrnuše očima u isto vreme, na istu stranu (desnu).

"Majko, možemo li da dobijemo koji novčić i da tražimo nešto, ovaj... muževnije?" - upitao je Bil tiho.

Simon se zakikotala i dala mu malu vrećicu sa novčićima.

"Izvoli, sine, lepo se provedite, i ne zaboravite da morate kući biti pre mraka."

Dečaci klimnuše glavom i sačekaše da im majka nestane, pre nego što su se pogledali sa identičnim đavoljskim osmesima.

"Krčma?" - upitao je Tom.

"Znaš da hoću." - odgovorio je Bil.

Izašli su iz redova uzbuđenih ljudi i uputili se ka drugom kraju varoši, gde se nalazila krčma. Njihova majka im nije dozvoljavala da tamo idu, iako su mnogi dečaci njihovih godina već tamo išli i pili. To je do nervnog sloma nerviralo blizance, ali su se nosili sa tim i čekali svoje vreme. Izgleda da je konačno došlo.

Ignorisali su hladan vetar koji im je vređao kožu i uskoro su se našli ispred vrata krčme. Nesigurno su se pogledali.

"Spreman?" - upitao je Tom.

"Spreman." - odgovorio je Bil.

Još uvek su se gledali.

"Ulazimo?"

"Ulazimo."

Pauza.

"Hoćeš ti?"

"A šta ako nas neko vidi?"

"Pa, naravno da će da nas vidi, pa ta krčma je uvek puna."

"Ali, šta ako kažu Majci?"

E, na to Tom već nije imao odgovor.

"Vas dvojica ulazite, il' ne ulazite?" - čuo se nervozan glas iza njih.

Dva dečka se okrenuše i videše starca Klausa, kožara. Obojica nervozno progutaše. Čoveka je pratio glas da je izuzetno neprijatan prema ljudima. Prema svima, osim prema njegovoj ćerki, koju je voleo i čuvao kao najveće blago.

Klaus se naslonio na svoj stari štap za hodanje i optužujuće pogledao u nervozne blizance.

"Naravno da ulazimo." - rekao je Tom užurbano.

Bil klimnu glavom.

"Onda se vucite unutra i sklanjajte mi se s puta!" - dreknuo je starac, i dvoje tinejdžera poskočiše i za tren oka se nađoše u krčmi.

Veliki, ali i prilično oronuli prostor je ispunjavala gomila pijanih i veselih ljudi, koji su svirali, igrali, pevali, svađali se, razgovarali, pili, jeli...

Bilove i Tomove vilice otpadoše na prizor prsatih devojaka, i matorih i mladih, u tesnim korsetima i dugačkim haljinama sa predubokim dekolteima, koje su zabavljale muško društvo.

A još više su se šokirali kada su videli jednu kako sedi u krilu Roberta, dečaka koji je išao sa njima na mačevanje.

Mladić ju je polivao pivom po grudima, a onda se nageo i počeo da usnama kupi to pivo sa njene kože, pa se dizao sve više i više, preko vrata, pa preko brade, sve dok nije okupirao njene usne svojima.

Bilove i Tomove oči su dosegle veličinu tanjira. Kako je Robert mogao da uradi takvo nešto? Zar mu se nije gadilo? Pomisli samo koliko je ta žena bila znojava i prljava, koliko je piva popila i koliko je muškaraca tako poljubila do sada.

Ponovo su se pogledali, zbunjeni, ali malo više zgađeni, pre nego što su potrčali s takvog mesta. Dok su nastavili da šetaju vašarom kao da se ništa nije desilo, obojica su u glavi premotavali Robertov postupak.


***


Te noći, oba dečaka nisu mogla da zaspu, ali su se pritajila, tako da je svaki mislio da ovaj drugi spava. Prevrtali su se u svojim krevetima, a one odvratne slike iz glave su im se i dalje rojile u mislima.

Zašto je Robert to uradio?, pitao se Bil, dok se nervozno okratao u postelji. Naravno da je dečak znao da postoji takva vrsta poljupca, kao i poljupci po celom telu, ali zar se nije tako nešto delilo samo između muža i žene? To jest, između ljudi koji su zaljubljeni? Kako je njemu izgledalo, Robert nije mogao biti zaljubljen u onu ženu, bila je isuviše stara za njega... To je Bilu bilo odvratno. A onda mu je pala na pamet nova slika.

On i Elena zagrljeni, iza optužujućih pogleda sveta, stoje i čežnjivo gledaju jedno drugom u oči, a onda...

Elena iz snova mu se približavala, i Bil spusti pogled na njene usne. Formirale su osmeh neke vrste kakve još nije video. Bile su nekako... napućene i...

Njegova fantazija je dostigla svoj maksimum kada te iste usne dotakoše njegove. Bile su tako nežne, i pravile su tako obazrive pokrete, kao da se plaše da će ga povrediti.

Bil je osetio kako mu se oči naglo otvaraju i on pritisnu kažiprst na svoje usne. Drugu ruku je spustio na svoj stomačić, u kojem su žmarci počeli da lude.

Oko otprilike metar dalje, isto te je uradio i njegov blizanac. Samo što je on imao skroz drugu devojku na umu. I skroz drugačije mesto.

Šuma. Mrak. Blaga mesečina, meka trava, par razigranih senki koje pravi drveće, i dva zadihana tela.

Ženska glava na njegovom ramenu. Nežna ruka dodiruje njegovu. Blještave oči, predivne, neobične nijanse probadaju njegove. Njene usne izgovaraju reči koje su proizvele blagostanje u njemu...

Tom je osetio neverovatnu energiju u stomačiću i grudima, kakvu je do sada samo jednom osetio. I to onda kada je prvi put devojka iz šume ukrstila pogled sa njegovim. Ali ovaj put je bila snažnija.

On svoju glavu okreće još više ka njenoj, a ona izdužuje svoj vrat. Usne im se sklapaju

i energija se znatno poveća. Tom ispusti drhtav uzdah dok je pokušao da se nosi sa njom.

Nije imao pojma šta se dešavalo sa njim. Bio je tako zbunjen.


~#~


OPET TAKO KRATKOOOOOO!!! Stvarno mi je zao, ali stvarno nemam vremena da se potpuno posvetim pisanju! Cim dodje rasptust (za dve nedelje), imacu vremena da pisem koliko god hocete!!! Obecavam *radi krvnu zakletvu*


Last edited by Schrei_or_die on Sun Jun 21, 2009 11:00 am; edited 1 time in total
Back to top Go down
View user profile
*^forgotten^*
Funtastic fan
Funtastic fan
avatar

Number of posts : 2404
Age : 21
ËîęŕöčĽŕ : Sa Tomom u mom svetu
Registration date : 2008-10-19

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Sun Jun 07, 2009 2:31 pm

*ne moze da dodje k sebi*
ovo je taaaaaaaaaaaaaakoo dobro!!!
morala si na najboljem delu da prekines ... Sad((((((

aeeeee... nekako cemo docekati taj raspust... Sad(((((
Back to top Go down
View user profile http://justaddwater.top-talk.net
Billowa Micaa:)
Nice fan
Nice fan
avatar

Number of posts : 267
Age : 25
ËîęŕöčĽŕ : **Automatisch**
Registration date : 2008-07-21

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Sun Jun 07, 2009 4:12 pm

Drzimo te za rec Very Happy
Back to top Go down
View user profile
MilaKaulitzYukiUchiha
Great fan
Great fan
avatar

Number of posts : 400
Age : 23
ËîęŕöčĽŕ : Macedonia.. living the eternity with the vampire Lestat
Registration date : 2008-05-03

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Sun Jun 07, 2009 9:00 pm

hahah ovo je N A J B O L J E Very Happy:D
Back to top Go down
View user profile http://www.myspace.com/milakaulitzhighmore
Die Kaiserin
Nice fan
Nice fan
avatar

Number of posts : 261
Age : 23
ËîęŕöčĽŕ : :)
Registration date : 2009-06-04

PostSubject: Re: Until the day we are reborn   Wed Jun 10, 2009 12:12 am

predoobro jee...ti sve uspijevas maksimalno docarati
svaka cast
cekamo novi chapp s nestrpljenjem
Back to top Go down
View user profile
Sponsored content




PostSubject: Re: Until the day we are reborn   

Back to top Go down
 
Until the day we are reborn
View previous topic View next topic Back to top 
Page 1 of 10Go to page : 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10  Next
 Similar topics
-
» Katekyo Hitman Reborn

Permissions in this forum:You cannot reply to topics in this forum
Tokio Hotel in Serbian hearts :: Tokio Hotel :: Multichapter-
Jump to: