Tokio Hotel in Serbian hearts

TH 4ever the best band in the world!
 
HomeFAQSearchRegisterLog in

Share | 
 

 Nasi snovi samo jos u snovima zive

View previous topic View next topic Go down 
AuthorMessage
billovka94
Moderator
Moderator
avatar

Number of posts : 4186
Age : 22
Registration date : 2008-07-16

PostSubject: Nasi snovi samo jos u snovima zive   Sat Apr 11, 2009 4:10 pm

Ne znam odakle mi ideja za owo, prosto sam ga napisala u jednom dahu... I hope that you like it!





- Volim te!-
- Victoria- Dodirnuo joj je obraz, izazivajuci lagano drhtanje njenog tela.. Lezali su na travi, srecni, zaista srecni..
- Danas je vreme bas lepo- Nasmesila se, polako polozivsi svoju glavu na Gustavove grudi, toplota njegovog tela ulivala je mir, savrseno cutanje, spokoj koji nema ni pocetka ni kraja Deo vecnosti koji su dobili cuvase sebicno, gradise svoj mali svet, sve u nadi da ce uspeti da prevazidju nemastinu, misleci da je ljubav dovoljna..
- Ali ne lepo kao tvoj osmeh..- Nalaktio se, zasmejavajuci je svojim vragolastim izrazom lica, pogledom sigurnim kao sudbina. U njegovim ocima jos je videla belicaste dragulje, dva oka kao malena zrcala sijala su, i odavala puteve ka hiljadama i hiljadama tajni. Na malenom proplanku, u blizini takodje malene kuce, nalazila se velika, nesvakidasnje velika ljubav i sloga, tu zivese ona i on, pobegli od zabrana, u potrazi za domom...
- Uskoro ce mrak.. bolje da podjemo kuci, hladno je...-
- Meni je ovde lepse.. mirisi divlje sume prijaju, prolece je...-
- Gustav moramo.- Uhvatila je njegovu ruku, povlaceci ga za sobom. Smeh se sirio, boje prirode stopise se sa sjajem idilicne slike zaljubljenih. Poslednji zraci umornog Sunca obasjavase im lica, njegova plava kosa vijorila se poput ustalasanog polja, a ona, bisernobelog osmeha, odisala je harmonijom.
- Hah..- Iznenada je skocio, potrcavsi prema kuci. Hajdemo!-
- Cekaj me.- Kikotala se, zivahno jureci za njim. Vreme je stajalo na rubu sume, zadovoljno gledajuci kako se dvoje mladih vole, ne zeleci da ima smeta, da im uskrati te cudesne momente kojima ne mozemo naci mane, koji imaju dovoljno svetlosti da cekamo noc, i dovoljno zvezda da cekamo jutro...
- Sta cemo veceras?- Uzeo ju je u narucje, darujuci joj jedan iskreni poljubac.
- Sta god ti zeleo...- Milovala mu je vrat. Imamo sve vreme ovog sveta!-
- Heh... divno zar ne?-
- Sami... koliko li smo samo cekali ovo.. nasu kucu, nasu, samo nasu voljeni..-
- I porodica stize... a onda cemo izgraditi svoje veliko imanje, imamo konje, mozemo da trgujemo? Bicemo bogati Victoria!- Zaneseno je mastao, usavsi u kucu. Mala sobica u polutami, krevet, sto, sve je skuceno, ali soba je ispunjena toplinom njihove ljubavi, svaki ugao mirise na cvece, mirise na buducnost.
- Mogu da spremim veceru, gladan si?-
- Ne...- Obgrlio ju je oko struka. Idem da nahranim Damiena (konj).-
- Vazi... skuvacu nam caj onda.- Jos jednom se blazeno nasmesila, pustajuci ga da ode...
Devojka odlucnog pogleda, bese nezna i ranjiva pored njega, izgledase tada kao med koji se od silnog uzivanja topi. A tren kasnije, tek sto se vrata zatvorise, ona nanovo poprimi izmuceno lice, umorno od napora, a opet, srecno i ispunjeno. Radili su danonocno, ne bi li imali makar i taj kucerak, radili su, verujuci u obecavajuce sutra. Pazljivo je i sa neobicnom spretnoscu rukovala u kuhinjici, smeseci se iz dubine.

Gustav stajase kraj konja, zabrinuto razmisljajuci.
- Damiene, ne mozemo ovako doveka.. ne mozemo...- Stavljao mu je tek pokosenu travu u jasle. Konj gladno posmatrase kako mu gazda sprema gozbu.
- Od srece se ne zivi, ljubav je vredna, ali ne dovoljna za zivot... Novca sve manje imamo...- Mrstio se, trazeci podrsku konja, ali ga je on samo tupo gledao, ne shvatajuci sta se sprema, da sveca samo sto nije dogorela...

Ponovo se nasao na vratima kuce, primamljivi miris tek skuvanog caja zvao ga je u njen zagrljaj, jednako lekovit i drazesan.
- Dodji..- Nevino se nasmesila, pruzajuci ruke ka njemu.
- Evo...- Pomalo zbunjen, prisao je.
- Sta je bilo Gustav?- Zabrinuto ga je posmatrala, neizmerno se trudeci da pronikne u nemir sto ga muci. No njegovo besprekorno lice dobro je sakrilo sve tegobe, sve strahove i nesigurnost. Prijatnim glasom je izustio.
- Sve je u redu mila..- Poljubio joj je celo, zastitivsi je od tereta sutrasnjice, pruzajuci joj trenutnu savrsenost ljubavi.
- Uzmi caj.- Ponudila ga je, i on prihvati vrelu solju napitka. Sedeli su i gledali kroz prozor, zagrljeni. Reci nisu bile potrebne da se opise stalozenost svih osecanja, nije bilo potrebno da se kaze, u srcima jasno su osecali koliko im je veza cvrsta, koliko se razvila, kao procvetala ruza, lepa, najlepsa u vrtu.
- Nemamo vise secera...- Sapnula je, drhtavim glasom, uplasena da ce prekinuti tananu nit savrsene veceri.
- Znam.-
- Ostava je skoro prazna.. Trebali bismo da obnovimo zalihe...-
- Znam.-
- Ali to nije vazno... Mi se volimo, zajedno cemo uspeti, zar ne Gustav?-
- Znam..- Ponovio je, ne slusajuci sta mu govori, nije mogao. Nije imao hrabrosti da joj u lice saspe svu neprihvatljivost istine, preko potrebni novac cureo im je, nestajao iz njihovog sveta. Predosecao je hladnocu i glad, samocu, jedini izlaz ujedno je bio i najbolniji, a cinilo se da izbora nemaju.
- Sutra je novi dan..- Nevino se nasmejala, i sela mu u krilo.
- Vesela si.- Rekao je, odupiruci se crnim mislima, a prepustajuci magiji njenog razdraganog raspolozenja. Poljubili su se.
- Awwww...kako si sladak!- Kikotala se, grickajuci mu donju usnu.
- Smesna si...- Opijen stvarnoscu svoje srece, mazio joj je ledja, struk, ljubio je celu.
- A ti si nevaljo! Haha..- Odgovorila je na njegov pokret, lezala je ispod njega, zarobljena u ruzicastom zagrljaju.
- Ne svidja ti se ovako?-
- Ne!- Privukla ga je u strasan poljubac. Bas suprotno, obozavam kad si takav! Jak!-
- Devojcice moja...-
- Volim te...-
Sobu iznenada ispunise carobna osecanja, uzivanje razlilo se svuda, bojeci svaki taman kutak. Noc, sveza i izazovna, pruzala im je slobodu, brisala sve granice. Otkrivala drugacije poglede, nova iskusenja i zelje. Ljubili su se, ponovo spajali svoje zivote, sanjali o bljestavoj buducnosti, njihovoj porodici. Sve je podsecalo na harmonican dom, ne previse prostran, sacinjen od vrelih noci, a jutra blagih kao povetarac. Svaki korak bio je obelezen verom u snove, oni su pronasli svoje mesto pod suncem.

Ta naizgled ocuvana sreca, sada je bila na ivici da raspara svoj stit, da nestane u mraku, jer problemi su se gomilali. Ona nije zelela da ih vidi, iznova je ubedjivala sebe kako ima bas sve sto joj treba, ima njega, a on je bio ceo njen svet i smisao. Gustav, rastrzan usled rastuceg pritiska, znao je da glumi, i odlicno je to radio, ne zeleci da otkrije pravo lice stanja u koje su neprimetno zapadali, zeleci da njegova zena ima sve, da je srecna!









****







Proslo je tri meseca, proletelo kao vihor. Presli su preko svih problema, siromasnost bivala je sve prisutnija u njihovim zivotima, no, nisu marili, i bas ta nemarnost dovela ih je dovde, do ovog tmurnog dana...

- Kada krece voz?- Tiho je upitala, cisto da prekine mucninu cutanja.
- Za sat vremena.-
- Vratices se?-
- Victoria, naravno da hocu!- Pogledom iz koga je kipeo razarajuc bol, maske od koje su ostali samo ostaci, skriveni u uglu mladicevih ociju, ipak je ostala cudesnost neugasene ljubavi.
- Cekacu.. ne znam kako, i ne zelim da mislim o samoci, ali cu cekati..- Zaplakala je, grleci ga ceznjivo, u strahu sto ga gubi, zima joj se uvlacila u telo.
- Molim te Victoria, ne placi.. vraticu se, donecu nam novac, donecu nove konje i nakit samo za tebe... Veruj mi da hocu, pa to su samo cetiri meseca, mozda pet, ali sta je to u odnosu na ostatak zivota koji ce nam biti cudesan i lep!-
- Ne...- Jecala je, pritiskajuci rukama njegov struk, u suludoj ideji da ga zaustavi, da ga pribije uz sebe i odnese na mesto gde materijalni svet bledi, gde su cast i osecanja najvece blago.
- Ne otezavaj ljubavi...- Na sekundu je zazmureo, opiruci se uzasnosti sudbine koja ih cepa, koja ih na najbrutalniji nacin razdvaja, gura u jamu bez i najmanje iskre svetlosti.
- Ali sta cu ja bez tebe?-
- Imas Damiena, nisi sasvim sama...-
- Plasim se..-
- Uspecemo, pisacu ti, kad god prikupim vreme, ovo je cena nase srece...- Stisnuo je pesnice, potpuno iznemogao da je tesi, izgubljen u moru poteskoca kroz koje mora proci.
- Nisi navikao na zivot u gradu.. neces se snaci...- Grlila ga je, obraza uprljanih bolnim prozirnim potocima.
- Snacicu se..- Nezno ju je poljubio, davajuci joj nadu, obecavajuci joj spas koji im se nesigurno smesio sa sledece stepenice zivota.
Gustav odlucno, sa zarom u ocima, vatrom goruce zelje da joj obezbedi zasluzeno bogatsvo, istupi iz kuce, krecuci se krivudavim putem...
Suznih ociju, potamnelih od tuge i nemoci, mahala mu je. Kao jedina slabasna zvezda u pomrcini, treperila je, jedva se uzdrzavajuci da ne potrci i spreci ga da ode. Ali on je vec otisao, poslednji put joj uputivsi topao osmeh... Okrenula se, i ugledala preda se oronulu kucu, bezivotnu. Kao da je sa sobom odneo svu prijatnost doma, soba je bila jezivo tiha i usnula. Tromo je sela na krevet, zamisljeno zureci u jednu tacku, bez cilja, ostavljena da cami u cekanju, bez uverenja da ce uspeti da prezivi...

Dani sivi, jednolicni i dosadni. Jutra pusta i surova, noci strasne i nepoverljive. Devojka je postala mrsava, avetinjski bleda, u sebi prepuna tuge i ocaja, otrovnog ukusa samoce, teskih suza. Njihov proplanak zarastao u travu, otudjio se i priklonio sumi, postao nepoznat, stran kao i osecaj srece. Proslo je osam meseci, u ruci joj jos stoji pismo kako je uspeo da nadje smestaj, da je posao u rudniku tezak, ali da ce izdrzati. Pomisao da se on muci, mozda i vise nego ona, da se davi u tisini i kosmarima, ubijala ju je, gasila i ono malo jadne svetlosti sto uporno sija u njoj.

Preostalo mu je jos oko mesec dana. Sreca, radost! Ona ne moze da ceka vise, skakutala je po sobi, pevuseci veselu pesmicu, svaki dan vreme koje ih deli se smanjuje, videce svog jedinog saputnika!







****







Skoro savladana snom, sedela je na klupici kraj kuce, poluotvorenih ociju gledajuci u pravcu gde ga je ocekivala. Iznenada u daljini, pojavi se prilika, visoka i snazne gradje. Istog trena oci joj se u uzbudjenju rasirise, ciknula je i pocela da trci.

Pregrst isprepletanih misli i uspomena, osmeh joj je neukrotivo igrao na licu. Oci poput bisera zasijase, gotovo da je vristala od naleta srece!

Prilika izroni iz senke Sunca, muk! Stanje bez vremena, bez stvarnosti i zivota! Devojka otvori usta, u pokusaju da kaze nesto, ali glas joj se bese izgubio u uzasu i nerazumevanju prizora. Umesto njenog voljenog, prilika ne bese njen Gustav, vec muskarac, tamnih obrva i pogleda tvrdog, bez boja i radosti, okamenjenog od silnog rada.
- Vi ste Victoria Schafer?-
- Da..- Sapnula je, prestravljena sto ga nema, sto je tama polako obuzima, unistava sva ocekivanja. Trzaje ruku nije mogla da spreci, neposlusno su se sirili njome, cineci je jos slabijom.
- Vas muz, Gustav, poginuo je.-
Tisina, reci su isparile zajedno sa nadom. Stajala je i gledala u neznanca, potajno trazeci skriveni put koji vodi do Gustava. Oci joj se potpuno utopise u suzama, hladnoca zaledila joj je srce, svaki otkucaj postajao je tisi i slabiji, prigusen usled grmljavine bola.
- Odron koji se desio pre nedelju dana, usmrtio je mnoge rudare, istinski mi je zao sto sam Vam preneo ovu uzasnu vest!- Ozbiljno je govorio, ne primecujuci slomljenu zenu pred sobom.
- Dob..dobro...- Bez oprostaja se okrenula i jurila nazad prema kuci. Ceo njen svet srusio se u tom malenom trenutku, prasnuo kao najstrasnija eksplozija. Osetila se praznom, a opet nepodnosljivo teskom. Bol je uspela da sprzi i poslednja secanja na snove kojima su tezili, vise nije imala smisao, cak ni u mastanjima. Jurila je kao podivljali pastuv, protiveci se prirodi, sudbini, ili kako god mi zvali tok reke kojom plovimo. Nikada ne mozemo predvideti sledecu stanicu i sta nas ceka, i svi meseci provedeni bez njega, stvarali su joj dodatno crnilo. Mrak, neprozirna tama bila je svuda, gde kod joj oko skoci, samo strasno cutanje, smrt... Hrleci u vrelinu svog bola, nestajala je, goreci iznutra.. Pepeo njene tuge raznosio se celom poljanom, najzad se zagubivsi medju drvecem ostavljene sume...

__________________________________________________
Back to top Go down
View user profile
*^forgotten^*
Funtastic fan
Funtastic fan
avatar

Number of posts : 2404
Age : 21
: Sa Tomom u mom svetu
Registration date : 2008-10-19

PostSubject: Re: Nasi snovi samo jos u snovima zive   Sat Apr 11, 2009 5:24 pm

Nikada ne mozemo predvideti sledecu stanicu i sta nas ceka

Genijalno!
I taaako tuzno ..
ali ovaj ff je predivan, tako neobican.. ima poruku da novac nije najbitniji , ali opet ...
predivno kris , ja sam sve reci hvale na tebe odavno potrosila , sad samo mogu da citam i ovo , i necu prestati da se vidim , makar ga sto puta procitala!!!
Back to top Go down
View user profile http://justaddwater.top-talk.net
billovka94
Moderator
Moderator
avatar

Number of posts : 4186
Age : 22
Registration date : 2008-07-16

PostSubject: Re: Nasi snovi samo jos u snovima zive   Sat Apr 11, 2009 6:13 pm

neobican? omg... hwala ti majce 99999999999999999999999999999 put!

__________________________________________________
Back to top Go down
View user profile
Billova4immer
New fan
New fan
avatar

Number of posts : 52
Age : 24
Registration date : 2008-12-07

PostSubject: Re: Nasi snovi samo jos u snovima zive   Sun Apr 12, 2009 12:28 am

Svakim novim ff dokazujes kako dobro pises...
Stvarno nemam reci...
Svaka cast jos jednom...
Back to top Go down
View user profile
*^forgotten^*
Funtastic fan
Funtastic fan
avatar

Number of posts : 2404
Age : 21
: Sa Tomom u mom svetu
Registration date : 2008-10-19

PostSubject: Re: Nasi snovi samo jos u snovima zive   Sun Apr 12, 2009 12:31 pm

billovka94 wrote:
neobican? omg... hwala ti majce 99999999999999999999999999999 put!

mwaaah! :*
Back to top Go down
View user profile http://justaddwater.top-talk.net
billovka94
Moderator
Moderator
avatar

Number of posts : 4186
Age : 22
Registration date : 2008-07-16

PostSubject: Re: Nasi snovi samo jos u snovima zive   Sun Apr 12, 2009 1:27 pm

sadija mng ti hwala!!!

majce, prsla si sekooooooo moja.. xexe

__________________________________________________
Back to top Go down
View user profile
xXx~MakyundBill~xXx
Administrator
Administrator
avatar

Number of posts : 2303
Age : 25
: Sa Billom na pustom ostrvu!!!!!
Registration date : 2008-04-12

PostSubject: Re: Nasi snovi samo jos u snovima zive   Sun Apr 12, 2009 3:11 pm

wowwwww prelepo je....taman sam mislila da je dosao i nasmesila se kad ono ovaj covek kaze da je poginuo.....taj deo me je rasplakao...prelepa prica...

__________________________________________________
Back to top Go down
View user profile http://th-4ever.bigforumpro.com
Sponsored content




PostSubject: Re: Nasi snovi samo jos u snovima zive   

Back to top Go down
 
Nasi snovi samo jos u snovima zive
View previous topic View next topic Back to top 
Page 1 of 1
 Similar topics
-
» The Vampire Diaries

Permissions in this forum:You cannot reply to topics in this forum
Tokio Hotel in Serbian hearts :: Tokio Hotel :: One-shot-
Jump to: