Tokio Hotel in Serbian hearts

TH 4ever the best band in the world!
 
HomeFAQSearchRegisterLog in

Share | 
 

 If thats what it takes [one shot songfic]

View previous topic View next topic Go down 
AuthorMessage
LadyLillis
Administrator
Administrator
avatar

Number of posts : 2862
Age : 22
Registration date : 2008-05-02

PostSubject: If thats what it takes [one shot songfic]   Sat Mar 07, 2009 11:24 pm

Pre nego sto se bacim na citanje, da postavim ovaj one shot koji sam napisala...Msm, ne znam sta da msm...Prosvetlite me XD



Shvatila je da nece moci jos dugo da trpi ovu neizvesnost.Nestrpljenje i neznanje je ubijalo, svakog trenutka sve vise, sve sto je bilo pozitivno u njoj.
-Ako mi neko uskoro ne objasni o cemu se radi, ja cu...-namerno je ostavila recenicu nedovrsenu uz prizvuk ocaja u njenom glasu.Nestrpljivost je bivala sve jaca.
-Bice sve u redu.-umirivao ju je Andy.Njegov miran i melodican glas umirivao je svaki napet nerv u njenom telu.
-Ne!-prasnula je oslobodivsi se umirujuceg dejstva njegovog glasa.-Nece sve biti u redu!-rekla je nervozno.-Zasto mi niko vec jednom ne kaze zasto se jos uvek ne vraca?!
-U redu je.On je u redu.Samo se malo zadrzao.-rekla je Vicky, sa pomalo neverice koja joj je odzvanjala u glasu pri zadnjoj recenici.
-Dakle jeste nesto?-upitala je.Zakljucila zapravo.Jos jedan osecaj potistenosti presekao je onaj lazni mir koji je osecala.
-Sve ce biti u redu.-ponovio je Andy, istim, umirujucim tonom.Duboko je udahnula, pokusavajuci da se smiri.Ponovo je bila napeta.Napolju je pljustalo, jer je cak i vreme bilo nemirno koliko i njena osecanja.Stresla se, ne zelevsi da poveruje u ono sto je bilo tako ocigledno.Njegov brat Andy, i njegova sestra Vicky nesto su skrivali od nje dok su joj glumili dadilje.
-Sta je u pitanju?-upitala je mirno, iako je i sama sebi zvucala neverovatno izvestaceno, jer je aznala da je to uopsteno samo maska, ne stvaran mir.Jer sada nije mogla da oseca mir, ne dok nije znala gde je on.
-Lovi.-rekla je Vicky neznim i umiljatim glasom, slegnuvsi ramenima.
-A onda se negde...-poceo je Andy, oklevajuci.-Zadrzao.-zavrsio je i ohrabrujuce se nasmesio.Nije mogla a da ne primeti taj fragment trenutka kada ga je, naizgled neprimetno, Vicky munula u rebra.
-Molim vas.-preklinjala je u ocaju.-Recite mi sta se to, do djavola, desava!
-Ali, Jennifer...-pocela je Vicky.-Nista se ne desava.-uveravala ju je, neuspesno.
-Nisi ubedljiva.-osinula ju je pogledom.
-Jennifer.-osetila je hladan dodir na svojim ramenima.Andy je naslonio svoje lice na njen vrat, ignorisuci Victoriin pogled.Pokusavao je da je smiri.Bila je potrebna Tomu, gde god da je bio.
-Smiri se.-rekao je, disuci joj uz kozu.-Tom je bezbedan.Ili me bar tera da tako mislim.A ja to isto teram tebe.-izblebetao je, kada su joj se oci otvorile u neverici.
-Vicky, shvatices da ja prosto moram, ja moram da znam gde je on!-brecnula se potom, osavljajuci vrlo malo mesta za razmisljanje.Nije zelela da da Vicky vremena da izmisli neku neubedljivu laz.Jedino bi time odlozila neizbezno.
-Pa...On...-oklevala je Vicky.
-Odmah!-osinula ju je bolnim pogledom.
-Otisao je za...-skrenula je pogled i susrela se sa Andyevim gorecim ocima.Znala je da je to nesto sto Tom nije zeleo da zna, nije zeleo da bude tu ako nesto bude krenulo lose.Ali ona niije mogla da mu dopusti da sam goni Demy.Bila je bolesna, ako je to u kojem slucaju bilo moguce, bolesna od ljubomore.Nikada nije znala sta radi.Bila je divlja od onog trenutka kada je Tom izabrao Jennifer.Opsednuta zeljom za Jenniferinom krvlju, a Tom ne bi bio miran sve dok je ne ukloni sa lica zemlje.Ali za to mu je bio potreban Andy, bar je tako Jennifer mislila.On to nije mogao sam da uradi.Demy je na svojoj strani imala vestinu i godine.U telu oruzje, a u srcu razlog.Sve sto joj je bilo potrebno da sravna Jennifer sa tlom po kojem je, od pre godinu dana tako nevoljno hodala.
-Za Demy?!-oci su joj se rasirile u neverici.-Za Demy!-prasnula je, izgovorivsi isto sto i malopre, sa jos vecim zvukom agonije u svom glasu.
-Ali on ce biti u redu.-uveravala ju je Vicky, prebrzo da bi joj poverovala.-Ne bi nas ostavio ovde sa tobom, da u to ne veruje.
-Mislis?!-prasnula je, iskobeljavsi se iz Andyevog stiska.-A mozda jednostavno nije zeleo da ga vidite kako umire, ili jos gore!!Da on vidi jednog od vas kako gubi zivot zbog mene!-sada je vikala.Gubila se.Nije bila pri zdravoj pameti.Njen mozak pokusavao je da odbaci sve odvratne slike koje je bio prinudjen da zapecati u njenoj memoriji.
-Nije tako.-rewkao je Andy prekidajuci tisinu.Opet je polozio svoje ledeno hladne ruke na njena napeta ramena.
-Pusti me!-otrgla se.-Vi niste normalni!Sta ako je njen mali novi drug tu sa njom!Tom nema nikakvih izgleda da odatle pobegne ziv.-vikala je, i dalje ignorisuci i potiskujuci zelju da iskoristi priliku i pobegne.
Umirujuca atmmosfera je nestala kada se istina probila na povrsinu vode, po kojoj je Jennifer tako nesigurno hodala proteklih dvanaest nemirnih sati.Hodanje po vodi nikada i nije bilo moguce!Ne za nju, obicnu smrtnicu.Trebala je da zna to kada je usla u njegov previse dug zivot.Ali, ona svoj zivot nije, niti je htela da zamislja bez njega.Pomisao da joj nedostaju njegove savrseno hladne i blede rukeodbijala ju je gotovo koliko i ono sto je njeno telo instinktivno odbijalo, krv.
Ali, to je nesto na sta je trebala da, misli pre nego sto je dozvolila da joj njegov savrsen izgled, doduse prozet manama, opcini do te mere da nece izdrzati postane li lepsi.
-Moram da idem da ga nadjem.-rekla je zatim sapatom, iako je bila 100% sigurna da su je culi.Osetila je cvrst stisak dva para ledenih ruku.
-Ne mozemo da ti dozvolimo da to ucinis.-rekla je Vicky, zatim me stegnuvsi jos jace.
-Cak i ako cete morati da me ubijete?!-mrko ju je pogledala.
-To ti nikada nebismo uradili.-rekao je Andy i uzdahnuo.
-Zasto onda to cinite?-zavapila je.Morala je da istrci napolje, da ga nadje, pa makar morala da stane pred Demy i dozvoli joj da uzme njeno srce, koje bi posle, definiivno, na bolestan nacin unistila, kao i ostatak nje.A ako bi Tom pokusao da je ikako spreci, ubila bi i njega.Nije mogla da zivi sa tim.Bila je previse slaba da prihvati zivot bez njega, previse ljudskih osobina vladalo je njome.Na kraju krajeva, to je ono sto je i bila...Samo ljudsko bice u koje se zaljubio vampir.
-Kako to cinimo, Jennifer?-upitala je Vicky u neverici.Njene oci iscekivale su odgovor, i previse zeljno
-Ubijate me time sto me drzite podalje od njega!-pokleknula je.Njena kolena su snazno udarila o pod.Dva para hladnih ruku nije je vise drzalo.Pustili su je.Ali zasto bi, za ime sveta, pogazili obecanje koje su mu dali?Da li im je Jenniferina sreca bila vaznija od srece njihovog brata?To nikako nije bilo pitanje, jer bez Jennifer, Tom ne bi bio srecan, a bez Toma, ne bi bili srecni ni oni, a ni Jennifer.
-Idi.-prosaputala je Vicky.Prst joj je bio uperen ka vratima.Andy ih je otvorio sekundu kasnije.
-Hvala ti.-zajecala je Jennifer, a zatim pokusala da se sabere.Ne razmisljajuci je istrcala kroz vrata.Ostavila je za sobom osobe koje su joj bile vrlo drage, brata i sestru njene velike ljubavi.Dvoje vampira koji su je pustili da ode za njim iako u znali da bi to povredilo njihobog brata, brata kojeg su neizmerno voleli.Ali, Vicky i Andy nikada ne bi popunili prazninu koju bi ona osecala kada Tom ne bi preziveo borbu sa Demy.A onda opet, mozda oni ne bi nasli prikladnu zamennu za Jennifer u slucaju da ga pronadje, za sta su verovatnoce bile male, i nesto krene lose.
-Samo da ga nadjem na vreme.-rekla je za sebe, zadihano trceci kroz kisu.Probijala se kroz nevidljivu silu, prateci jos manje vidljiv znak koji je podsecao na nagon, prema njemu.Prema osobi koja je bila ceo njen zivot, bez koje nije mogla da zivi.Prema osobi koja je mozda u ovom trenutku gorela negde zbog nje.Ali nije mogla da nastavi da misli na taj nacin.Stresla se, sto od hladn kise, sto od straha i nastavila da trci.


You're the bravest of hearts, you're the strongest of souls
You're my light in the dark, you're the place I call home
You can say it's all right, but I know that you're breaking up inside
I see it in your eyes
Even you face the night afraid and alone
That's why I'll be there



Bilo je vec vrlo kasno.Pretpostavljala je da nema puno vremena da ga nadje.Tomu nije trebalo puno vremena za lov, a borba sa Demy mogla je da ima smrtni ishod za njega.Jos jednom se stresla, pokusavajuci da natera svoj mozak da zaturi njegovo bezizrazajno i bezivotno lice negde podalje od njene svesti.Bio je i previse hrabar pred njom.Mozda je njegovih pola veka bilo nedovoljno za Demynih tri.Ne, ne mozda.To sigurno nije bilo dovoljno!Izgubio bi tu bitku, sa Jennifer kraj sebe, ili bez nje.Ne bi dugo izdrzao, cak ni da je Demy bila sama, a sigurno nije.Uvek je imala bar jednog snaznog pored sebe, da ne bi morala da se zabavlja icim drugim osim ako je to nesto bilo da ubije Jennifer.Tek je tada shvatila da je i njemu, pored besmrtnosti, podvaznosti i hrabrosti, bio potreban neko da ga voli.Na drugaciji nacin od Vicky i Andya.Onako kako ga voli Jennifer.Zato i nije mogao da podnese misao da ce je izgubiti ista bolje nego ona.Jennifer je mozda bila samo obicna smrtnica, ali je bila smrtnica koja je neizmerno volela...Koja je znala koga voli i zasto ga voli...Koja je svakim minutom koji je provela pored njega rizikovala svoj sopstveni zivot.Ali je, za nju, vredelo.Vise nego sto bi trebalo, i napustala je time ostale voljene osobe, ali je vredelo.Svaki minut koji je provela pored njega usrecivao ju je vise nego bilo sta drugo sto bi mogla da ima.Razmisljala je na isti nacin...Ako on upravo rizikuje svoj zivot za nju, i ona je mogla da rizikuje, ne samo zivot vec i sve sto ima, zbog njega.


When the storm rises up, when the shadows descend
Ev'ry beat of my heart, ev'ry day without end
Ev'ry second I live, that's the promise I make
Baby, that's what I'll give, if that's what it takes
If that's what it takes



Znala je!Bila je potpuno sigurna u sebe i u to da ce uspeti da stigne na vreme.Pre nego sto Demy okonca njegov zivot i krene bolesno da se smeje ispred njegovog bezivotnog tela koje bi gorelo i gorelo...Ako je ona bila ono sto je Demy zelela, bila bi to fer razmena.Dala bi sve sto ima, svoj zivot, osecanja, secanja i krv...samo da bi spasla njega.Mada, Demy nikada nije trebalo verovati.Nista joj nije garantovalo da ce ga ona pustiti da mirno odseta nakon sto je ubije ili vec izvrsi sve sto je planirala da uradi kada je se docepa.
A sada je njena masta proizvela jos jednu sliku koju je zelela da potisne u svoju podsvest.Sliku njegovog ukocenog lica prozetog agonijom dok ju je Demy ubijala.Ne bi to mogao da podnese, bilo bi to previse.
Stresla se dok su kapljice razblazivae slane suze straha.
Hoce li stici na vreme?Hoce li uopste uspeti da stigne do njega?


You can sleep in my arms, you don't have to explain
When your heart's crying out, baby, whisper my name
'Cause I've reached out for you when the thunder is crashing up above
You've given me your love
When YOU smile like the sun that shines through the rain
That's why I'll be there



-O, da.-promrmljao je melodican, zabavljen glas.Nasmejala se kada je presao svojom hladnom rukom preko njenog obraza.
-Da, da.-malo se primirila.Njihovo smejanje nije vise treslo kauc na kome su se opruzili.Na trenutak je nemo slusao otkucaje njenog srca.
-Mnogo volis taj zvuk, zar ne?-upitala je, pomalo groznicavo.-Nije nista posebno.-rekla je kada je klimnuo glavom uz neodoljiv osmeh.
Zakikotao se nakon sto joj je srce poskocilo posto je spustio svoju ruku nize, na njen struk.
-Nije smesno.-pocrvenela je.
Klimnuo je glavom, i ne rekavsi nista lagano podigao svoj pogled.Zatim se snuzdio.
-Idem.-rekao je, nevoljnim tonom.
-Gde?-upitala je.Bila je pomalo nervozna oko cele stvari sa Demy.Uplasena, bolje receno.
-U lov.-zasenio ju je osmehom.-Brzo se vracam.Neces ni shvatiti da me nema.Bicu tu vec kada se probudis.-uveravao ju je, a zatim izasao iz sobe.Uskoro se cuo prigusen zvuk, kao sapat, iako vise od samo jedne osobe.Zatim su se vrata zatvorila, uz zvuk glasniji nego sto bi trebao da bude.

__________________________________________________


You say I'm fixed but I still feel broken
Come and rescue me

xXx 28.03.2010. xXx

When that day comes I shall futterwacken... vigorously. - The Mad Hatter (Johnny Depp), Alice in Wonderland (2010)
Back to top Go down
View user profile
LadyLillis
Administrator
Administrator
avatar

Number of posts : 2862
Age : 22
Registration date : 2008-05-02

PostSubject: Re: If thats what it takes [one shot songfic]   Sat Mar 07, 2009 11:24 pm

Dugo je lutala, secajuci se...A onda je ugledala njegovo besprekorno, beskrvno bledo lice.Kisa vise nije bila bitna, samo izraz koji je narusavao njegovu lepotu, na okrutan nacin.Nije bio uplasen, ne u tolikoj meri da bi to pokazao, ali nesto ju je na njegovom licu uznemirilo vise nego sto vec jeste bila uznemirena.
Zaculo se zlobno smejanje iz tame prema kojoj je bio okrenut.Npodnosljiv osecaj probadajuceg bola prostrujao je njenim telom kada je prepoznala kome je taj bolestan osmeh pripadao.
Na trenutak je presao ocima preko ulicice, a onda se njegov pogled zaledio kada ju je ugledao.Bila je mokra, jos uvek u svojim farmerkama i majici.Kapi kise slivale su se niz njeno lice dok je njen pogled bio jednako napet kao i njegov.
Demy kao da je primetila kako je njegov pogled nepomican dok je zurio u nekoga u mraku, a i sigurno je, uprkos kisi, tesko odolevala mirisu njene krvi.
-Drustvo, ha Tom?-upitala je zlokobnim tonom, stvorivsi se kraj Jennifer.Sklonila je mokru kosu sa Jenniferinog vata dok je duboho udisala njen miris.
-Sklanjaj svoje ruke sa nje!-zarezao je, posesivnije nego sto je bilo neophodno.
-A sta ces uraditi?Otkinuti mi glavu pre nego sto ja to ucinim njoj?-upitala je, smejuci se podrugljivo.-Molim te, previse sam joj blizu.-opet se nasmejala.
-Osveticu je!-zapretio je opet rezeci, ali Demy nije bila prestravljena.
-Zasto nije prestravljena?!-zavapila je Jennifer u sebi.Onda je shvatila.Njen mozak je isprocesovao njegove reci..."Osveticu je!".Nije bilo vazno sta ce se desiti njoj, sve dok je on na sigurnom, sve dok on ne pokusa nijednu glupost koja mu padne napamet da bi je osvetio.To je podrazumevalo mnogo bola, suza, patnje i agonije.Podrazumevalo je vreme koe bi provela umirujuci mu na rukama ako to bude bilo potrebno...Samo da on prezivi.
-Upozoravam te!-zarezao je opet, kada je Demy, bilo namerno bilo nenamerno, opasno priblizila svoje zube Jenniferinom vratu.Na trenutak je pomislila da nece umreti sporom smrcu, da mozda nece platiti tu cenu koju bi inace morala da plati: da gleda njegovo lice dok on gleda nju, izvijenu od bola.
-Ne mozes mi nista.-pobedonosno je prosaputala, posekavsi Jenniferin vrat noktima.Osetila je probadajuc bol a zatim i pritisak koji je pratio nedostatak krvi u njenom vratu i licu.Nesto vrelih kapljica krvi spustilo se niz njen vrat, prljajuci njenu majicu dok su se probijale nize, tezeci ka zemlji.
Njegov pogled ispunjen nevericom bio je zakovan za nju.Uspevao je da odoli iskusenju, ali ne i besu.
Demy je podigla glavu.Bolesno se nasmejal, jos uvek drzeci Jennifer cvrsto, dok je njena usta uokvirivala vatreno crvena tecnost.
-Bilo je drago saradjivati sa tobom.-prosaputala joj je Demy na uho, zatim je pustivsi.Iscezla je poput vazduha.Ali nije otisla daleko.Samo je zelela da mu vidi izraz na licu.
-Vracaj se ovamo i bori se!-zarezao je, njegov glas bio je pun nestrpljenja.Nije se pomerio, Demy nije uzela dovoljno krvi da je usmrti, samo da je onesposobi na nekoliko minuta.Toliko joj je bilo dovoljno za njega, za nju bi se postarala za Jennifer.
-Sa zadovoljstvom.-rekla je i zakoracila na slabo, ulicno svetlo.
-Zadnje zadovoljstvo!-besno je uzvratio, trceci ka njoj.Bilo je gotovo nevidljivo za Jennifer, ali Demy je ocekivala ovaj potez i brzo se izmakla,zadavsi mu udarac u ledja.Bilo je ocigledno, poigravala se sa njim.
-Moraces malo bolje.-podrugljivo je rekla, smeseci se.
-I uradicu bolje.-zarezao je, izbezumljen.
-Vidim, zaista volis taj zid.-rekla je, dok se Jennifer borila da vidi ono sto ju je izludjivalo.
-Da.-zakolutao je ocima, vise nego besan ishodom borbe.Koliko god bio jak i vest, Demy je bila u toliko jaca i vestija.
-Zaista mi je zao da spalim tako divno lice, tako lepo telo.-rekla je, sa nedokucivim izrazom na licu.-Ali ne ostavljas mi drugog izbora.-nasmejala se potom.Kasnije cu zavrsiti sa tvojom lutkicom.-njene bolesne oci zacaklile su se na slaboj ulicnoj svetlosti.
-Neces!-rekao je, kada je krenula rukom ka njemu.


When the storm rises up, when the shadows descend
Ev'ry beat of my heart, ev'ry day without end
I will stand like a rock, I will bend till I break
Till there's no more to give, if that's what it takes
I will risk everything, I will fight, I will bleed
I will lay down my life, if that's what you need
Ev'ry second I live, that's the promise I make
Baby, that's what I'll give, if that's what it takes



Nije razmisljala.Nije bilo bitno sta ce sa njom biti.Hoce li umreti ili jednostavno izgubiti jos krvi.Bilo je bitno da njemu ne bude nista.Vreme leci sve, a on je pred sobom imao citavu vecnost da preboli njen gubitak, ako zbog nje uopste bude zalio.
Ona nije bila kao on.Dok je ledena ruka probijala njen grudni kos ostavljajuci za sobom leden trag bola, imala je samo jedan zivot i izabrala je da ga pokloni njemu.Onome koji je imao celu vecnost, koji nikada nije morao da umre zbog toga jer se ona nasla u njegovom zivotu.On nije morao da plati cenu gluposti.
Bol nije bio prioritet, lljubav jeste.Bol bi ignorisala u onoj kolicini u kojoj bi mogla, bar ovaj, fizicki bol koji joj je Demy upravo nanela.Ali ne bi prezivela njegov gubitak.Njeno krhko ljudsko telo nije doraslo da izdrzi takvu vrstu bola.Njen zivot, njena prva i prava ljubav...Sve je bilo izgubljeno i cinilo se vrlo daleko.

Zagrcnula se, dok je malo krvi izaslo iz njenih ustiju.
-Prokletstvo!-zarezala je Demy i nestala.
Jenniferine noge su poklekle, dok su njena kolena uz slabasan prizvuk udarala o tlo.Njeno telo ispunjeno bolom koji je bilo tesko ignorisati, survalo se, pustajuci da krv tece iz ranjenog mesta.
Sagao se, ne zeleci da gubi imalo dragocenog vremena.Uhvatio ju je, delimicno prljajuci svoju odecu.
-Bices u redu.-rekao je i posegao ka njenom vratu.Kisa je donekle spirala tragove krvi sa ulice, ali ipak je bila nedovoljna da potpuno ukloni sve tragove.
-Ne.-zakasljala se, gurajuci ga od sebe slabasnim potezima.Njegovo jako telo ucinilo se slabijim od nje.
-Zasto ne?-upitao je, zbunjen.Mada, strah i bol preovladali su te je ponovo pokusao.
-Ne!-vrisnula je, izvijajuci se od bola.Njegovo lice se izvilo u izraz kojeg se pribojavala, ciju je sliku potisnula u svoju podsvest.
-Zasto mi ovo radis?-upitao ju je tuznim glasom.
-Imas celu vecnost.-promucala je, od hladnoce joj je bilo tesko da govori.Nakasljala se i iskasljala nesto krvi.
-Nemoj.Znas da necu moci da...-rekao je, ali njena ruka na njegovim usnama sprecila ga je da zavrsi.
-Vreme leci sve rane, iskoristi svoju vecnost na pravi nacin.-rekla je, njena ruka se jos uvek nalazila na njegovim ledenim usnama.Cinile su se tako tople.Poslednji put je pogledala u njegove zlatne, duboke oci.Izgubila se u secanjima.Videla je u njima ocaj, bol, patnju...ljubav...Ljubav prema njoj, patnju i bol zbog nje.Osetila je jos jedan nalet neizdrzljivog bola.Sve je nestajalo.Crnina se navlacila preko njenih ociju, potiskujuci svetlost njegove blede koze, izraz njegovog lica, njegove zlacane oci, savrsene usne...sve dok ga vise nije bilo, sve dok njeno telo skoro da i nije osecalo bol...dok se njeno srce borilo do svog zadnjeg otkucaja.

Odrzala je obecanje dato samoj sebi.Sta god je trebalo, dace da bi on nastavio da zivi.Jedno krhko ljudsko bice ne bi nedostajalo vampiru koji ih je vidjao svakog dana.Ali se ipak bojala da je uzalud dala svoj zivot, jer je donekle, mogla da ga vidi kako hoda pustim ulicama...Kako nestaje u noci potpuno sam, bez nje.Vicky i Andy nisu bili pored njega, nisu se trudili.Ona nije mogla da zivi bez njega, ali je dala svoj zivot za njega.Sada je bio red na njega da ispuni obecanje koje joj je odavno dao.
Zamisljala je...okrenuo se za nekoliko smrtnika koji su prosli pored njega...Uputio im je tuzan, izmucen pogled...Kao da je govorio da ne moze da zivi bez nje, da ne moze da nastavi da pokusava da odrzi obecanje koje joj je dao, jer njegov zivot nije nista do bezvredna stvar kada nje nema.Njena zadnja misao bila je tamna...Hodao je ka mracnoj ulici, ulazeci sve dublje u tamu, nestajuci u njoj, bas kao sto je i ona nestajala iz njegovog zivota.

__________________________________________________


You say I'm fixed but I still feel broken
Come and rescue me

xXx 28.03.2010. xXx

When that day comes I shall futterwacken... vigorously. - The Mad Hatter (Johnny Depp), Alice in Wonderland (2010)
Back to top Go down
View user profile
billovka94
Moderator
Moderator
avatar

Number of posts : 4186
Age : 22
Registration date : 2008-07-16

PostSubject: Re: If thats what it takes [one shot songfic]   Sat Mar 07, 2009 11:28 pm

wec znas da sam ja plakala kad sam prvi put citala.... my twiny owo je nesto sto je tako nepravedno, i .... msm da si owaj one shoot odlicno uradila!

__________________________________________________
Back to top Go down
View user profile
JustTheGirl
Funtastic fan
Funtastic fan
avatar

Number of posts : 1049
Age : 23
: not here...
Registration date : 2008-07-05

PostSubject: Re: If thats what it takes [one shot songfic]   Sun Mar 08, 2009 1:00 am

Msm da sam isuviše pod utiskom i suzama da bih išta rekla...
Back to top Go down
View user profile
xXx~MakyundBill~xXx
Administrator
Administrator
avatar

Number of posts : 2303
Age : 25
: Sa Billom na pustom ostrvu!!!!!
Registration date : 2008-04-12

PostSubject: Re: If thats what it takes [one shot songfic]   Sun Mar 08, 2009 3:37 am

smrc oo je prelepa prica...stvarno je preprepretuzna....bas me je rasplakala....

__________________________________________________
Back to top Go down
View user profile http://th-4ever.bigforumpro.com
MilaKaulitzYukiUchiha
Great fan
Great fan
avatar

Number of posts : 400
Age : 22
: Macedonia.. living the eternity with the vampire Lestat
Registration date : 2008-05-03

PostSubject: Re: If thats what it takes [one shot songfic]   Sun Mar 08, 2009 12:44 pm

wow stvarno je prelepo
Back to top Go down
View user profile http://www.myspace.com/milakaulitzhighmore
little.girl.crazy.in.love
Funtastic fan
Funtastic fan
avatar

Number of posts : 1932
Age : 22
Registration date : 2008-07-12

PostSubject: Re: If thats what it takes [one shot songfic]   Sun Mar 08, 2009 1:54 pm

JustTheGirl wrote:
Msm da sam isuvie pod utiskom i suzama da bih ita rekla...
Back to top Go down
View user profile http://www.kaca995.piczo.com
diamond.luxury
VIP member
VIP member
avatar

Number of posts : 4267
Age : 23
: Tom's left egg *enjoying*
Registration date : 2008-11-12

PostSubject: Re: If thats what it takes [one shot songfic]   Tue Mar 17, 2009 10:08 pm

ja...ne znam...
*~ DJ. kAcA`95~* wrote:
JustTheGirl wrote:
Msm da sam isuvie pod utiskom i suzama da bih ita rekla...
Back to top Go down
View user profile http://www.myspace.com/l0st_princess
Disenchanted.
Moderator
Moderator
avatar

Number of posts : 4482
Age : 22
: Novi Sad
Registration date : 2008-07-05

PostSubject: Re: If thats what it takes [one shot songfic]   Wed Mar 18, 2009 8:54 pm

ziju! no comment!

jel owo Celine Dion, ili mi se chini?

__________________________________________________

Raise your voice
every single time they try and shut your mouth!
Back to top Go down
View user profile
LadyLillis
Administrator
Administrator
avatar

Number of posts : 2862
Age : 22
Registration date : 2008-05-02

PostSubject: Re: If thats what it takes [one shot songfic]   Thu Mar 19, 2009 9:42 pm

Jeste, Celine Dion... XD

__________________________________________________


You say I'm fixed but I still feel broken
Come and rescue me

xXx 28.03.2010. xXx

When that day comes I shall futterwacken... vigorously. - The Mad Hatter (Johnny Depp), Alice in Wonderland (2010)
Back to top Go down
View user profile
Sponsored content




PostSubject: Re: If thats what it takes [one shot songfic]   

Back to top Go down
 
If thats what it takes [one shot songfic]
View previous topic View next topic Back to top 
Page 1 of 1
 Similar topics
-
» Check out Boomer's Snare in this video
» Woman shot in head
» Tribute to Nitty Gritty
» MC Spyder's B'Day Bash:Darkhouse '96
» OCTOBER 2010 SOUL MIXES (5 PIECES)

Permissions in this forum:You cannot reply to topics in this forum
Tokio Hotel in Serbian hearts :: Tokio Hotel :: One-shot-
Jump to: