Tokio Hotel in Serbian hearts

TH 4ever the best band in the world!
 
HomeFAQSearchRegisterLog in

Share | 
 

 I was a boy, but now, i'm the ghost!

View previous topic View next topic Go down 
Go to page : 1, 2  Next
AuthorMessage
billovka94
Moderator
Moderator
avatar

Number of posts : 4186
Age : 23
Registration date : 2008-07-16

PostSubject: I was a boy, but now, i'm the ghost!   Thu Jan 22, 2009 9:58 pm

Znam da je tesko da vam se ova ideja svidi... ali msm da ce vam se kraj svideti...

ovo je prvi deo...




Sve te godine mucenja, toliko stradanja.. Bola, prolivene krvi... Sve se to ogledalo u njegovim ocima, sva ta sumanuta dela morao je da gleda... A pojedina je bio prinudjen i sam da istrpi...

Pre nego sto se ispovedim, pre nego sto uzmem osvetu u svoje ruke... Zelim da kazem kako je David, necu reci moj rodjak, jer moje poreklo je cisto, a on je sve to uprljao neduznom krvi, kako mi je on oduzeo zivot, blago za koje sam ziveo... On je bio bolesni manijak, serijski ubica sa nerazumljuvim ritualima. Bio je djavolje stvorenje, sam djavo ga je nacinio, uveren sam u to! David me je tlacio, ali to je sitnica u odnosu na ostala zlodela... Tukao me je, sekao mi vene.. Zeleo je da nestanem, da se poslednji pupoljak nase porodice zatre, zeleo je da nas unisti... Uspeo je zamalo, ali ja se necu prepustiti smrti... Ja ne napustam ovaj svet dok se ne osvetim... Dok ne osvetim svog JEDINOG brata... Nikada, nikada necu moci da izbrisem taj prizor iz secanja, kada je ubio Toma... Nikada, nikada necu moci da opisem taj proganjajuci osecaj koji me cepa...

Drhtavo je nastavio da pise, ne mareci sto su rane sve vise krvarile, sto je bol postajao sve jaci, smrt je bila suvise blizu, ali zeleo je da zavrsi sa ovim... sa propacenim zivotom... I krene u osvetu koja je cekala stajavsi bas pored njega...

Oduvek je dovodio nepoznate decake u podrum, upocetku Tom i ja nismo znali sta im radi, samo smo slusali parajuce vriske. Deca su zvala upomoc, cicala su a onda iznenada zanemela... Nismo razumeli, nismo imali junastva da vidimo sta se skriva iza tih tajanstvenih vrata...
Mada David je i nas od rodjenja maltretirao, na svako nase protivljenje dobivali smo batine... Ja se vise nisam usudjivao ni u oci da ga pogledam, ali Tom je bio hrabriji, uzvracao mu je udarce sve dok ne bi izgubio poslednji atom snage.... Tako modar i opijen bolom lezao bi na podu, a David bi razjareno otisao nekud. Nebitno da li je dan ili noc on bi nestao, nestao cak i na nekoliko sati, nekoliko dana... Ja bih cim mu vidim ledja pritrcao Tomu i odvukao ga u kupatilo da mu ocistim rane. Gledao me je svaki put sa puno zahvalnosti, cesto se svadjao sa Davidom zbog mene, nije mogao da trpi da neko vredja negovog malog brata, kako li me je samo voleo... Kako li me je samo stitio, i bas zbot toga jedne mracne veceri, zivot mu je oduzet...Zbog mene... zbog mog kukavicluka...


- Opet nisi pocistio za sobom! Nema vise nista da jedes!!!- Urlao je David samarajuci me, a pritom mi ne dopustajuci da se maknem ni korak. Zmureo sam i pustao da mi nanosi uzasan bol. Nisam smeo da mu kazem da me peku obrazi, jer onda bi mi zario nokte u kozu... Mozda bi uzeo cak i noz i posekao mi vene na rukama, kao sto je to jednom ucinio Tomu... Plasio sam se, proklinjao sto Tom nije tu da me spasi, a znao sam da bi to bilo opasno po njega...
- Kako si ruzan! Kako si odvratan! Mekuscu jedan! Tomova sestrica, eto to si ti!!!- Sutnuo me je u stomak podsmevajuci mi se, nisam imao snage cak ni da se namrstim. Obrusio sam se na pod i zaplakao.... Bio sam sam, napusten i ostavljen da patim.. Bol me je ubijao, secanja su zamaglila... Teme mi je krvarilo od silnog udarca glavom o pod. Osecao sam toplu krv, miris najomrazenijeg neprijatelja sirio se...
- Bill!!!- Vrisnuo je Tom videvsi me kako se kupam u lokvi crvenila.
- Tomy...- Sapnuo sam napregnuvsi se da ga osmotrim poluotvorenim ocima. Uzeo me je u narucje i preneo do kupatila... Video sam da je uznemiren i uplasen za mene, voleo sam ga, voleo sam ga svakim delicem svoje duse... Svaka moja celija bila mu je zahvalna, svaki spor uzdah bilo je jos jedno hvala... Moje tuzno lice rusilo je njegovu snagu, zeleo sam da se osmehnem, da mu dokazem da sam dobro, a u dusevnom smislu i jesam bio, jer sa Tomovim prisustvom moj strah se povukao, on je bio moj zivot... Sada kada je samnom ja nemam zasta da se brinem, ja sam srecan...
- Tom pusti neka tece krv, neka teku gresi Davidovi...-
- Sta pricas to?! O Boze ti nisi pri sebi!-
- Tom ja te volim... ti si ..-
- Bill ne naprezi se!-
- Dodji...- Pozvao sam ga ceznjivo u zagrljaj. Podigao me je pazljivo, i spustio u svoje krilo. Osetio sam njegov vazdusast miris, prijatan, najlepsi miris koga je moje telo osetilo... Zagrlio sam ga koliko je to moguce bilo, jer glava mi je sama padala... Nisam mogao da upravljam pokretima, bio sam na izmaku da nestanem iz Tomovog zivota...
- Tom.. Tom zelim da ti pokazem koliko te volim...-
- Pokazaces mi posle... sada moras da se odmaras!-
- Ali kad posle?! Nema posle... nece biti to posle... Sada zelim!- Bunio sam se vukuci njegov obraz ka svojim usnama...
- Bill cuti!!!!!- Viknuo je iznenada ispustivsi me. Gledao sam ga nemo, moj duh smrvio se, smrzo se i uginuo... Nisam mogao da verujem, da pojmim kako sam preseo sopstvenom bratu, osobi koja je uz mene, jedinom prijatelju...
- Izvini! Nisam hteo...- Odmah je cucnuo do mene, milujuci mi nervozno obraze. Trudio sam se da ne sklopim oci, ali same su htele da zaspe... Ubrzo sam se onesvestio... Koliko od bola, toliko od soka koji su izazvale njegove reci...


Iznenada sam se probudio, bio sam na nasem krevetu, uvijen u cebe... Nisam imao ni trag krvi, ni najmanji znak da sam bio onako izmucen... Opet mi se javio bol u glavi, ali smanjivao se na trenutke, tako da sam uspeo da dozovem Toma...
- Bill! Bill probudio si se?!?- Poskocio je sireci iznenadjeno oci. Cuo sam zahvalnost i srecu u njegovom glasu, kao da sam gledao samoga sebe. Voleo me je, ali mi nije bilo jasno zasto se toliko raduje mom budjenju.. Nisam ni znao koliko sam ja zapravo spavao dugo...
- Tom sta se desilo?!-
- Bio si u komi...- Setao se po sobi, praveci ogromne korake.
- Koliko dugo?-
- Vise od nedelju dana... David je bio i otisao... Rekao je da ce se vratiti... Ali jos ga nema...-
- Tom... izvini... nisam zeleo da te uplasim..- Stegnuo sam usne ne dozvoljavajuci im da zajecaju, ali pomisao da je moj savrseni brat patio zbog mene izjedala me je... Toliko ga volim da i najmanja rana na njegovom telu ili dusi me boli dvostruko jace...
- Nemoj da mi se izvinjavas... jer nisi ti kriv! Dobro je da si ziv uopste...- Prisao je i seo kraj mene. Dodirnuo sam mu ruku, blagim pogledom ga obasjavsi.
- Tom hvala ti...-
- Ne brini se... Uvek sam tu za tebe...- Nasmesio mi se onako slatko da sam se topio u mesavini nase nadzemaljske ljubavi...
- Ey sta ti je to na ruci?- Iznenada mi se pogled zadrzao na rani njegove meke koze. Koze za koju zivim, ona nikako nije smela da se oskrnavi, Davida sam sa svakom sekundom mrzeo sve vise...
- Nista...- Povukao je ruku, ali sam je uzeo ponovo.
- Tom OPET TI JE SEKAO VENU?!-
- PA STA!!! MORAO SAM DA TE ODBRANIM! HTEO JE DA TE ODVUCE U PODRUM!!! A ZNAS STA BI BILO ONDA! JA NISAM MOGAO DA DOZVOLIM!-
- ALI TOM...- Ucutao sam, glas mi se zagubio u stisku njegovih razvijenih grudi. Pribio me je uz sebe, toliko jako da sam jedva disao... Ali prijalo mi je, uzivao sam sto je on tako blizu mene, sto mi dise tik uz kozu... Osecao sam da mi ljubi vrat, to su bili poljupci iz snova, i sada su postali stvarni....Lljubav mi je buktala u srcu, nisam mogao da je kontrolisem. U tom trenu pozeleo sam da mogu izljubiti svaki pedalj njegovog tela, da, svaki pedalj, svaki milioniti deo njegovog zivota prisvojiti kao da je moj... Ali kako to nisam mogao, odmakao sam ga od sebe, zagledao se u njegove duboke, preduboke oci, koje su skrivale svu patnju, svu mrznju prema Davidu, i svu velelepnu ljubav prema meni... Grejao sam se pronalazeci sve tajne puteve u Tomovom pogledu... A onda je kucnuo i taj cas, odzvonio mi glasno a potom zamuknuo. Znao sam da je to najvisi stepen moje ljubavi, jedino mu tako mozda mogu docarati koliko ga nestvarno volim, sada imam prilike za to, i mozda nikada nikada vise u svom kratkom zivotu... Sakama sam mu stegnuo obraze, poljubio mi je ruku. Uhvatio sam ga jace, spreman da ce se verovatno usprotiviti, ali zacudno nije, pustio je da mu vodim lice kuda hocu, a vodio sam ga tacno ka svojim usnama... Zazmureo sam, nesposoban da istrpim zar srece, moc tog zeljenog trenutka... Poljubio sam ga, na kratko, ali taj tren urezao se kao vrhunac moje ljubavi prema bratu.. Usne su mu slatke kao najukusniji med, meke kao da pripadaju andjelu... Tolika nesvakidasnja bliskost odnela me je daleko u prostranstvo najskrivenijih ceznji... Nagli talas uzburkane krvi strujao mi je telom, toliko brzo da sam jedva disao, jedva odrzavao sebe u zivotu... Odmakao se, ali samo malo, jos mi je bio savrseno blizu, onako kako sam oduvek zeleo, napokon mu mogu reci da ga volim vise od sebe, vise od Boga, vise od svakog cveta u polju...

My love for you, always forever
Just you and me, all else is nothing
Not going back, not going back there
They don't understand,
They don't understand us




- Tom... dodji...- Saputao sam smeseci mu se omamljeno.
- Hahh...- Uzdahnuo je praveci neku zbunjenu grimasu na licu, ali ipak je odlucio da mi uslisi zelju, i poljubio me je nanovo, ovoga puta pustajuci da mu se osecanja odmrznu... Mazio mi je kosu, dodirujuci mi obrze...
- Bill volim te!-
- Tom ja tebe volim, volim bilo koji deo tebe, volim svaki deo tebe, volim tebe onoliko koliko sebe necu moci nikada!!!-
- Shhhh...- Stavio mi je prst na usta. Nepotrebno je sve to reci, jer ja znam to... I ne brini se... Bill ti si oduvek bio moja snaga...-
- Ja?! Ali ja sam previse slab...- Odmahnuo sam glavom ne verujuci.
- Tvoja ljubav je velika koliko i tvoje srce... Ti si jedan od manjine ciji je duh toliko snazan da moze voleti celim svojim bicem!-
- Ja?!- Ponovio sam, ohrabren i ponosan sto pomazem bratu. Potom me je zagrlio cvrsto, pozeleo sam da vrisnem koliko sam goreo u ljubavi, koliko mi je srce tutnjalo u grudima... Taj sat sa Tomom postao je lepsi od citavog mog zivota, lepsi od svih mojih zamisljanja srece... Taj prekratak sat kada sam mogao da osetim sta je sreca zapravo...

A onda nas je prekinuo David, sirio sam oci ne verujuci da ce nam uzeti svu svetlost... I dalje se pitam kako je mogao da bude toliko zloban da nas prekine, da nam okonca sve nade da cemo ikada biti slobodni... David nas je sa gadjenjem pogledao, Tom je lezao na meni, jos uvek je bio preterano, ali bar za mene sasvim odgovarajuce blizu... Prisnost se nazirala u vazduhu, a David ju je osetio... Izvukao je noz iz pojasa i krenuo ka nama...

Uplasio sam se, sav malopredjasnji spokoj je nestao, drhtao sam. Tom je ustao i pustio mrznju da pohrli ka Davidu. Doslo mi je da placem, ali bilo me je sramota, stideo sam se da placem pred Tomom, rekao je da sam mu ja snaga... Onda cu i biti to!
- Billy Billy dodji mi, vidim Toma umes da grlis, ajde i mene jednom...- Cerio se prilazeci mi odzvanjajucim koracima. Svaki otkucaj mog vec smrtno uzbudjenog srca mi se cinio kao lomnjava stakla, strava me je poplavela do granica pakla...
- Retardu njega nemoj da si takao!!!- Zarezao je Tom. Nasmesio sam se nekako cudno, morao sam, kako je moj brat bio hrabar, moj omiljeni junak, moj spasitelj...
- Ko je tebe imbecilu sta pitao?!- David se sada okrenuo ka Tomu, a ja sam iskoristio priliku da smugnem do vrata. Tom mi je pokazao da bezim, ali sam stajao cekajuci sta ce se dalje zbiti.
- Ohh Tomy nisam nameravao da te ubijem, ali izgleda da je to neizbezno...- Kikotao se bolesno.
- Goni se!- Tom je pokusao da ga zaobidje, ali bezuspesno, jer Davidov noz zabio mu se u rebra. Ciknuo je, a zavristao sam i ja! Mahinalno sam im prisao i poceo da otimam Davidu noz. Ta iznenadna hrabrost i sada me zbunjuje, ni sam ne mogu da shvatim kako sam se usudio da im pridjem, kako sam se usudio da se usprotivim Davidu, djavolu...
- Bille sta radis to?!?!!??!?!?- Vristao je Tom ocajno me gledajuci kako otimam Davidu noz, a svi su mislili da sam ja slabiji, da cu izgubiti bitku po obicaju... Fizicki i jesam bio, ali snaga moje volje da odbranim Toma bila je itekako jaca od Davidove neljudske zelje da nas pobije... Nekako sam mu istrgao noz i krenuo da bezim, pojurio je zamnom... Trcao sam pomahnitalo kroz kucu saplicuci se o sve sto mi je pred nogama, a bas mi se i previse stvari naslo na putu... Sustigao me je... Mislim da sam u tom trenutku satrunuo u neopisivom strahu...
- Bill ti si postao previse nevaljao! A znas sta se dobije kad si neposlusan!-
- Bezi... bezi!- Vristao sam mahajuci nozem. Moju ogromnu zbunjenost iskoristio je, te mi je istrgao noz, nasta sam se zabecio ne verujuci.
- Dobro... idem da dovrsim Toma, a tebe cu posle...- Nakezio se, i nasuprot mom ocekivanju da laze, uputio se ka sobi gde je lezao Tom...

Prvo sam se ukocio i gledao kako se Tom pojavljuje na vratima, gledao me je mutnim ocima, polusvesnim... Taj delic vremena kada sam uvideo da je ziv, oh moj mili Boze on je jos bio ziv... Ohrabrio sam se, dizuci se na nebesa... Moj brat je disao, a disao sam i ja...

__________________________________________________


Last edited by billovka94 on Fri Jun 12, 2009 10:46 pm; edited 4 times in total
Back to top Go down
View user profile
billovka94
Moderator
Moderator
avatar

Number of posts : 4186
Age : 23
Registration date : 2008-07-16

PostSubject: Re: I was a boy, but now, i'm the ghost!   Thu Jan 22, 2009 9:58 pm

- NEEEEEEEE!!! NE NE NE NE NE NE!!!!!!!!!- Nastao je muk, mada mislim da sam jos vristao... Samo sto su moja cula prestala da zive... Moj duh je pocinjao da nestaje... Zeleo sam da zazmurim i oteram taj prizor iz pakla, prizor mog unistenja... Ne, ne mogu da pisem o tome.. ne... NE MOGU NE MOGU NE...

David je istim onim nozem koji je do malocas bio u mojim, mojim nejakim rukama, probadao Tomove savrsene grudi... Tomovo andjeosko srce... Ubio ga je, na najgori moguci nacin... Izvlacio je a onda opet zabadao noz u njegovo nevino telo... Krv je sikljala, gledao sam, a i Tom je zurio u mene... Na izmaku snage, video sam da je izvio usne u jednu rec, a moju zapovest... Rekao je "Spasi se".
Nisam mario sto ga ne mogu ni zagrliti za kraj, odupirao sam se zelji da i sam umrem i otputujem sa njim u raj... Istrcao sam iz kuce i u toj velikoj brzini se sapleo na stepenicama... Pao sam, a iza mene culi su se sve glasniji koraci... Bojaz me je vec okruzila sasvim, nisam bio u stanju da svesno gledam na stvarnost...

Previse, previse se stvari desilo, u delicu sekunde dobio sam ostvarenje svih zelja, ali vec za drugi delic te iste sekunde Tom je preminuo... Moj razum se slomio, pomahnitao i prestao da radi...

- Ohh Billy, steta sto ipak ne mozes pobeci..- Smejao se zloslutno.
- Ubico!!!- Pokusao sam da viknem, ali to je bio samo promukli krik ocajnika.
- Pa sto mi bezis devojcice? Ja samo zelim da se igram sa tobom!- Sjaj u ocima nikada mu nije bio uzasniji, nisam razumeo zasto je takav, i vec su mracne misli pocele da mi hrle u susret... Uspravio sam se, misleci da pobegnem bestraga, ali me je Davidova kruta ruka uhvatila za rame.
- Pusti me!!!-
- Nemoj da se plasis, budi musko jednom!!!-
- Mars od mene, ubico!- Kobeljao sam se iz sve snage, ali nije imalo svrhe, jer uhvatio me je celicnim stiskom.
- Ooo pa ti zelis da brzo zavrsimo igru?!-
- PUSTI MEEEE!!!!!!!!!!!!!!- Iskolacio je oci od krestavosti moga glasa, zbunio sam ga, toliko sam glasno uzviknuo da je popustio stisak. Vesto sam mu istrgao noz i zamahnuo ka njegovom stomaku, za divno cudo jos je bio osamnucen, pa sam uspeo da ga zarijem najdublje moguce. Davidov uzvik bola cinio mi se kao najlepsa pesma, napokon sam mogao da mu naplatim sva mucenja... Ispustio sam noz a zatim potrcao ka kapiji, spreman da bezim do smrti. Potpuno sam ubedio sebe da je onaj jedan ubod mogao biti smrtonosan, i da David sada krvari, ali nije bilo tako. Uzeo je noz sa zemlje i pojurio zamnom.
- NEEE!!!- Osetio sam hladnu ostricu u ledjima, zabijala se veoma brzo, bol je kao munja sprzio nadu za spas. Cicao sam i gutao patnju, vrelina me je obuzimala, a pored svog paklenog fizickog bola jos vise me je mrznja unistavala.
- Mali ne ides ti nikud!!!- Besno je izustio izvadivsi noz iz mene, a onda ga zabivsi u isto mesto. Jauknuo sam kao da trpim Isusove rane!

Poslednja svetla misao, poslednji put ka spasu. Ugledao sam ga, i odlucio da probam...

Snazno sam uhvatio Davidovu ruku povlaceci noz napolje, a onda se hitro okrenuo odgurnuvsi ga od sebe. I ako skoro sasvim stopljen sa krvlju i uzasom, potrcao sam u pomrcinu ulice...

Ne znam koliko je vremena proslo, koliko je proteklo moje namucene krvi... Trcao sam, jurio gradom kao vampir... Naposletku, slab do smrti srusio sam se na uglu jedne ulice...
A onda su na moj poslednji zov dosli oni, moji spasioci...

I to, to je moje strasno ispovedanje, nerazumljivo i nepojmljivo celom svetu... Niko i ne veruje da postoje takva zlodela, da postoje takvi bolesni zlocinci... Ali ja znam, ja sam morao tu lekciju da prozivim... Lezim sada u savrsenom mraku i krvarim, cekam da me osveta poseti... Ovaj svet nece me pustiti da nestanem pre no sto svrsim svoj zadatak, pre no sto osvetim Toma, sebe, i sve nesrecne decake iz podruma...

- Gospodaru zavrsio sam!- Rece decak pruzajuci ukoricenu svesku stvorenju ispred sebe.
- U redu decace, je si li spreman da primis zakletvu?-
- DA!-
- Zaklinjes se da ces odmah po izvrsenju svoje zelje napustiti svet i pridruziti se tamo gde tvoja dusa mora da ode?- Upitao je ozbiljno.
- DA!-
- U redu...- Prozirna prilika mahnu ostalim avetinjama da izvrse zadatak...


Za samo isti onaj delic sekunde koji mu je parao srce, pretvorio se u podanika noci, postao je deo tog lazno izmisljenog sveta, postao je duh...

- Jesam li sada...?- Zamucao je budeci se iz sna.
- Jesi...- Izobliceno mu se nasmesio Gospodar, i potom nestao u noci...

__________________________________________________
Back to top Go down
View user profile
JustTheGirl
Funtastic fan
Funtastic fan
avatar

Number of posts : 1049
Age : 23
: not here...
Registration date : 2008-07-05

PostSubject: Re: I was a boy, but now, i'm the ghost!   Thu Jan 22, 2009 10:24 pm

Dopalo mi se, ideja je ono...

Baš, baš drugačiji fic i to je ono što me je oduševilo!
Back to top Go down
View user profile
billovka94
Moderator
Moderator
avatar

Number of posts : 4186
Age : 23
Registration date : 2008-07-16

PostSubject: Re: I was a boy, but now, i'm the ghost!   Thu Jan 22, 2009 10:29 pm

tnx ivana!!!

__________________________________________________
Back to top Go down
View user profile
little.girl.crazy.in.love
Funtastic fan
Funtastic fan
avatar

Number of posts : 1932
Age : 22
Registration date : 2008-07-12

PostSubject: Re: I was a boy, but now, i'm the ghost!   Thu Jan 22, 2009 10:52 pm

JustTheGirl wrote:
Dopalo mi se, ideja je ono...

Ba, ba drugačiji fic i to je ono to me je oduevilo!
Back to top Go down
View user profile http://www.kaca995.piczo.com
*^forgotten^*
Funtastic fan
Funtastic fan
avatar

Number of posts : 2404
Age : 21
: Sa Tomom u mom svetu
Registration date : 2008-10-19

PostSubject: Re: I was a boy, but now, i'm the ghost!   Thu Jan 22, 2009 11:06 pm

Wow...Ovo je nemam reci..
Zaplakala sam ali sam odusevljena!
Back to top Go down
View user profile http://justaddwater.top-talk.net
billovka94
Moderator
Moderator
avatar

Number of posts : 4186
Age : 23
Registration date : 2008-07-16

PostSubject: Re: I was a boy, but now, i'm the ghost!   Thu Jan 22, 2009 11:54 pm

kaca, majche tnx puuuno!!!!!!!
drago mi je da vam se svidja!!!

__________________________________________________
Back to top Go down
View user profile
xXx~MakyundBill~xXx
Administrator
Administrator
avatar

Number of posts : 2303
Age : 25
: Sa Billom na pustom ostrvu!!!!!
Registration date : 2008-04-12

PostSubject: Re: I was a boy, but now, i'm the ghost!   Fri Jan 23, 2009 3:51 am

msm da je ovo najbolji ff koji si ikada napisala....kada samcitala onaj deo kad bode toma plakala sam....

__________________________________________________
Back to top Go down
View user profile http://th-4ever.bigforumpro.com
Billova4immer
New fan
New fan
avatar

Number of posts : 52
Age : 25
Registration date : 2008-12-07

PostSubject: Re: I was a boy, but now, i'm the ghost!   Fri Jan 23, 2009 3:26 pm

Meni je ovo najbolji ff koji sam procitala...
Back to top Go down
View user profile
*^forgotten^*
Funtastic fan
Funtastic fan
avatar

Number of posts : 2404
Age : 21
: Sa Tomom u mom svetu
Registration date : 2008-10-19

PostSubject: Re: I was a boy, but now, i'm the ghost!   Fri Jan 23, 2009 3:52 pm

Kris svaki dan pises sve bolje i bolje..
Kako sam plakala kad je upao David u sobu i poceo da se svadja a onda je poceo da bode toma..
Cry&Gone
Back to top Go down
View user profile http://justaddwater.top-talk.net
MilaKaulitzYukiUchiha
Great fan
Great fan
avatar

Number of posts : 400
Age : 23
: Macedonia.. living the eternity with the vampire Lestat
Registration date : 2008-05-03

PostSubject: Re: I was a boy, but now, i'm the ghost!   Fri Jan 23, 2009 5:28 pm

neznam sta bi rekla.. msm, ne postoi nesto sto bi objasnio koliko je ovo... tuzno & divno<3
Back to top Go down
View user profile http://www.myspace.com/milakaulitzhighmore
billovka94
Moderator
Moderator
avatar

Number of posts : 4186
Age : 23
Registration date : 2008-07-16

PostSubject: Re: I was a boy, but now, i'm the ghost!   Fri Jan 23, 2009 10:03 pm

jao maki presrecna sam!!!!!!!!

omg sadija tnx!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

majce opet kazem: HVALA TI!!

und mila... i tebi puuuuuuuuuuuno hvala!!!!!!!!!

sutra cu da vam stavim drugi deo, tj kraj....

__________________________________________________
Back to top Go down
View user profile
*^forgotten^*
Funtastic fan
Funtastic fan
avatar

Number of posts : 2404
Age : 21
: Sa Tomom u mom svetu
Registration date : 2008-10-19

PostSubject: Re: I was a boy, but now, i'm the ghost!   Fri Jan 23, 2009 10:50 pm

Jaoj,,Molim te stavi sutra,,Ja cu poludeti ako ne stavis sutra,,
Back to top Go down
View user profile http://justaddwater.top-talk.net
billovka94
Moderator
Moderator
avatar

Number of posts : 4186
Age : 23
Registration date : 2008-07-16

PostSubject: Re: I was a boy, but now, i'm the ghost!   Fri Jan 23, 2009 11:17 pm

neces poludeti veruj mi... und bas sam iznenadjena sto ste prihvatili ff!!

__________________________________________________
Back to top Go down
View user profile
MilaKaulitzYukiUchiha
Great fan
Great fan
avatar

Number of posts : 400
Age : 23
: Macedonia.. living the eternity with the vampire Lestat
Registration date : 2008-05-03

PostSubject: Re: I was a boy, but now, i'm the ghost!   Sat Jan 24, 2009 3:28 pm

zasto iznenadjena, kad ovo je nesto NAJ<3333
Back to top Go down
View user profile http://www.myspace.com/milakaulitzhighmore
xXx~MakyundBill~xXx
Administrator
Administrator
avatar

Number of posts : 2303
Age : 25
: Sa Billom na pustom ostrvu!!!!!
Registration date : 2008-04-12

PostSubject: Re: I was a boy, but now, i'm the ghost!   Sat Jan 24, 2009 6:58 pm

rekla si danas....ja cekam....xDDDD

__________________________________________________
Back to top Go down
View user profile http://th-4ever.bigforumpro.com
billovka94
Moderator
Moderator
avatar

Number of posts : 4186
Age : 23
Registration date : 2008-07-16

PostSubject: Re: I was a boy, but now, i'm the ghost!   Sat Jan 24, 2009 10:25 pm

mila tnx puno!!!!!!!!

a maki nisam sad u stanju da stavim, ali bice veceras! evo obecavam samo da se sredim malo...

__________________________________________________
Back to top Go down
View user profile
miljana*toms.<3
Funtastic fan
Funtastic fan
avatar

Number of posts : 1472
Age : 22
: over the rainbow with tom.
Registration date : 2008-07-05

PostSubject: Re: I was a boy, but now, i'm the ghost!   Sun Jan 25, 2009 12:10 am

Jeej,jedwa cxekam drugi deo..on je wrxunski... xD
KRis,kao scxto sam ti wetj rekal,owo je po mom misljenju prewazislo i Nadju xD
Back to top Go down
View user profile
billovka94
Moderator
Moderator
avatar

Number of posts : 4186
Age : 23
Registration date : 2008-07-16

PostSubject: Re: I was a boy, but now, i'm the ghost!   Sun Jan 25, 2009 12:22 am

omg miljana tnx!!!!!!!!!
evo ga i taj drugi deo... meni se ovaj ff jako svidja... a sad.. da li ce i vama... nzm...











Lutao je, cekao da mu se snaga povrati… Nekadasnje ljudske rane su nestale, ali one druge, one bolnije nije mogao da zaleci… Setao se neprimetno, promicao vremenom bez smisla...

Lebdeo je oko kuca, istrazivao svaki kutak gde bi se neprijatelj mogao skriti... A savrseno jasno je znao gde se on nalazi, samo sto tamo nikako nije nalazio hrabrost da ode...

- Sta je Bill, nisi jos ispunio zelju?- Zapitkivali su ga duhovi u prolazu, osecajuci da tragovi crnog zivota ne napustaju dusu cak ni na samrti... Bledo je gledao kroz tamu, trazio Toma, trazio bilo koji znak da je nekada postojao....

Godine su letele jedna za drugom, prozirne, bez osecanja, bez obecanja da je spokoj blizu... Uspeo je da se donekle izbori sa zgaslim strahom, cak i sada, kada nije vise ziv, Davidove oci ga proganjaju... Oseca da je blizu, da je uzasno blizu i da i dalje ne mari za neoprostive grehe...

Vreme njegovog oporavka se zavrsilo, i Gospodar je naredio da mu vise nema cekanja!

- Molim Vas... ja ne znam da li sam spreman...-
- Decace dobio si dovoljno godina za sebe, nema vise odlaganja...Pruzam ti poslednju priliku da mirno nestanes, na tebi lezi odluka!-
- U redu... Do veceras ce biti gotovo...- Tmurno je slegnuo prozracna ramena...


Jedan dan, jedan jedini dan da raskrstim sa svim mukama, da zaboravim, i da konacno zaspim vecni san...
Bojim se, i ako je osecaj slab, jer ja vise ne zivim, i ako sam mrtav vec godinama. U meni jos tinja taj uzas, ta bolesna svetlost neprijateljskih ociju... Moram, moram osvetiti Toma, sebe... Moram okoncati tu strasnu epizodu, da je Sunce vise nikad ne podari svetu... Moram, zato sto sam ja snaga andjela, ustvari, nekada sam to bio... Pomisao da me vise nema je neprihvatljiva, ali stvarna....

Ohh.... Dosao sam na red... Da naplatim sve patnje, racun je poveci...

Ne smem.. bojim se .... o Tome daj mi bar iskru tvoje hrabrosti...

Krecem... vise nisam decak, ja sam duh!


Isao je brzo, drveca su ostajala za njim. Nije morao da se trudi da suzbije bojazan, jer nije je ni bilo... Srce mu se sasvim ohladilo, izbrisao se poslednji trag predjasnjeg zivota... Jedino je osecao uzbudjenje, bujicu energije da zavrsi zapovest...

Ta prokleta kuca iznenada mu se nasla na putu. Zacas je ustuknuo, a strela uspomena ga probode tacno u grudi... Sva mracna secanja na nasilje su mu izasla na videlo, a kao glavna, mucila ga je Tomova smrt, njegova sopstvena...

Tiho je lebdeo do vrata, osetivsi miris ubice, adrenalin mu je prostrujao dusom. Nagon je bivao sve snazniji...

- Kuc kuc...- Zakikotao se uletevsi u sobu gde je David spavao.
- Mmm...- Mrmljao je gresnik budeci se iz sna.
- Ooo pa ti spavas bednice!- Prisao mu je, vrisnuvsi mu na uho. David se trgao, izbecio oci od straha, a onda ne opazivsi nista, pokusao da nanovo prizove san.
- Zar ne zelis da nastavimo igru?- Provocirao je duh zlobno.
- Ko je to?!- Zapitao je covek tiho, nije video nikog, ali glas mu je bio jezivo blizu.
- Nije lepo sto me se ne secas, to me ljuti! A znas sta dobijaju nevaljali momci!-
- Bill? Tom?- Prestraseno je zamucao, neprestano se osvrcuci oko sebe.
- Axaaa.... Sad se secas!- I dalje se smejao podlo.
- Gde si? Ne vidim te...-
- Nije potrebno da me vidis da bi igrao ovu igru...-
- Gde si?!-
- OVDE!- Najednom se stvorio kraj njega, kezeci se pun mrznje.
- AAAAAAAA!- Vrisnuo je David prestravljeno, duh mu je bio zastasujuce blizu.
- Sta je sad?! Devojcica se plasi?!- Smejao se uzivajuci sto je ova bitka bas njegova.
- BEZI! BEZI ODAVDE!!! TI SI MRTAV! BEZI!!!- Panicno je vristao.
- Mrtav sam, a za to si ti kriv!!!-
- Kako si jadan! Jos si ruzniji tako proziran!- David je pokusao da ga zastrasi, ali nije znao da time samo budi ogorcenje i bes.
- Ja sam sta?! XA XA XA.... E necemo mi vise ovako da se igramo.. ne ne ne.... – Polako je kruzio oko njega, cereci se.
- Ne bojim te se!-
- Zar je to sada vazno kada ces umreti?!- Podsmevao se i dalje.
- Ja..pa...- Sve trazene reci iscezle su iz Davidovih misli, prvi put je potpuno porazen.
- Ja sam spreman da igram do kraja, kao sto si i ti uvek radio!!!- Duh mu nije dao ni casak da se pripremi, da pojmi blisku smrt. Za vec poznati delic sekunde Bill je zario svoje celjusti u Davidov vrat, covek zavrista od bola. Grizao ga je i slusao krike... Svakim pokretom ostrih zuba mrvio mu je kosti, pustajuci da ga mrznja vodi...
- Mmmm... Ukus tvoje krvi je odlican!- Za kraj ga je pustio da dise, da se gusi u strahu i bolu...

Osecaj osvete kovitlao mu se u glavi, iznenadna zamena uloga mu je imponovala, mada se bes i mrznja nisu umanjili. Svakim ugrizom svetio je Tomovu smrt, svaki nanesen bol bi je za brata, za svu bratovljevu patnju... Nije mislio na sebe, ni na svoj uzasan zivot, jedino je bilo vazno da naplati grehe za oduzetu srecu, za vecnu ljubav...

- Pusti me...- Sa poslednjim delicem snage je molio David, klececi u sopstvenoj krvi.
- A ne, ti ne zasluzujes pomilovanje!!!- Utim ga je poslednji, ali najjaci put ugrizao, isisavajuci prljavu krv ubice! David je izdahnuo, odlazeci pravo u pakao...

Ne mogu da verujem, uspeo sam! Uspeo sam da sve godine beznadja ucinim smislenim. Osvetio sam brata, o Boze osvetio sam i sebe, i sve neduzne decake iz podruma! Napokon sam zavrsio zadatak, zatvorio knjigu Davidovih zlocina, djavoljih poslova... Kako sam samo slobodan, Tome, cujes li me?! Konacno smo izvojevali slobodu!!!

Duh se smesio, napustajuci zatvor svih patnji... Izmicao je gradom kao vetar, ne prestajuci da uziva u olaksanju, u gubljenju tereta...

Zastao je u onoj istoj ulici, gde mu je zivot napustio telo... Promene su same izbijale, sve brze... Spustio se na ono isto mesto, umor mu je polako obuzimao dusu... Video je kako mu san dolazi u susret...Znao je da je to onaj san, koji nas vodi u beskonacnost, koji nas cini besmrtnim.... Zaklopio je oci, i dalje imajuci nevin osmeh na licu...

Andjele dolazim...



Epilog:

- Gledajte! To on dolazi!!!- Srecno je uzviknuo dredoglavi decak pokazujuci ka svetlecoj kociji.
- Ko dolazi?- Prisli su i drugi decaci, takodje gledajuci u sve blizu kociju.
- Moj brat, moj spas... moja ljubav... i moja sreca!- Smesio se Tom, trljajuci nestrpljivo prste.
Kocija se zaustavila, a prelepi decak izadje iz nje, zbunjeno gledajuci okolinu.

Jedan nestvarni tren kada su se oci dva brata susrele, jedan delic vec prozivljene sekunde kada su im suze posle na oci, kada je sreca naizad ponovo bila uz njih... Sloboda je bila u punom sjaju, a srca su im ubrzano tutnjala...

- Bill!!!!!!- Potrcao mu je brat u susret, oborivsi ga na zemlju.
- Tom?! Je si li to ti andjele? Tom?!- Trudio se da dise od prevelike srece, ljubio je Tomove savrsene obraze, crpeci snagu iz njegovih medenih ociju.
- Da, ja sam!- Smesio se nezno, obgrlivsi sakama Billovo lice.
- Tom... Moj Tom.... Volim te!-
- Mali moj... Kako sam te se zarko uzeleo!!!- Utim su im se usne spojile, razvijajuci se u najiskreniji poljubac... Ljubav je napokon nasla mesto gde moze procvetati, i dobiti priliku da dostigne vrhunac cari... Billova dusa ispunila se nadmocnom ljubavi, pribio je brata cvrsto uz sebe, sada je konacno bio samo njegov, i nikada, nikada ga nece pustiti... Svako zrno njegove duse zelelo je Toma, volelo ga je...
A Tom, toliko je cekao da mu se brat pridruzi, toliko je strepeo, ali sada zna da su slobodni, mogu poci bilo gde, mogu otvoreno reci da se vole...

Braca ustase sa zemlje, i tako blisko zagrljeni se uputise ka ostalim decacima koji su ih veselo gledali...

- Tom?- Sapnu mu Bill sasvim uz uho.
- Da?- Osmehnuo se radoznalo, milujuci bratu ledja.
- Da li znas sta je najlepse na svetu?-

__________________________________________________
Back to top Go down
View user profile
JustTheGirl
Funtastic fan
Funtastic fan
avatar

Number of posts : 1049
Age : 23
: not here...
Registration date : 2008-07-05

PostSubject: Re: I was a boy, but now, i'm the ghost!   Sun Jan 25, 2009 12:35 am

Sviđa mi se! Ne znam zašto si mislila da neće...
Divno...
Back to top Go down
View user profile
billovka94
Moderator
Moderator
avatar

Number of posts : 4186
Age : 23
Registration date : 2008-07-16

PostSubject: Re: I was a boy, but now, i'm the ghost!   Sun Jan 25, 2009 12:39 am

hvala ivana!!!!! drago mi je da ti se svidja!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

__________________________________________________
Back to top Go down
View user profile
Billova4immer
New fan
New fan
avatar

Number of posts : 52
Age : 25
Registration date : 2008-12-07

PostSubject: Re: I was a boy, but now, i'm the ghost!   Sun Jan 25, 2009 12:40 am

ExTRA je :no1:
ovo je apsolutno najbolji ff koji sam ja procitala....
Back to top Go down
View user profile
billovka94
Moderator
Moderator
avatar

Number of posts : 4186
Age : 23
Registration date : 2008-07-16

PostSubject: Re: I was a boy, but now, i'm the ghost!   Sun Jan 25, 2009 12:41 am

tnx i tebi sadija!!!!!!!!!! ja sam presrecna sto vam se svidja!!!!!!!!!

__________________________________________________
Back to top Go down
View user profile
MilaKaulitzYukiUchiha
Great fan
Great fan
avatar

Number of posts : 400
Age : 23
: Macedonia.. living the eternity with the vampire Lestat
Registration date : 2008-05-03

PostSubject: Re: I was a boy, but now, i'm the ghost!   Sun Jan 25, 2009 3:53 am

awwww kraj je najbolji Very Happy
svidja mi se jaaako <3 celi FF Very Happy
Back to top Go down
View user profile http://www.myspace.com/milakaulitzhighmore
*^forgotten^*
Funtastic fan
Funtastic fan
avatar

Number of posts : 2404
Age : 21
: Sa Tomom u mom svetu
Registration date : 2008-10-19

PostSubject: Re: I was a boy, but now, i'm the ghost!   Sun Jan 25, 2009 4:43 pm

Kris pa ti vec znas sta cu da ti kazem...
Ovo je odlicno..I zavolela sam ovaj FF..Predivan je...
Sva cast U r right!
Back to top Go down
View user profile http://justaddwater.top-talk.net
Sponsored content




PostSubject: Re: I was a boy, but now, i'm the ghost!   

Back to top Go down
 
I was a boy, but now, i'm the ghost!
View previous topic View next topic Back to top 
Page 1 of 2Go to page : 1, 2  Next
 Similar topics
-
» Axl shoved by ghost onstage?
» Ludwig Atlas
» ghost's band recommendations
» Matt Smith - Ghost
» Old Anime/Cartoons

Permissions in this forum:You cannot reply to topics in this forum
Tokio Hotel in Serbian hearts :: Tokio Hotel :: One-shot-
Jump to: