Ćao! Ja sam nova na sajtu, i nadam se toploj dobrodošlici! XD. E sad, nisam zadovoljna ovim prvim chapterom, ali mogu obećati da će biti bolje! Kiss!


~#~


Andrein telefon je zazvonio, i njeno lice se ozari kada je procitala ime na ekranu.

Ben

Ben je njen dečko, najslađi, najnežniji i najlepši frajer na svetu, makar po njoj.

"Halo?"

"Andrea..."

"Bene! O, tako mi je drago da te čujem!" - prasnu Andrea, momentalno se ispruživši po svom krevetu.

"Šta... Šta radiŠ?" - upitao je on nekako nesigurno.

"Gledam našu sliku sa vikendice..." - rekla mu je ona, mehanički bacivši pogled na pomenutu sliku.

"Da, pa..." - mrmljao je on nešto. "Vidi, raskidam." - rekao je iznenadno, vraćajući Andreu u realnost.

Ona je skrenula pogled sa fotografije i ponovo usmerila čitavu svoju pažnju na Benov glas, sigurna da ga nije dobro čula.

"Š-š-šta si rekao?" - upitala je drhtavo.

"Raskidam. Smorilo me je tvoje odlaganje seksa." - ponovio je bezosećajno.

Andrea je ćutala u šoku.

Kako je ovo bilo moguće?! Nakon toliko vremena koje su proveli zajedno, njen Ben tek tako da joj kaže kako me želi više ništa da ima sa njom. I to preko telefona, ni manje, ni više!

"Jesi li tu?" - upitao je nelagodno.

"Ali... Bene... zašto...?" - glas ju je izdao. Suze su joj se skupile u očima.

"Rekao sam ti. Nisi sposobna da mi pružiš sve što poželim. Ne vidim drugi način da ti ovo kažem."

"Mogao si da mi kažeš uživo... mogao si mentalno da me pripremiš za ovo... mogao si..." - poželela je da viče na njega. Poželela je da ga povredi. Poželela je da mu u lice kaže sve što trenutno misli o njemu. Ali nije mogla. Glas joj je bio slomnjen, a od suza ju je bolelo grlo, pa nije bila sposobna da to uradi.

"Ok, pa... ćao." - rekao je, ali je Andrea spustila slušalicu pre njega.

Ležala je na krevetu. Plakala je. Nija znala šta se dešava. Nije znala gde se nalazi. A nije ni brinula o tome. Samo je ležala i plakala kao jesenji oblak. Nije želela da živi. Nikada više neće voleti, zna to. Nach dir kommt nichts...


***


Bojana je ležala na svom krevetu i slušala muziku. Po deseti put već sluša istu pesmu, ali nije mogla protiv toga, ona je jednostavno prelepa! Tako romantična, puna emocija, i Bojani dođe da plače. "Kada bi se meni jednom ovako nešto desilo...", pomislila je.

Sama je vec dva meseca, i nedostaje joj dečko. Dopada joj se jedan dečak koje ima u učionici za engleski, i već dugo sanja da on postane njen dečko. Zove se Tom Kaulic, a on i njegov blizanac Bil su najpopularniji frajeri u školi. Njena najbolja drugarica Andrea stalno gunđa na njih dvojicu, a Bojani nije jasno zašto. Obojica imaju tako cool stil. Bil ima crnu ludu kosu sa plavim pramenovima na vrhovima vlasi, i pirsing na jeziku i obrvi. Takođe ima i tri tetovaže. Oblači se isključivo rokerski, to jest, tesan crni džins i cool uske majice. A pride stavlja i crni ajlajner oko očiju.

Tom mu je bio čista suprotnost. Imao je pirsing na donjoj usni i dredove, koje je svaki dan provlačio ispod kačketa. Uvek je nosio vrećastu odeću, jer je fan hip-hop muzike, pa se tako i oblačio. Obojica su bili veoma atraktivni Bojani, ali joj se Tom više sviđao, jer je Bil, kako je Andrea uporno govorila, pomalo podsećao na žensko. Bojana duboko uzdahne, pa je zbacila telefon i slušalice sa sebe i ostavila ih na krevetu. Izašla je na terasu. Posmatrala je zgradu u kojoj su živeli braća Kaulic. Bila je preko puta Bojanine, pa je provodila dane buljeći u nju. Nažalost, zaboravila je da skine slušalice sa svog mobilnog, tako da nije mogla da čuje da joj telefon zvoni.


~#~


Ovo je bilo kratko, ali se svejedno nadam da će vam se dopasti. Ovo je tek prvi od MNOGO chaptera koji sadrži ovaj fiction. Obećavam da će naredni biti i duži, i bolji. :*

PS. Usput, meni se vise dopada Bil, ali me je moja drugarica Andrea preklinjala da je spojim sa Bilom. *prevrćem očima*

Bas je extra....Jedva cekam sledeci deo!!!!!

Stvarno? Hvala, drago mi je.

hehe ovo za drugaricu, znam kako ti je
mene mole moje dve drugarice da ih obe spojim sa Billom, a ja od skora glavnog lika spajam sa Billom, pa se nekako posle vidi sta tje.....i briga me za to sto one hotje (usmereno na drugarice iz odeljenja)

inace hun...ovo je wepo <3

Super! Samo tako nastawi!

Jao, hvala. E, pa cim si tako lepo rekla, ima da nastavim. :*

Hvala i tebi, ToWs LoVeR, drago mi je da neko razume kroz sta prolazim... *pacenicka faca* Ima da se nagledas Tomovih akcija kroz pricu. ;D

Nema na cemu.....
und kakve tje to Tomove akcije biti?

oooo ova prica je stvarno extra!!!!!kad ce nastavak?
what what what jer neko spomenuo Tomove akcije?? ooo jee ovo ce biti veoma interesantno

Hvala, hvala. Tomove akcije... Pa, sta mislis? Videces, bice svega i svacega, ovo je jedan VRLO zamrsen fiction! Nastavak cu staviti jos danas, sto pre moguce! =)







Andrea je odustala od zivkanja nakon što joj je šesti put odzvonilo. A onda je pomislila "Možda je ovako i bolje, i onako ne znam šta da joj kažem." Uzela je maramicu i počela da briše sve suze. Onda je bacila pakovanje i uzela mp3. Slusala je muziku koja je bila pojačana do daske. A onda joj je sinulo: Kakav je ovo život ako je bez Bena?


***


Bojana je duboko uzdahnula. Onda je ušla u sobu, jer je na terasi opasno zahladnelo. Zgrablia je slušalice, pa se bacila na krevet. Taman kada je htela da upali jednu pesmu, primetila je: šest propuštenih poziva i jedna poruka. Sve je bilo od Andree. Izbrisala je pozive, a onda je otvorila poruku. Bila je to najkraća i najdepresivnija poruka koju je ikada dobila od Andree.


Rubi meni se neživ

Bojana je još jednom pročitala poruku, podignuvši jednu obrvu. Šta je Andrea htela da kaže? Čekaj, pa ne može biti tako strašno. Imala je Andrea žestoke probleme i ranije, pa bi se na kraju ispostavilo da taj problem ima najjednostavnije rešenje, odnosno da Andrea pravi od muve magarca. Bojana je pročitala poruku još jednom. Andrea pati od toga da rečenicu napiše gramatički ispravno, a s obzirom da je ovo napisano bez zareza i tačke, da je progutala jedno slovo i da je 'ne živ' napisala zajedno, očigledno nešto nije u redu sa njom. Sačekala je još par sekundi da vidi da li će joj Andrea kao po običaju poslati poruku u kojoj se ispravlja, ali nije. Onda je okrenula njen broj.

"Besplatno obaveštenje..."

"Korisnik nije dostupan!" - nadopunila je Bojana automat, prevrćući očima. Pokušala je ponovo, da bi se uverila da nije u pitanju greška u mreži, ali se situacija ponovila. Bojana zalupi slušalicu, zabrinuto grizući usne.


***


"Gde ćeš, Andrea?" - upitala je njena mama.

"Kod Bojane." – odgovorila je ona.

"Sada? U sedam uveče?" - rekla je njena mama, gledajući u sat na televizoru.

Andrea ju je izignorisala; samo je otključala bravu uz jedvačujno ’’Ćao’’.

"Ali, Andrea, uzmi jaknu. Napolju je deset stepeni!" - povikala je njena mama, ali se Andrea nije ni okrenula, već je zalupila vrata za sobom. Krenula je ka zabačenom delu grada, ne osećajući hladnoću, iako je nosila samo uski džins i majicu na pupak. Padala je i kiša, ali Andrea nije obraćala pažnju. Ušla je u jednu od najviših zgrada i popela se do samog vrha. Polako se uputila ka kamenoj ogradi koja se nalazila na ravnom krovu zgrade. Drhtavom rukama se uhvatila za nju, zatim je zatvorila oči i duboko i bolno uzdahnula.


***


Bojana je gledala u ekran svog telefona kao idiot. Bilo bi besmisleno da još uvek tu sedi. Odlučila je da ode do Andree i da razgovara sa njom. Ustala je i izašla iz sobe, ponevši telefon i slušalice da može usput da sluša muziku. Javila je roditeljima gde ide, na šta su oni samo potvrdno klimnuli glavom, pa je izašla iz stana. Kada je izašla iz zgrade, sudarila se sa nekim. Odskočila je od šoka i udarila leđima o vrata. Pala je na pod.

"Au! Kretenu glu..." - podigla je glavu i videla...

"Izvini." - rekao je Bil, pružajući joj ruku. Bojana je momentalno prepoznala te smeđe oči uokvirene krejonom. Glupavo je zatreptala, zatim je prihvatila ponuđenu ruku.

"Ne... ja sam kriva." - promrmljala je, skidajući kišu sa lica.

"Zaista? Malopre nisi tako mislila." – Bil je podigao obrvu, blago joj se nasmešivši. "Kakav osmeh", pomislila je Bojana. Jako joj se sviđalo kod nje to što uspeva da bude opuštana čak i pored dečaka koji joj se dopada.

"Da, oprosti. Samo sam zabrinuta za drugaricu. Ima neki problem."

"O, je li? A šta to?" - upitao je ljubazno. Bojana odmahnu glavom.

"To sam baš pošla da otkrijem." - rekla je.

"Ok. Moram da palim, pa vidimo se u školi." - rekao je Bil, mahnuvši joj. Bojana nije mogla da skine osmeh s usana čitavim putem do Andreine kuće.


***


"Zbogom porodico, volim vas." - mrmljala je Andrea očajno. Ispustila je bolan i dugačak uzdah. Pogledala je levo, pa desno. Nikoga nije bilo okolo. Napregnula je ručne mišiće, pa se popela na kamenu ogradu. Pogledala je svoj odraz u barici koja se nalazila odmah ispred nje, koju je učinila kiša. Andrea je ugazila stopalom u nju, ne želeći više ikada da ugleda svoj odraz. Pogledala je dole. Sam šok je umalo nije ubio. Bila je možda na desetom spratu, ako ne i više. Polako se skoncentrisala na to da izbije strah iz sebe. Neće boleti. Neće ni stići da oseti bol. Ali opet, samo saznanje da će prestati da postoji je budilo u njoj neku vrstu otpora prema smrti. Ostvorila je usta, pa je žestoko zaurlala:

"BENE, KRETENU JEDAN!!!" - Eto, rekla je. Sada je uradila sve šta je nameravala u životu, pa može da umre. Ponovo je pogledala dole. Videla je, ali nije videla. Čula je, ali nije čula. Previše je bila zbunjena i prestrašena da bi mogla da ispravno razmišlja. Zaklopila je oči, tiho šapćući sama sebi.

"Sve što treba je da skočim."


***


Bil je nastavio svoj put, udubljen u misli. Tom će ga ubiti što kasni; dogovorili su se da provedu zajedno veče u stanu, toveći se picom i gledajući horore, budući da su imali stan samo za sebe, kad...

"... Bene, kretenu jedan.." - čuo je glasan plač. Bil je pogledao ka vrhu zgrade. Na mestu se skamenio od šoka.

Vitka figura devojke je bila na vrhu. Bil je nije prepoznao, verovatno zbog kiše, ali je bio siguran da ga oči ne varaju. Takođe je bio siguran da zna šta ova devojka želi od uradi. Spremala se da se ubije. Bil nije to mogao da dozvoli, a nije mogao ni da zove policiju jer će se devojka možda baciti i pre nego što oni stignu. Ostala mu je samo jedna stvar da uradi. Potrčao je ka zgradi i uleteo unutra munjevitom brzinom. Zaboravio je da pozove lift, a i da se setio, ne bi imao vremena da ga čeka. Trčao je, gubeći svoju snagu svakim spratom. Stao je u jednom trenutku da se odmori, jer ga je umor savladao. Brzo je zbacio svoj crni kožni kaput da bi se rasteretio njegove težine, pa je nastavio dalje. Konačno je došao na vrh. Osetio je ogromno olakšanje kada je video da devojka još uvek stoji. Nije znao kako da joj se obrati, može da je uplaši, pa da slučajno skoči. A može i da skoči dok se on premišlja. Odlučio je da se maksimalno opusti i tako prinese devojci malo samopouzdanja.


~#~


Eto, malkice duze. U sledecem chapteru se pojavljuje Tom! Yaaaaay! Sta mislite o ovome?

Jako lepo..svi znamo da tje printzic da uspe da je odvrati od te ideje...
und Tom...ah Tom....jedva cekam...

Wow preepo je!!!!!! SPRING NICHT!!!

Hvala, babes, bas ste slatke! I ja jedva cekam Toma... *sanjiv pogled* I ono sto nam Tomi donosi...

pa sad...
a sta vam to Tom donosi xD (lmao ko da ja ne znam xD)

Ok, ne bas donosi, mislila sam na... Pobogu, samo komplikujem, evo sacu da uploadujem!!!



E, sad, narode, ja mislim da cu morati da uploadujem tri puta na dan, jer 13. uvece (tj. 14. rano ujutru) idem na more. To je puno postova!


~#~


Bojana se namršti dok je zvonila na vrata. Na njeno iznenađenje, vrata joj je otvorila Andreina mama, Ivana. Uvek su Andrea ili njena mlađa sestra otvarali vrata. Mora da Andrei zaista nije bilo dobro. Ivana podiže obrve i otvori usta kao riba na suvom.

"Bojana je." - rekla je Bojana, pokušavajući da se nasmeši.

"Baš zato se i čudim", rekla je Andreina mama. "Andrea je baš malo pre otišla do tebe."

"O, sigurni ste?" - upitala je Bojana. Njenu i Andreinu zgradu dele samo dve ulice, i nije bilo šanse da se mimoiđu.

"Da, naravno." - rekla je Ivana. Bojana je zbunjeno klimnula glavom, pa se okrenula da ode. Andreina mama ju je zaustavila. "Čekaj, ako je nađeš, daj joj ovo, napolju je hladno, a ona nema jaknu." - pružila joj je jaknu. Bojana je prihvatila, ohrabrujuće se smešeći Ivani, ali se inače osećala uplašenom. Šta se to dešava sa Andreom?


***


"Hej." - rekao je Bil nežno. Andrea se okrenula. Nikoga nije očekivala, i ovo ju je zaista preplašilo.

"B-Bile?" - rekla je zbunjeno.

"Andrea?" - rekao je Bil, prepoznavši emo devojku iz škole. Bio je šokiran. Andrea od svih na svetu? Ona uvek izgleda kao srećna i vesela osoba, valjda mu se zato i toliko sviđa.

"Odlazi odavde! Zašto dolaziš da me gledaš kako..." - nije mogla to da izgovori, nešto ju je jako steglo u grlu.

"... se ubijaš?" - pokušao je da joj pomogne. Andrea ga pogleda suznim očima.

"... se ubijam." - ponovila je. Bil ju je saosećajno pogledao.

"Znaš Andrea, ništa dobro nećeš učiniti ako to obestiniš." - rekao joj je.

Andrea je gledala dole, razmišljajući šta da mu odgovori.

"Ne mogu da živim sa ovim." - konačno je rekla.

"Hoćeš li da mi ispričaš šta se dogodilo?" - pitao ju je nežno. Andrea je bila previše pogođena da bi se raspravljala.

"Volela sam ga." - tiho je rekla. Bil ju je sve vreme gledao. Znači to radi zbog dečaka.

"A šta je tako dobro uradio da bi bio vredan tvoje smrti?" - upitao ju je.

Razmišljala je. Ovo je bilo bez sumnje dobro pitanje.

"Ništa dobro. Ostavio me je. Preko telefona. Rekao je da ne namerava da bude u vezi bez seksa." - uspela je da procedi, dok ju je svaka reč pogađala.

"A ti kažnjavaš sebe što te je ta stoka ostavila?" - upitao je Bil, podigavši obrvu. Veoma se plašio za Andreu, ali je znao da mora da glumi smirenost ako želi da je izvuče odatle živu.

Andrea odmahnu glavom.

"Ne kažnjavam se."

"Ali, ti se bez razloga osećaš krivom. On je umišljni kreten koji razmišlja kitom. To se često dešava, znaš? Momci uglavnom žele veze samo zbog seksa, a poznajem neke koji imaju seks i bez veze." - na to se Bil namršti. "Ali ukoliko daš momcima drugu šansu, primetićeš da nisu svi takvi. Devojke kao što si ti... mogu da imaju svakog momka u školi. Ne skači. Razmisli malo. Povredićeš mamu, povredićeš tatu, porodicu, najbolju drugaricu koja je jako zabrinuta za tebe, i pola škole. A šta ćeš dobiti ako se ubiješ?" - upitao je dok mu je nada da će spasiti Andreu rasla svakom rečenicom. Ona dugo nije odgovorila.

"Dobiću mir." - rekla je. Bil je imao spreman odgovor i na to.

"Nijedan bol ne traje zauvek, Andrea." - rekao je. Dugo su ćutali. Bil se nadao, Andrea je razmišljala.

"Bojana je zabrinuta?" - napokon je rekla.

"Da. Sreo sam je malo pre. Rekla je da njena drugarica ima problem. Pretpostavljam da si to ti." - rekao je.

Andrea je nesvesno klimnula, ne znajući sa čime se to slaže. Konačno je pogledala u Bila. Tako je sladak. I došao je skroz dovde da bi joj pomogao. Bože, kakva je budala bila! Htela je da se ubije zbog nekog gada koji ne zaslužuje ni pola njene pažnje. A ovaj dečak ispred nje... on zaslužuje čitavu nju.

"U pravu si." - rekla je Andrea. Bil se nasmejao od olakšanja. Približio joj se bliže.

"Daj mi svoju ruku." - rekao je, pruživši joj svoju. Andrea se još malo dvoumila, zatim je prihvatila. Okrenula se potpuno ka Bilu. Pogledavši ga pravo u oči osetila je leptiriće u stomaku. Uspela je da se nasmeši. A onda se desilo. Okliznula se na baricu koju je kiša napravila.


~#~


Ovde sam htela da zaustavim, ali sam se setila da sam obecala Toma u ovom chapteru!


~#~


Bojana je silazila dole stepenicama. Krenula je ka svojoj kući. Sigurno Andrea tamo čeka kao budala ispred njenih vrata. Ubrzala je korak. Uključila je jednu rokačinu i skoro potrčala. A onda ga je videla. Srce joj je preskočilo jedan otkucaj. Tom Kaulic, ljubio se sa jednom devojkom ispred Andreinog ulaza. Bojanu je ljubomora preplavila.

Prepoznala je devojku. To je bila jedna fuksara iz njenog ulaza, koja bi uvek gledala u Bojanu kao u crva kad god bi se srele na stepenicama ili u liftu. Zvala se Amber i ona je sigurno najpopularnija riba u školi. Takođe je i prava kučka, zato je mnoge devojke ne vole, a Bojana joj se među prvima suprostavila. Kako se samo dobro seća toga.


Bio je Bojanin prvi dan u novoj školi i baš je ulazila na čas engleskog, kada je videla nogu jedne devojke kako se namešta ispred nje. Bojana je stala i s omalovažavanjem pogledala u vlasnicu te noge. Devojka je očigledno želela da je spotakne.

"O, oprosti! Da li sam trebala da se spotaknem od to?" - upitala je Bojana tobože zabrinutim glasom.

"Ne budi smešna, naravno da ne!" - rekla je devojka sa lažnim osmehom. "Samo sam želela da se zaustaviš. Ja sam Amber." - rekla je pruživši joj ruku. Bojana nije prihvatila, već je samo klimnula glavom.

"Bojana." - rekla je, prekrstivši ruke. Amberin osmeh se proširi. Spustila je ruku, usmerivši je ka dvema devojkama koje su bile iza nje.

"Ovo je Džesika. A ovo Tanja." - rekla je. Obe devojke su se izveštačeno smešile. Bojana je podigla obrvu. Klimnula je i njima, zatim je sela na svoje mesto. Razredna je ušla, zatim je predstavila novu učenicu. Čas je odpočeo, a onda su se čuli uzvici.

"Požuri Tome, ovo je već četvrti put ove nedelje!" - čuo se glas dečaka.

"Probaj ti da trčiš u ovim farmerkama!" - odgovorio je glas sličan ovom prvom, samo što je ovaj zvučao iznervirano.

Dva dečaka su zadihani ušli u učionicu. Bojani su momentalno privukli pažnju. Imali su neverovatno cool stil, oba različita, ali opet cool. Dredoglavi joj je privukao pažnju. Bio je to neverovatno lep dečak, a ovaj pored njega bi možda bio i još lepši, samo da ne podseća toliko na žensko.

"Tome, Bile, četvrti put." - rekla je profesorka, ni ne gledajući ko je to. Dečak po imenu Bil je kao krivac stojao pored vrata, a ovaj drugi, Tom, kao da se dosađivao. Igrao se sa svojim rukavom, gledajući ka Amber.

"Sedite." - rekla im je nastavnica. Poslušali su je. Seli su tačno između Amber i Bojane.

"Hej, seksi." - rekla je Amber Tomu, široko mu se osmehnuvši. Tom joj je uzvratio osmeh, zatim je pogledao u Bojanu. Ona je ostala neverovatno cool, dok joj se unutrašnjost pušila.

"Hej." - rekla je, osmehnuvši se.

"Hej." - uzvratio je.

Amber ju je pogledala.

Kada se škola završila, Bojana je krenula kući, kada je osetila snažan stisak na ruci. Okrenula se da vidi ko je to.

"Pošto si nova, bilo bi u redu da te upozorim: Tom je moj." - Potapšavši je po ramenu, Amber je otišla, a Bojana je počela da se krsti.



~#~


Ako se budem smarala veceras, mozda napisem jos koji deo...

omg sta se desilo sa Andrea nije valjda.......
moze moze jos jedan deo to bi bilo super